Srbi su definitivno "udarni u glavu", "lud narod", kako je to svojevremeno kazao akademik dr Jovan Rašković. Zvanična potvrda izrečene dijagnoze stigla je ovih dana s najvišeg nivoa, od Miloša Kneževića, v.d. sekretara Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalno staranje. Podaci koje je izneo su frapantni. Samo u prošloj godini prodato je 41 milion tableta bensedina, 65 miliona bromazepama i 40 miliona dijazepama, dok su "zahtevi za ovogodišnji uvoz pojedinih psihotronih preparata utrostručeni"! Ispada, zaključio je Knežević, kao da se cela nacija drogira. A to više nije samo naše, nego i međunarodno pitanje, jer smo na nivou zemalja kao što je Avganistan.

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Da bi se nacija izbavila iz ralja zavisnosti od umirujućih i uspavljujućih sredstava i lekova protiv bolova, Savezni sekretarijat za zdravlje je dao naredbu o zabrani izdavanja sedativa bez lekarskog recepta. Ovom propisu, prema Kneževićevim rečima, podležu svi poznati lekovi u našoj zemlji koji sadrže opojne droge. Ukupno trideset od kojih se 24 nalazi na pozitivnoj listi. Apotekarima koji pomenute preparate ipak budu prodavali bez recepta, prema Zakonu o proizvodnji i prometu opojnih droga, zaprećeno je kaznom zatvora od tri do pet godina.

A zašto Englezi piju viski

Da je priča o Srbima i bensedinu prešla naše granice, potvrđuje prof. dr Jovo Toševski. Upravo ovih dana je pročitao u londonskom "Indipendentu" kako je sedam miliona Srba lane popilo 144 miliona tableta za smirenje.

– Ako neko postavlja pitanje da li Srbi troše previše bensedina, zašto istovremeno ne pita zašto Englezi piju tako mnogo viskija, Rusi votke, a Nemci kombinaciju piva i rakije – kaže dr Toševski. – Receptori za alkohol i bensedin se u mozgu nalaze jedan pored drugog i imaju slično dejstvo. Oslobađaju od straha. Srbi ni po čemu nisu izuzetak. Mislim da bi sve druge nacije pile mnogo više valijuma, kao se kod njih zove bensedin, kad bi bili u hroničnom sukobu sa geopolitičkim interesima velikih sila. Koliko bi oni bensedina popili za 78 dana i noći bombardovanja?

Prema mišljenju ovog našeg seksologa i neurologa, nismo plašljiv narod i ne uzbuđujemo se lako, ali ne trpimo nepravdu. Na razne opasnosti smo se navikli kroz vekove za nama. Za tabletom za smirenje ćemo posegnuti kad je nevolja u kojoj smo se našli izazvana nepravdom, a ne zbog straha.

Kako bensedin (komercijalno ime za lek čiji je naučni naziv diazepam) deluje na mozak?

– U radu nervnih ćelija postoje dva jednostavna mehanizma: nadraživanje i smanjivanje nadražljivosti – objašnjava dr Toševski. – U mozgu postoji više hemikalija koje regulišu ova dva suprotna procesa. Za nadraživanje je najvažnija supstanca glutamat, a za smirivanje nadražaja jedinjenje čija je skraćenica GABA. Sve što se u čovekovom životu svakodnevno događa najviše utiče na emocionalne delove mozga što povećava nadražaje nervnih ćelija. Bensedin deluje tako što potpomaže delovanje pomenutog jedinjenja zaduženog za smirivanje nadražljivosti neurona. Pošto i alkohol ima isto dejstvo, veoma je opasno kad se pije zajedno sa bensedinom, jer može da dođe do depresije disanja, čak i smrti.

Tabletice za usrećivanje u raznim dozama

Kad je otkriven, bensedin je odmah nazvan "pilulom sreće", a sva sreća se (eh, koliko je čoveku malo potrebno) sastoji u smirivanju. I nikako, to dr Toševski posebno naglašava, nije droga. Za razliku od bensedina koji samo pojačava dejstvo prirodne supstance za smirivanje, droga menja strukturu nervnih ćelija.

I farmakolog prof. dr Slobodan Janković, profesor i dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, tvrdi da bensedin nije droga ni u pežorativnom, ni u pravom smislu te reči. To je samo lek koji može da izazove zavisnost.

Osećanje napetosti, straha i nervoze bez pravog razloga, uzbuđenost pomešana sa strahom i napetošću izazvana nekim stresnim događajem, nesanica, lečenje od apstinencijalnog sindroma kod naglog prekida uzimanja alkohola, lečenje od grčeva mišića, prekid epileptičkog napada... Sve su to stanja i poremećaji za koje se propisuju lekovi tipa bensedina.

