Dok naše lepotice Dragane, Vesne, Svetlane i Milice prolaze gradom, dotle hrvatske lepotice Mile, Tine, Glorije samo stoje i izazivaju uzdahe, kako muškaraca tako i (još više) žena. Gledaju ih, pipaju, uzimaju u ruke a često i vode kući. Ako ste imali neke sumnje oko..., onda bolje odmah da vam kažemo – reč je o časopisima, blistavim i šarenim, koji vode ljutu borbu za srpsko tržište. Odjednom, kod uličnih prodavaca u našim velikim gradovima možete naći tek nekoliko domaćih, malo više onih na "nepoznatim" jezicima a ima ih čak četrdesetak što stižu iz Hrvatske.

Centar Beograda: četrdesetak hrvatskih časopisa redovno stiže

Neki su šokirani, neki oduševljeni; ima onih kojima je sve to normalno i onih koji zadovoljno trljaju ruke zbog činjenice da srpska publika prosto guta hrvatsku štampu.

– Ja sam zahvaljujući hrvatskim muzičkim diskovima i novinama preživeo poslednjih dvanaest godina – kaže nam Dule, nesvršeni student istorije i kolporter sa radnim mestom u centru Beograda.

Za većinu te štampe koja nam stiže iz susedne, zapadne zemlje, može se reći da je skupa, lepo dizajnirana, štampana na papiru koji miriše a neretko je celofanirana, sa poklonom koji ide uz časopis. Ima nedeljnika "opšte namene", poput "Globusa" i "Nacionala", ali i niz specijalizovanih magazina za enigmatiku, fudbal, košarku, kompjutere, film, modu, roditelje, mame, tinejdžere, majstore u kući... To što koštaju od sto do trista dinara izgleda ne predstavlja problem da imaju tiraže i do pet hiljada primeraka po broju ("Glorija", hrvatski "Kosmpoliten", "Vita", "O. K"., "Tin") ili nešto manje, gde spadaju "Nacional", "Mila" i "Svijet".

U prodavnici u strogom centru grada kažu da im neki od tih listova, poput "Nacionala" i "Glorije", planu još prvog dana po dolasku i da bi otišlo još toliko primeraka samo kada bi stizalo. Zanimljivo je da dobro ide i remitenda nekih januarskih i februarskih izdanja specijalizovanih magazina, da bosanske štampe niti ima niti ko pita za nju, a da se najavljuje dopremanje slovenačke.

"Kako zašto?", čudi se jedan ulični prodavac. "Pa u Beogradu živi i radi deset hiljada Slovenaca!"

Oni bolje kradu

Nezvanična statistika govori da je devedeset odsto tržišta "njihovog tiska" u našoj zemlji zapravo – Beograd.

Glavni grad je pun diplomata i privrednika iz Hrvatske pa neko može pomisliti da su oni glavni kupci.

– Nije tako – razuverava nas Dušan. – Jednom mi je jedna žena iz Hrvatske napravila pazar od preko dve hiljade dinara, ali se više nikada nije pojavila. To kupuju ostaci srednje klase, ono što nije uništeno. Da takvi listovi postoje kod nas, te hrvatske niko ne bi ni uzimao.

Preko puta ulice Dušanov kolega kaže da mu od domaćih luksuznih časopisa "onako" idu "Profil" i "Dama", pa "Jefimija" i "Prestup". Dušan, međutim, ima drugačije iskustvo:

– Ma, "Profil" i "Dama" krenu prva dva dana, pa stanu. Od svih tih novina koje Karići izdaju jedino je dobra "Jefimija". Pa zamislite, Karići su u onaj luksuzni časopis "Top spid" stavili dodatak o svojoj porodici. Zar misle da to nekoga zanima? I kako će to delovati na kupce?

