Najveći centar američke Nacionalne agencije za bezbednost u Fort Midu

Obaveštajac zvani Banum iz države Mavi na Eufratu poslao je svom vladaru glinenu ploču na kojoj je napisao da je u susednom neprijateljskom selu uočio sumnjive svetlosne signale. Tako je ostao prvi pisani trag o jednom od najstarijih zanata civilizacije – špijunaži. Danas, posle četiri hiljade godina, jedna od prioritetnih delatnosti gotovo svih obaveštajnih agencija je kontrola i prisluškivanje međuljudskih komunikacija, uključujući i one koje se odigravaju preko globalne kompjuterske mreže Interneta.

Niko više nije bezbedan, kažu stručnjaci. Iako su u gotovo svim zemljama na snazi zakoni o zaštiti privatnosti, tajne službe veoma vešto koriste rupe u propisima, beležeći svaku izgovorenu reč, sliku ili pismo koji cirkulišu preko personalnih računara. Oni to jednostavno mogu jer raspolažu najmodernijim hardverom, sofisticiranom tehnologijom i softverom, specijalizovanim računarskim programima za špijuniranje.

Ovih dana u Beogradu je u toku pravi medijski i verbalni rat između Telekoma Srbije i nekoliko većih Internet provajdera, preduzeća koja se bave povezivanjem korisnika na popularnu kompjutersku mrežu. Predstavnici ovih firmi tvrde da su teško oštećeni jer im je na nezakonit način uskraćeno pravo da koriste neke telekomunikacione kapacitete. Istovremeno, u Telekomu kažu da su provajderi nelegalno pružali međunarodne telefonske usluge i da su im zato otkazani ugovori. Očekuje se da tačku na ovaj spor stavi pravosuđe.

Znali su šta radimo

Ipak, najveću pažnju javnosti poslednjih dana je izazvalo istupanje Bogoljuba Pješčića, direktora provajder firme "Absolut OK", koji je javno rekao da postoje indicije da je Telekom Srbije prisluškivao internet saobraćaj. Objasnio je da su prisluškivani korisnici takozvanog VOIP servisa, koji omogućava prenos glasa preko globalne mreže. Dakle, prema ovoj verziji, meta špijuniranja su bili građani koji su koristili Internet za telefoniranje, pomoću slušalica i mikrofona koji se priključuju na kompjuter.

Agenti CIA-a se specijalizuju za digitalnu špijunažu i skidanje podataka sa Interneta

– Suštinsko pitanje glasi: kako su saznali da mi građanima pružamo uslugu telefoniranja preko Interneta, ako nisu prisluškivali – kaže Pješčić. – Podsetio bih da je generalni direktor Telekoma Draško Petrović pred anketnom komisijom koja je ispitivala "slučaj Pavković" izjavio da niko nije nikoga prisluškivao i da je pre davanja iskaza bio upozoren da mora da govori istinu. Međutim, sudeći po nalazu inspektora za sisteme veza, gospodin Petrović nije govorio istinu.

Naime, republički inspektor za sisteme veza Dragomir Vasiljević je 16. avgusta ove godine doneo rešenje (broj 345-07-627/2002-04) kojim se preduzeću Telekom Srbija nalaže da bez odlaganja uključi u saobraćaj osam beogradskih provajdera. U tački 12 ovog rešenja Telekomu se nalaže:

"Da odmah obustavi sve aktivnosti kojima se ugrožava rad internet provajdera i drugih korisnika koji se bave prenosom podataka po internet protokolu, bez obzira na sadržinu tih podataka (slika, glas, tekst) i time prestane sa delovanjem suprotno javnom interesu u Republici Srbiji, odnosno, da prestane sa ugrožavanjem razvoja interneta u Republici Srbiji".

Najzanimljivija je međutim tačka broj 13 u kojoj se Telekomu nalaže sledeće:

"Da odmah obustavi analizu vrste podataka koji se prenose preko internet protokola, odnosno analizu njihove sadržine (slika, glas, tekst)!"

– Šta drugo može da znači "analiza podataka" ako ne prisluškivanje – pita se Bogoljub Pješčić. – Treba znati i to da svi podaci koji preko nas odlaze na Internet prolaze prvo kroz Telekomove kapacitete.

Zvanično, niko ne može ili ne želi da potvrdi sumnje da se kod nas prisluškuje internet saobraćaj. Nezvanično, ipak, postoje kompetentni ljudi koji o tome otvoreno pričaju. Jedan od njih je Žarko Radosavljević, vrhunski programer, matematičar, inovator, vlasnik škole računara "NL pro group" iz Beograda. Ovaj kompjuterski genije započeo je karijeru upravo u Telekomu. Prvo je radio na poslovima obezbeđenja, ali kada je talenat izbio u prvi plan, postao je programer i instruktor za obuku novih kadrova.