– Navika se stvara ako se ovaj lek pije duže od tri nedelje, u dozama tri puta po 5 do 10 miligrama dnevno – kaže dr Janković. – Osoba tada postaje zavisna, pa ako naglo prekine dalje uzimanje preparata, nastaje apstinencijalni sindrom praćen nervozom, strahom, uzbuđenošću i napetošću. Sva ova stanja su još jača nego pre uzimanja leka. Bensedinom se čovek ne može ubiti. I u najvećim dozama ne dovodi do potpunog prestanka disanja. Smrt je neizbežna samo ako se uzme veća doza zajedno sa alkoholom.

Muka, a ne obest

Od upotrebe "pilula sreće", kako ističe ovaj farmakolog, odvikava se postepenim smanjivanjem doze. To znači da je za oslobađanje od zavisnosti potrebno nekoliko meseci do pola godine.

Narod ne guta bensedin iz obesti, nego iz muke. Klinički psiholog dr Tijana Mandić se ne slaže ni sa pretpostavkama da su Srbi mazohisti, depresivci ili "lud narod".

– Mnogi su čuli da posttraumatsko-stresni poremećaj, od Vijetnama pa naovamo – kaže ona. – Kliničari odavno izučavaju poremećaje mentalnog zdravlja u predelima zahvaćenim ratovima. Mi smo duboko povređen, istraumatizovan narod. Šta očekujete od "normalnog" građanina koji živi u konstantno akumuliranoj traumi da će osiromašiti do nivoa da neće moći da hrani decu, da će sa pedeset godina morati da menja profesiju, da će biti izolovan od ostatka sveta, možda čak biti i ubijen? Sve te traume ostavljaju i psihičke i fizičke posledice. Strahovi, bespomoćnost i beznadežnost su samo deo te naše tužne priče.

Bilo bi divno kad bi se mentalne tegobe nacije rešavale naredbama. Dr Tijana Mandić se čudi kako neki učeni ljudi veruju da se bolest leči simptomatski. Ukini simptom – nestaće bolest. Time uzroci zbog kojih ljudi uzimaju bensedin nisu otklonjeni. A ovaj lek, svrstan u anksiolitike, koliko joj je poznato, ne koristi se samo u psihijatriji već i u drugim oblastima medicine. I, naravno, da treba da se uzima pod lekarskom kontrolom.

– Ovom naredbom prodajemo iluziju narodu da se oštro borimo protiv narkomanije, a sve više dece se drogira. Cifre su alarmantne. I sada neko sprovodi "nultu tolerantnost" na bensedin. Čak i ako ga metaforično nazovemo drogom, ukinuli su "sirotinjsku drogu". Pa nek narod puca, ubija se međusobno, pije brlju i umire od infarkta. Opet ćemo da kažemo: "Kriv je narod". Odgovorni za njegove nesreće ne postoje. Ako već koristimo zapadne tehnike "nulte tolerancije", onda treba da uvedemo i zapadna građanska prava. Da narod nađe advokata i tuži odgovorne za posledice preživljenih trauma i nemogućnost daljeg lečenja.

Rizikuju robiju

Šta o zabrani izdavanja sedativa bez lekarskog recepta misle farmaceuti? O stavu Apotekarske ustanove "Beograd" ne znamo ništa, pošto je direktorka, jedina zadužena za kontakte sa štampom, celu proteklu nedelju provela u Nici, na Svetskom kongresu farmaceuta. Vlasnici privatnih apoteka, opet, o ovoj temi rado pričaju, ali uz molbu da se ne otkriva njihov identitet.

– Odmah smo obustavili prodaju bensedina i sličnih lekova – veli vlasnik jedne od prvih privatnih apoteka u centru grada. – Sve što nam je ostalo vraćam veledrogerijama. Neću da rizikujem robiju. Zar nije nelogično da diler droge, ako je prvi put uhvaćen na delu, dobije šest meseci zatvora uslovno, a farmaceut koji je izdao lek za smirenje bez recepta tri do pet godina?!

Vlasnik ove apoteke kaže i da su sedativi do sada činili trideset odsto ukupnog prometa. Ali zarada nije bila velika. Nabavna cena bensedina od 5 mg je 28,5 dinara, a marža 12 odsto. Zarada je, znači, oko dva dinara. Više se isplati, tvrdi, da prodaje sredstva za mršavljenje. Jedan takav preparat, recimo, košta 600 dinara, a zarada na njemu 25 odsto. Znači, 150 dinara.

