Anegdota datira iz tridesetih godina prošlog veka. Dragiša Cvetković, baš onaj koji je 25. marta 1941, s Mačekom potpisao Trojni pakt s Nemačkom, držao je predizborni govor u Nišu. Na kraju se obratio publici koju su, uglavnom, činili Romi.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

– A sada, Kumovi (tako su nekad zvani Rome), neka svako od vas kaže šta želi da mu poklonim posle izborne pobede.

– Meni da kupiš vilu u Nišku banju!

– Piši ga – kaže Dragiša sekretaru. – Aćimu vila u Nišku banju!

– Meni da kupiš taljige i dva konja!

– Meni ćemane!

– A meni kum – Dragiša – prilazi stidljivo četvrti – da daš dva dinara, al' odma'!

Dragiša izvadi dva dinara iz džepa, pruži mu ih i pita:

– Kaži mi, zašto samo dva dinara?

– Da kupim dva jajca, pa da kompletiram onu stvar što će gi daš!

Koliko smo odmakli od istorijske šale najbolje govori politička zbilja. Vazda ista slatkorečiva izborna obećanja, stranačka nadmudrivanja, psovačka retorika. I sve to još poduprto moćnim medijima. Zato danas kandidatu na izborima, pogotovo za predsednika, nije dovoljno da ima samo dobar politički program. Birače pridobija i svojim izgledom i načinom govora. Koliko je to zaista važno govori činjenica da u mnogim državama postoje agencije za obuku političkih ličnosti za javni nastup, ali i pripremu kandidata za izbore.

Viski u malim dozama

– Nije dobro kad imate izuzetno snažan politički program i jasno definisane poruke s jedne strane, a s druge slab vizuelni izgled kandidata – kaže marketing menadžer Nataša Milojević, narodni poslanik i šef kreativnog tima DOS-a na prošlim izborima. – Naravno da nije dobro ni obrnuto. Između sadržaja poruke i vizuelnog izgleda mora da postoji sklad. Morate da poentirate na kandidatu koristeći u kampanji niz zanatskih trikova. Šef izbornog štaba mora da vodi računa o javnom mnjenju, da informacije o njemu dobija sedmično, i da na osnovu njih kod svog kandidata potencira dobre i ispravlja loše osobine.

Bojislav Koštunica: Idealan za "kantri luk"

Tamni podočnjaci od noćnog orgijanja i zamućen pogled od preterane količine viskija? Takav predsednik ne bi baš usrećio naciju.

– Napušta se oveštali princip zadriglog, neobrijanog i masnog muškarca – nastavlja Nataša Milojević. – Osnovno pravilo jeste da kandidat izgleda zdravo, da je uredno očešljan i izbrijan. Takođe, ne bi smeo da izgleda kao zgužvan papir od bureka, ali ni da ide na plastičnu operaciju. I to se vidi.

Na plakatima i zvaničnim fotografijama predsednički kandidat mora na sebi da ima košulju, kravatu i sako koji mu savršeno pristaju. I ne mora da bude sasvim u modnom trendu i nosi "Versaće" ili "Armanijeva" odela poput Mila Đukanovića. U siromašnoj Crnoj Gori je očigledno nametnut skorojevićki standard, da predsednik nosi garderobu u vrednosti deset prosečnih plata crnogorskog građanina. U bogatoj Norveškoj, takvog političara bi smatrali rasipnikom i ne bi bio omiljen. U ovoj državi se i te kako vodi računa da odelo, kravata i košulja predsednika ne prelazi vrednost jedne prosečne plate.

A šta u Srbiji nije poželjno kad je u pitanju stil odevanja predsedničkog kandidata?

– Nije dobro da se pojavi u šajkači i opancima, jer on treba da bude predsednik svih građana Srbije, a ne samo Srba – ističe Nataša Milojević. – Ne preporučuje se ni da upadljivo nosi boje svoje političke stranke, kao ni boje koje mu ne stoje dobro.

Kad je reč o tehnici javnog govora, tu su, za sada, Amerikanci neprevaziđeni. Kod njih nije važan samo sadržaj govora. Vodi se računa, na primer, na koji način se tokom nastupa drže ruke. Da li će u desnoj ruci biti olovka ili ne, da li je leva ruka u džepu ili ne, koliko osmeha i nonšalancije treba uneti...

Nikako kao Šešelj i Velja

Važna je i dinamika govora. I prebrzo, i presporo, podjednako je pogrešno.

Vojislav Šešelj

– Ne smete govoriti tiho, ali ni vikati – veli ovaj iskusni marketing menadžer i dodaje: – Nikako kao Šešelj! Nipošto ne smete govoriti suviše uzvišenim jezikom, ali ni biti prosti. Kao Velja Ilić! Izgovor da svaki Srbin psuje, dodatno je skandalozan.