"Klikni" da te prate

– Na našu sreću, Telekom Srbije nije vrhunski osposobljen za špijunažu internet saobraćaja – kaže Radosavljević. – Ipak, prisluškivanja ima u određenom obimu. U svakoj Telekomovoj centrali postoje posebne sobe u kojima se obavlja ovaj "posao". One su dobre obezbeđene, u njih ne može da uđe niko osim pripadnika Službe državne bezbednosti i radnika Telekoma koji imaju posebna ovlašćenja. Smeštene su obično u podzemlju centrala.

Detalj sa sastanka vlasnika najvećih provajderskih preduzeća

Radosavljević objašnjava da postoje specijalni računarski programi pomoću kojih se preko Interneta u kompjutere građana ubacuju virusi za špijuniranje. Ti programi nisu više neka velika tajna i dostupni su i našim ekspertima. Prema nekim procenama, sedamdeset odsto ljudi se špijunažom bavi iz zabave. To su hakeri kojima je jedino zadovoljstvo da upadaju u tuđe računarske sisteme. Ostalima je, međutim, to posao. Jedni to čine zbog sticanja imovinske koristi, a drugi rade za obaveštajne agencije. Kako sve to funkcioniše?

– Kada se priključite na Internet, niste ni svesni da veoma lako i brzo postajete plen neke tajne službe – otkriva Radosavljević. – Kada odete, na primer, na neki veb sajt sa fotografijama, kompjuter vam postavi pitanje da li hoćete da pogledate neku konkretnu sliku. Vi "kliknete" da potvrdite i u tom trenutku ste već pokupili virus koji omogućava daljinsko nadgledanje vašeg kompjutera. Od toga nema zaštite. Jedini način da se izbegnu sve pomenute zamke je da imate drugi kompjuter koji nije prikačen na Internet i u kome ćete čuvati sve svoje važne podatke.

Prema nezvaničnim saznanjima, MUP Srbije je pre nekoliko godina oformio specijalizovanu ekipu kompjuterskih stručnjaka koja se bavi praćenjem internet saobraćaja. Ovi kontraobaveštajci imaju zadatak da otkrivaju poruke sa neobičnim podacima. Osposobljeni su da u veoma kratkom roku lociraju kompjuter sa kojeg je na neku internet adresu poslata elektronska pošta (i-mejl) sumnjivog sadržaja.

– To je tačno – kaže Radosavljević. – Međutim, jasno je da niko neće poslati neki neprijateljski i-mejl sa svog računara. To može da se radi iz internet- kafea kojih u poslednje vreme ima sve više.

Nije nikakva tajna da u svetu prosto cveta internet špijunaža i da gotovo u svim zemljama postoje specijalizovane službe za praćenje elektronskog saobraćaja. U poslednje vreme sve češće se otkriva da i velike industrijske korporacije prisluškuju komunikaciju na Internetu. U to se uverio i vlasnik "NL pro group".

– Nedavno smo kontaktirali sa čuvenim "Majkrosoftom" – priča Radosavljević. – Poslali smo jednu poslovnu ponudu na njihovu šifrovanu i- mejl adresu i oni su nam uzvratili. Međutim, samo petnaest minuta kasnije, na našu adresu je stigla ponuda firme "San mikrosistem" za isti posao. Dakle, pratili su našu komunikaciju sa "Majkrosoftom" i odmah reagovali.

Milioni za kontrolu

Koliko se u svetu poklanja pažnje prisluškivanju globalne računarske mreže govori i podatak da britanska služba bezbednosti MI5 uskoro dobija novi centar za nadzor organizovanog kriminala koji svoje operacije dogovara putem Interneta. Operativci će u novom centru hvatati i dešifrovati kodirane i-mejl poruke. Od kompanija koje pružaju usluge povezivanja na Internet traži se da instaliraju posebne kablove pomoću kojih će moći direktno da se skida sumnjivi materijal.

Novi centar za kontrolu Interneta košta državu 25 miliona funti. Pretpostavlja se da će biti smešten u sedištu MI5 u Londonu. Kao i kod ostalih oblika tajnog nadziranja i u ovom slučaju MI5 će morati da dobije odobrenje ministarstva unutrašnjih poslova da sme da čita tuđe poruke.

Grupe za zaštitu građanskih prava izražavaju zabrinutost zbog ovih najava, dok zvaničnici britanskog MUP-a odgovaraju da je novi špijunski centar neophodan jer sve više bandi ugovara svoje nelegalne aktivnosti, od krijumčarenja droge do prostitucije, putem šifrovanih poruka na Internetu. Novi centar će se, između ostalog, baviti upravo razbijanjem takvih šifara.

U Sjedinjenim Američkim Državama već se troše milijarde dolara za tajne operacije "češljanja" internet saobraćaja. Pripravnost je dignuta na najviši mogući nivo posle prošlogodišnjeg hapšenja penzionisanog štabnog narednika američkog vazduhoplovstva Brajana Regana, optuženog da je nameravao da proda neke "top sikret" informacije Libiji. Lišen je slobode na vašingtonskom aerodromu, odakle se spremao da odleti za Švajcarsku.