– Moje mišljenje je da je država sve ovo smislila da uzme pare – tvrdi naš sagovornik. – Participacija od 30 dinara za recept je veća od vrednosti leka. Pacijenti će od sada plaćati dvostruku cenu.

Pošto omiljeni srpski lek više ne može da se bez posete lekaru kupi u apoteci, mnogi smatraju da će proraditi crno težište. Donosiće se u torbama iz Crne Gore (Crnogorci ne drže mnogo do odluka Savezne vlade), Bosne, Makedonije. Neizbežne su i još veće gužve u domovima zdravlja.

– Još nismo dobili zvanično uputstva oko prepisivanja sedativa – kaže dr Katerina Vekić, direktor Doma zdravlja "Novi Beograd". – U pripremi je korekcija liste lekova uz koju ćemo, kad bude gotova, dobiti detaljna uputstva koji preparati će se izdavati na dupli a koji na trodupli recept. Kao i do sada, pacijenti će na recept moći da dobiju samo dozu lekova dovoljnu za mesec dana.

Ovih dana neke stranke su pokrenule inicijativu da se legalizuju lake droge. Lekovi za smirenje su zabranjeni u slobodnoj prodaji. Gde je tu logika?

Pogrešna odluka

Karlo Boras, pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu, dugogodišnji aktivista u mnogim omladinskim organizacijama, izričito kaže da nikada nije uzimao bensedin ili neki drugi lek za umirenje:

– Od stresa se branim sportskim aktivnostima i dugim šetnjama.

O samoj odluci da se uvede obavezno izdavanje na lekarski recept svih vrsta sedativa, smatra da neće doneti rezultate.

– To je pogrešno. Izmučenom narodu, koji je mnogo šta prošao za poslednjih desetak godina, treba omogućiti normalan život, a ne zabraniti lekove za smirenje.

Prema njegovom mišljenju to je lečenje posledica, a ne samog uzroka.

Stresom protiv stresa

– Stresan posao najbolje se leči drugim, takođe stresnim poslom, ali ne kao što je to radio Milošević i izazivao ratove– kaže Milan Božić, član političkog saveta SPO-a, i dodaje da ne koristi sredstva za umirenje, ali ponekad uzme analgetik zbog glave i očiju.

Nekadašnji potpredsednik Skupštine Beograda je odluku da se lekovi za smirenje ne mogu više kupiti bez lekarskog recepta pozdravio.

– To znači da se zavodi red u apotekama gde se sredstva za umirenje, antibiotici i ko zna kakvi još lekovi, mogu da kupe u slobodnoj prodaji. Nekada, kad su postojale samo državne apoteke, to nije bilo moguće. Privatne su donele nekontrolisanu prodaju što samo govori da je lobi privatnih uvoznika i prodavaca lekova jak.

Mamine zalihe

Kreator Saša Vidić, dok ubrzano priprema novu kolekciju za poslovne žene, priznaje da će "teško" podneti novu odluku u oblasti zdravstva.

– To je potpuno smešno. Kao da se neko može drogirati leksilijumom od pola miligrama ili bensedinom, kada znamo da se bukvalno na Kalenić pijaci mogu kupiti droga i razna druga opasnija sredstva. Prema tempu života koji vodimo, naročito ljudi koji mnogo rade, lekovi za umirenje mogu da pomognu. Konkretno sam patio od nesanice. Svaki dan maksimalno mi je ispunjen sastancima od ujutro, a da bih zaspao, moram da popijem takav neki lek. Nije teško otići psihijatru, ali i tada vam je potreban jedan bensedin dok sačekate da dođete do lekara, onda jedan da se smirite kada sve završite.

Za prvo vreme, dodaje, snaći će se tako što će pozajmiti neki bensedin od mame koja je srčani bolesnik, pa ima popunjenije zalihe od njega. Ipak, smatra da bi ovu odluku nadležni trebalo da preispitaju.

Ljubav je lek

– Šokiran sam da se bensedin i drugi sedativi do sada nisu davali na recept – čudi se Kapetan Dragan. – Zato imamo danas toliko narkomana. Ja sedative nikada nisam koristio. Ni bensedin, pa ni aspirin. U mojoj kući to ne postoji. A ako me pitate šta radim kad me uhvati glavobolja, moj odgovor je: trpim dok mogu. Moja teza je da se sve stresne situacije leče ljubavlju. To je jedini univerzalni lek koji poznajem. I u praksi proveren hiljadu puta.