I najzad, vrlo je važna i fizička kondicija. Ukoliko kandidat ne govori "iz dijafragme", to se vidi. Njanjav je, unjkav, bez energije. Neubedljiv je i ostavlja utisak blagosti. Za takvog političara ljudi obično kažu: "Dobar je, pametan, pošten, ali mlak".

Zbog svega navedenog, izuzetno je važno da predsednički kandidat sa saradnicima redovno gleda snimke svojih nastupa i ispravlja ono što predstavlja ozbiljne mane. Izbeći će tako nepovoljno komentare poput: – "Mnogo maše rukama", "Sedi kao da ima metlu u leđima" ili "Stoji kao kip".

– Gospodin Labus vizuelno veoma dobro nosi svetloplavu boju – ističe. – Plava boja je boja biznisa. Time on jasno saopštava, možda to radi nesvesno, da je zainteresovan za ekonomske reforme, jer zna da su standardi i kvalitet života ključne teme. Mislim da će upravo njegov izgled koji neki zlurado nazivaju "izgledom provincijskog profesora" privući one neodlučne glasače. Nadam se da će članovi njegovog tima voditi računa i da neće produkovati loše fotografije i loš vizuelni identitet koji bi bio u raskoraku sa njegovom političkom porukom.

"Šifonjeri" sišli s vlasti

Trka za predsednika Srbije se polako zahuktava (spisak kandidata do trenutka predaje ovog teksta nije konačan). Izborni štabovi su se ozbiljno dali u posao. Naravno i kad je reč o kreiranju izgleda političara za koga rade. Tako je ovih dana u jednom nedeljniku ekskluzivno objavljeno da je Danica Drašković angažovala Dejana Milićevića da Vuku uradi stajling za izbore. Poznati stilista, nekad BK, a sada ružičaste televizije, Ašok Murti takođe se priljkučio jednom timu. Za koga radi, za sada je tajna, jer ga ugovor obavezuje na ćutanje.

Vuk Drašković

Modni kreator i stilista Darko Kostić je bio uključen u neke prethodne izborne kampanje. Radio je, kaže, sa političarima mlađe generacije koji su uglavnom prihvatali njegove sugestije. Primećuje da je prethodna vlast uglavnom nosila "šifonjer odela", ona sa dvorednim zakopčavanjem.

– Nova garnitura političara se oblači modernije što je u skladu sa njihovom politikom – kaže. – Narod je navikao da ljude na vlasti viđa u odelima i kravatama, u tom zvaničnom stajlingu. Dijapazon oblačenja bi ipak morao da bude mnogo širi. U svetu se o tome i te kako vodi računa. Od striktno poslovnog do sportskog, što diktira mesto na kojem se pojavljuje. Da li je to Skupština, hipodrom ili vožnja bicikla.

Evo kako Darko Kostić komentariše stil pojedinih predsedničkih kandidata. Počinje od Miroljuba Labusa.

– On oblači dobra firmirana odela, modernog kroja. Sakoi su sa jako visokim reverima, što vizuelno izdužuje figuru. Seda kosa i brada u kombinaciji sa autoritativnim odelom čine da izgleda intelektualno i moćno. Mislim da bi mu odlično pristajali i tonovi ledenoplave i mastilo crne boje – sugeriše Kostić.

Mlađi i mršaviji

Što se Velje Ilića tiče, njemu nedostaje malo više inventivnosti u oblačenju. Trudi se da izgleda modernije, ali je uočljiva nesigurnost, naročito u kombinovanju boja. Uz teget odelo bi mu, recimo, bolje pristajala žućkasta ili kremičasta košulja, umesto najčešće birane svetloplave.

– Protivnik sam i raskopčanih odela i kravata koje dosežu ispod kaiša – kaže Darko. U takvom izdanju se gospodin Ilić često može videti. Na odela sa visokim kopčanjem obavezno se nose kraće kravate.

Miroljub Labus

Borislav Pelević je obično u odličnim farmerkama, "polo" majicama i supercipelama. I odela su odličnog kroja i dobro mu pristaju. Uvek je doteran i on je, prema Darkovom sudu, naš najbolje obučeni političar.

Ni Vuk Drašković nije uvek strogo formalno odeven. I on se često može videti bez kravate, u sakou, košulji i farmerkama. Što se vizuelnog izgleda tiče, u odnosu na početak njegove političke karijere, uočljiv je veliki napredak. Ranije je bio neuredan i zapušten, a sad je uredan i sređen. Zato deluje i mnogo mlađe.