Regan je poverljivi materijal skinuo sa "interlinka", zajedničke internet stranice američkih obaveštajnih službi. Inače, on je radio u Nacionalnom birou za izviđanje (NRO), specijalizovanoj agenciji Pentagona, koja upravlja špijunskim satelitima. Njegovo hapšenje je ponovo pokrenulo lavinu optužbi na račun vlade i njene odluke da centralizuje obaveštajne podatke jer je to neodoljivi mamac za špijune i hakere.

"Interlink" je, inače, kao zaštićena baza tajnih podataka otvoren 1994. godine sa ciljem da se za potrebe nacionalne bezbednosti objedinjuju obaveštajni podaci CIA, FBI, NRO, Nacionalne agencije za bezbednost, Vojne obaveštajne službe i drugih tajnih organizacija američke države. Prema nekim nezvaničnim pričama, "Interlink" je formiran iz sasvim drugih razloga, upravo da bi se prisluškivanjem onih koji upadnu u njega otkrivali neprijateljski obaveštajci i organizacije.

U neposrednoj blizini Vašingtona, u Fort Midu, nalazi se veliki centar američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) u koji se slivaju svi obaveštajni podaci skinuti sa Interneta. U tom centru, u kome radi 52.000 ljudi, postavljeni su ogromni kompjuteri za skladištenje svih elektronskih razgovora, za njihovo dešifrovanje i analizu. Angažovan je veliki broj vrhunskih stručnjaka, matematičara, kompjuterskih eksperata, lingvista za sve postojeće jezike, politikologa.

Međutim, uprkos stalnom povećavanju svojih kompjuterskih kapaciteta, NSA je počela da zaostaje za opštim porastom svetskog elektronskog prometa. Vrhunac krize koja je zahvatila agenciju dogodio se u februaru 2000. godine kada je došlo do raspada elektronskog sistema upravo u Fort Midu. Ipak se pokazalo da ništa nije savršeno.

Upadi hakera

Nemački general Valter Jerc je ocenio nedavno da je napad NATO-a na Jugoslaviju bio prvi ratni sukob vođen i preko Interneta, slanjem u mrežu lažnih informacija o situaciji na Balkanu.

Istovremeno, međutim, lideri NATO-a nisu skrivali bojazan da hakeri iz Jugoslavije, pa i iz mnogih drugih zemalja sveta, upadnu u računarsku mrežu Pentagona i naprave pometnju u fajlovima američkih oružanih snaga, kao što se to dešavalo tokom rata u Zalivu, 1991. godine ili tokom intervencije u Somaliji.

Hakeri su 1999. godine, u više navrata, pokušali da upadnu u bazu podataka američke vazduhoplovne baze u San Antoniju, u kojoj se čuvaju podaci o američkim snagama u Bosni, a i snimci i ostala elektronska dokumentacija o vazdušnim udarima na Irak.

I pre i posle bombardovanja SRJ u svetu su zabeleženi "sajber napadi" na neprijatelje. U oktobru 2000. godine izraelski hakeri su upali na internet sajt šiitskog pokreta Hezbolah i ubacili sliku sa izraelskom zastavom. Kao odgovor na ovakvu "drskost" pripadnici Hezbolaha i palestinskih ekstremnih pokreta su prosto preplavili porukama sajtove izraelskih političkih institucija. Zabeleženo je i da je vladajuća vojna hunta u Burmi na računare svojih neistomišljenika slala poruke sa virusima koji su rušili sisteme.

Nekoliko američkih vladinih organizacija i službi bile su žrtve "sajber-udara" sa distance, iz prostorija zabranjene kineske verske sekte Falungong. Kasnije se ispostavilo da je iza toga stajalo kinesko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U svakom slučaju slobodno se može reći da će 21. vek biti vek digitalnih ratova i elektronske špijunaže. Doduše, već je počelo...

Tastatura budućnosti

Žarko Radosavljević, vlasnik škole računara "NL pro group", proteklih pet godina je posvetio konstruisanju nove revolucionarne tastature za kompjutere. Ispitivanja su pokazala da će na njoj "slepo" kucanje moći da se nauči za jedan sat!

– Nisam je još patentirao. Imam sve neophodne dokumente i čitava stvar je u postupku zaštite. Zbog bezbednosti, nova tastatura je trenutno u delovima, u 263 segmenta koji se nalaze na različitim lokacijama.

Radosavljević je do sada o serijskoj proizvodnji tastature pregovarao sa domaćim biznismenima kao i sa poslovnim ljudima jugoslovenskog porekla koji žive u Americi. Kaže i da mu je čuveni "Majkrosoft" preko posrednika ponudio velike pare pod uslovom da se potpuno odrekne autorskog prava.