Biljana Vilimon, nekada slikarka i TV novinar, a danas dizajner, marketing menadžer i glavni urednik "Jefimije", kaže da za izgled svog lista dobija pohvale iz inostranstva, da se ne plaši konkurencije i ima svoju teoriju zbog čega je hrvatska štampa kod nas sve popularnija:

– Narod se ovde zamorio od istih lica koje sluša i gleda već dvanaest godina. Zaželeo se onih kojih nije bilo. Mi smo emotivci, za razliku od njih, i zanima nas šta rade Doris Dragović, Dino Dvornik i oni koje smo znali, ali i ovi novi poput Alke Vuice.

Biljana ističe da i sama čita "Nacional" i "Feral tribjun" i smatra da je velika greška naših skupih mesečnika što ne shvataju da senzacija, trač i laž nemaju prođu:

– Tekst treba da bude takav da traje. Ja sam negovala i fotografiju koja je skupa i trudila se da upakujem reklame tako da ne iritiraju ljude, jer naši čitaoci nemaju kulturu gledanja reklama.

Naša sagovornica dodaje da je "Jefimija" odnedavno krenula i u Hrvatsku i da očekuje da tamošnji tiraž bude oko pet hiljada (ovde je, kaže, tri puta veći).

Naš ulični "insajder" tvrdi da listovi poput "Jefimije" i "Profila" nisu konkurencija hrvatskim jer oni, jednostavno, nemaju tu vrstu skupe, debele, mesečne štampe.

Ipak, tajnu prodora kajkavske lake literature na naše tržište Biljana Vilimon vidi i u tome "što se tamo radi sa više energije":

– Oni kradu od evropskih i američkih magazina, ali to rade vešto, za razliku od nas. Njihov dizajn nije genijalan, ali je dobar.

Najgore najtiražnije

Većina uličnih prodavaca se slaže da je izgled "tiska" presudan kod onih koji hoće da izdvoje pare za to.

Sanda Rašković-Ivić: "Politika" je uvek bila bolja od "Vjesnika"

– Razumem tu želju da kupiš list samo zato što je lep – kaže Petar Luković, poznati beogradski novinar, koji već godinama piše i za hrvatske listove.

On smatra da su podaci o tiražima tih novina kod nas preterani i da samo "Glorija" i "Nacional" mogu imati po pet hiljada prodatih primeraka, dok oni poput "Feral tribjuna" mogu da doguraju do nekoliko stotina.

– Bolje idu specijalizovani časopisi jer bolje prate svetske trendove nego naši – dodaje Luković. – "Nacional", "Globus" i "Feral" imaju veći tiraž samo kad pišu o nama. Ni ja često nisam zainteresovan da ih čitam iako znam mnogo više o njihovim prilikama.

Uz podsećanje da su hrvatski listovi i pre deset, dvadeset godina superiorno izgledali u odnosu na naše ("Svijet", "Start"), Luković kaže da Hrvatska sada ima bar deset puta više svojih listova od Jugoslavije:

– Nije samo standard u pitanju već i tradicija čitanja novina i navika kupovine koja tamo postoji. Ovde oni koji hoće da kupuju novine nemaju para, a oni koji imaju para ne čitaju štampu.

Nekada su i tiraži naših časopisa bili drugačiji.

– Setite se "Duge" ili vaše "Ilustrovane", koja je bila među dva najčitanija časopisa u staroj Jugoslaviji – dodaje Luković. – Sada su najtiražniji oni najgori listovi, a Jugoslavija je od svih balkanskih zemalja poslednjih dvanaest godina uvek na poslednjem mestu po kupovini novina.

Ako glamurozna hrvatska štampa probije led i navikne naše ljude da čitaju šarene novine, onda eto neke koristi i za naše izdavače. Kolporter Dušan ima dosta vremena da prelista svaki časopis koji prodaje i da stvori svoje mišljenje o njemu:

– U "Gloriji" se, recimo, potenciraju priče o uspesima poznatih i nepoznatih Hrvata u svetu. Uspešni Srbi kod nas nikoga ne zanimaju. Tinejdžerski, poput "O. K". ili "Tine", idu dobro, a sto puta su bolji od našeg "Supertina" koji je razliven i štampa se na klozet papiru.