Na zvaničnoj fotografiji za ove izbore ("Ilustrovana" je baš takvu dobila), Vojislav Šešelj odlično izgleda. Ima dobro odelo sa visokim kopčanjem, savršenu kravatu i odličnu boju košulje. Skratio je kosu pa deluje mlađe. Očigledno je da se pridržavao, smatra Darko Kostić, nečijeg stručnog saveta. Jedina zamerka bi mogla da se stavi na naočari. Uži oblik, bez rama bi mu bolje pristajao.

– On, inače, stalno nosi košulje u plavim tonovima, a mnogo bolje bi mu stajale tamnije boje. Delovao bi mlađe i mršavije. Šešelj je, takođe, klasični zastupnik neformalnog načina oblačenja koji podrazumeva košulju s kratkim rukavima i kravatu. Ako već ne voli da nosi sako, onda obavezno treba da oblači tamne košulje i jednobojne kravate bez printa.

A Vojislav Koštunica? Prema mišljenju Darka Kostića, on često nosi odela prevaziđenog kroja i nema jasan stil u odevanju.

– Odlično bi mu stajale tamnije nijanse, možda sivo-braon kombinacije. "Kantri luk" koji podrazumeva sako od tvida, kariranu košulju i svetle farmerke, za njega bi bio pun pogodak. Delovao bi toplije i opuštenije. I obavezno bi trebalo da promeni frizuru.

Dobri čika Mićun

Izgled Marjana Rističevića, kandidata Narodne seljačke stranke, Darko kratko komentariše.

Borislav Pelević: uvek besprekorno obučen

– Trebalo bi, pre svega, da stilizuje bradu i sredi kosu kako ne bi izgledao ruralno. I selo je napredovalo poslednjih godina. Retko ko da i tamo više kombinuje kariranu košulju i kravatu sa arabeskama. On je mlad čovek i zato mora da obrati više pažnje na svoj izgled.

Prema Dragoljubu Mićunoviću pak, Darko Kostić nije isuviše strog.

– On deluje kao dobri čika tako da zanemarujem šta ima na sebi. Oblači se staromodno, nosi odela sa dvorednim zakopčavanjem. Međutim, kad je Mićunović u pitanju to ne smeta.

No, šta se sve krije iza stila odevanja, retorike i scenskog ponašanja?

Pre nešto više od jedne decenije, prim. dr Aleksandar Tasković, tada poslanik u srpskom parlamentu, tražio je da se sve ličnosti na istaknutim političkim funkcijama podvrgnu psihijatrijskom pregledu. Smatrao je da svi oni koji obavljaju odgovorne državne poslove moraju da budu ne samo telesno zdravi, već i da se proveri kakvi su na socijalnom, psihijatrijskom i psihološkom planu.

– To je izuzetno važno, naročito kad je reč o predsedničkim kandidatima – kaže ovaj poznati psihijatar. – Možda nose nešto u sebi što predstavlja potencijalnu opasnost za narod i državu. U istoriji ima mnogo negativnih primera. Da se za Hitlera na vreme znalo da je paranoik, sigurno ne bi bilo Drugog svetskog rata i šezdeset miliona mrtvih. Ni u Rusiji ne bi možda bilo čistki, da je i kod Staljina ranije otkrivena paranoja. Pa da se i kod nas malo više povelo računa 1990. godine, kad je za predsednika konkurisao Milošević, možda ne bi bilo ratova i svih onih čuda na ovim prostorima. Proveravanjem strukture ličnosti i genetike, moguće je predvideti da li određena osoba dok je na funkciji može uleteti u krizu i dovesti u opasnost naciju.

Ovakvi pregledi u svetu se podrazumevaju. Podrazumeva se i da predsednički kandidat ima stabilnu porodicu i da je dobar vaspitač. Ako je autoritet svojoj deci i na radnom mestu, onda će biti i politički autoritet. To je dovoljna garancija da neće uraditi nešto nepromišljeno.

Dr Tasković se vraća u našu političku stvarnost.

Večite mladoženje

– Biću otvoren – kaže. – Mislim da mnogi koji su promovisani u predsedničke kandidate ili su najavili kandidaturu, ne znaju koje su obaveze i dužnosti predsednika države. Obaveze su takve da kod većine prevazilaze mentalne, telesne, obrazovne i političke mogućnosti!

Velja Ilić

Uglavnom sve dosad najavljene kandidate dobro poznaje.

– Šešelja i Vuka nazivam večitim mladoženjama – veli. – Toliko puta konkurišu za predsednika Srbije, a nikako da budu izabrani. Šešelj jeste brzomisleći čovek, ali je konfliktna ličnost koja iz određenih sukoba pravi reklamu svojoj stranci. Po njemu su u političkoj borbi sva sredstva dozvoljena. Neko ko želi da bude na čelu nacije ipak mora u svemu da bude umeren, da drži reč, da je tolerantan i da poštuje one druge koji pripadaju drugoj stranci, drugoj naciji i veri.

Vuk Drašković je toliko sujetan, da je SPO poistovetio sa sobom, dok Miroljub Labus, po mišljenju dr Taskovića, možda jeste dobar ekonomista, ali nema nacionalni osećaj.

Velja Ilić, opet, igra na tu nacionalnu srbijansku kartu, ali je, zato, smatra Tasković, konfliktan, netolerantan i stalno napada.

Vojislava Koštunicu ubraja u ljude koji smatraju da je jutro pametnije od večeri. On razmišlja.

– Zbog toga ga nepravedno optužuju da je neodlučan – kaže dr Tasković.

Bolje Valter nego Regan

Bata, u raljama politike: Šta god obećao biračima, pamtiće se po jednoj rečenici: "Sve ću da vas ..."

Što se Bate živojinovića ili srpskog Regana, kako su ga već nazvali, tiče, dr Aleksandar Tasković misli da bi bilo bolje da ostane zapamćen kao Valter.

– Nekad sam sedeo s njim u Skupštini i ne sećam se kad je izašao za govornicu. Ne može neko da bude predsednik države i da bude ćutolog.

Dragoljub Mićunović, pak, na psihoskeneru pokazuje se kao stari lisac koji ume da balansira, kao iskusan i stabilan čovek čija se reč poštuje.

Bilo kako bilo, po mišljenju ovog psihijatra, Srbiji su sada potrebni ljudi sa psihološkim profilima i Koštunice i Đinđića i Mićunovića i Čovića. Uopšte nije važno ko je od njih na kojoj funkciji. Mogli bi da budu srpski "drim-tim", samo kad bi se dogovorili.

– Narod je dugo u konfuziji – zaključuje dr Aleksandar Tasković. – Mnogo ljudi je ostalo bez posla, porodica je razbijena, ne poštujemo jedni druge. Narod je zbunjen i velikim izbornim obećanjima. Još kad se zahukta predizborna kampanja, pa kad Šešelj zagrmi protiv Labusa, Velja protiv ovoga, a Vuk protiv onoga, tek onda će svi biti u konfuziji. Neće znati šta je laž, a šta istina. I ko ovom narodu misli dobro?

Bez kravate samo na splav

Izborni štab Miroljuba Labusa nema zadatak da brine o stajlingu svog kandidata, mada ga ponekad praktično posavetuju, na primer, da ne nosi kariranu kravatu pred kamerama jer igraju boje.

– Kakva će odela da nosi gospodin Labus, njegov je lični izbor. Godinama se isto oblači, još otkad je postao profesor Pravnog fakulteta. Čak i kad neka situacija ne zahteva eleganciju, on nosi kravatu – kaže Bojan Zečević iz marketing tima izbornog štaba.

Neće u manekene

Vojislav Šešelj se oblači sam, a o izgledu brine on lično i njegova supruga, izričit je Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS.

– Najvažnije je da bude čist i uredan. On ne može da se takmiči s drugim političarima po skupocenim odelima. Šešelj je prepoznatljiv po skromnom odevanju i u tome je pravi predstavnik svog naroda. Za njega je najvažnije da pridobije birače ozbiljnim argumentima, a ne marketinškim prevarama. Mi ne prodajemo maglu. Oni koji angažuju stiliste, verovatno bi pobedili na nekoj modnoj reviji – ističe Vučić.

Šišanje po direktivi

Velja Ilić troši svoj novac za garderobu, koju najčešće nabavlja od prijatelja iz Italije, saznajemo od Nate živanović, menadžera za odnose s javnošću u Novoj Srbiji.

– Jednom mu je taj prijatelj doneo odelo ciklama boje. "Ti si lud", rekao mu je Velja, "daj ovo nekom pevaču". Za nastupe se ne priprema nešto posebno. Ja mu samo skrenem pažnju na desene kravate i košulje i opomenem ga kad treba da se podšiša. Cipele sam bira. Voli što šire i udobnije – kaže Nata živanović.

Kako Danica kaže

Izborni štab SPO angažovao je Dejana Milićevića da napravi fotografije Vuka Draškovića za predizbornu kampanju, ali ne i stilistu koji će se pozabaviti njegovim izgledom.

– Situacija je suviše teška da bismo davali novac za to. U tome su gospodinu Draškoviću najdragoceniji saveti njegove supruge Danice koja se u modu više nego dobro razume – kaže Vlajko Senić, portparol SPO. – Preterano obraćanje pažnje na stil neće doneti značajan broj glasova. Najvažnije je ko je kandidat, njegova biografija, ime i prezime.