"Politika" uvek bila bolja

"Presreli" smo i dva kupca. Velja je izdvojio 255 dinara za hrvatski "Plejboj":

– Kupujem ga od prvog broja i uvek ovde, kod Duleta. Američki ima bolje devojke, ali mi više nije interesantan. Hrvatski ima dobre tekstove, sjajne stvari o turizmu a nekoliko puta su pisali i o nama. I da znate, kupio sam još jednu hrvatsku stvar, poslednji Džibonijev disk za 350 dinara. Odličan je!

Nešto kasnije prilazi žičanom "izlogu" mladić koji se predstavio kao Slobodan i kaže da je po struci sistem administrator. Uzeo je pet različitih kompjuterskih časopisa odjednom:

– Zašto? Pa ne postoje srpski. Nisam nimalo sentimentalno vezan za Hrvate, a čak ponekad ne umem da protumačim ni njihov jezik pa zovem u pomoć prijatelje, izbeglice iz Hrvatske, da mi prevedu sa "novoštokavskog".

"Bag" čitam pet godina, a odlično je i njegovo specijalno izdanje "Mreža". Našim listovima o kompjuterima nedostaju kvalitet tekstova i štampe. Neće da plate petsto maraka čoveku da im nešto dobro napiše nego navatavaju neke klince da im rade za džabe.

Ovakvo oduševljenje ne deli Sanda Rašković-Ivić, psihijatar i republički komesar za izbeglice (i sama izbeglica iz Hrvatske):

– Mi smo u Srbiji uvek imali bolje novine. "Politika" je uvek bila bolja od "Vjesnika", u poslednje vreme su i "Večernje novosti" dobre i ne vidim razlog da se hranim informacijama koje dolaze sa strane. Imam mnogo obaveza da bih sve čitala, ali ne znam šta fali našim časopisima. Šta "Politika" ili "NIN" nemaju što hrvatski imaju?

Razloge za "opčinjenost" komšijskom štampom Sanda Rašković-Ivić tumači jugonostalgijom:

– Kao narod pokazujemo veću toleranciju i zrelost jer nemamo komplekse od njihove muzike ili novina. Ja lično ne slušam Severinu i takav šund, ni njihov ni naš, ali bih otišla na koncert Vladimira Krpana. Svako treba da se suoči sa samim sobom, da bira šta će da sluša ili čita. Dobra umetnost treba da ima svoje mesto ovde bilo da je iz Francuske, Engleske ili Hrvatske, ali ovde se potura i mnogo šunda.

Gospođa Rašković-Ivić se slaže da presudan može da bude i dobar izgled časopisa:

– Kao lepa žena: ne gledate čija je i odakle je.

Ilegala

Kod izbeglica iz Hrvatske koje žive u Srbiji javlja se dvostruko raspoloženje zbog ovakve poplave hrvatske muzike i novina.

– To je muzika njihove mladosti, a novine pišu o njihovom zavičaju pa ih to zanima, a, s druge strane, postoji ogorčenje zbog toga što sve ide kao da se ništa nije dogodilo – kaže Sanda Rašković-Ivić.

Pored toga, naša sagovornica smatra da je mnogo korisnije uzeti časopis na stranom jeziku: prvo, to je original, nije prevod, a drugo, tako se uči strani jezik.

Sve je to lepo, ali naše novine u Hrvatskoj nemaju takav tretman. Istina je da su pre nekoliko meseci i "Politikina" izdanja tamo krenula (najtraženiji su "Ilustrovana Politika", "Politikin zabavnik" i "Bazar"), ali je to daleko od pompe sa kojom njihov "tisak" nastupa ovde.

– U početku su se prodavala po nekim prodavnicama, sada ih ima i na kioscima, ali nevolja je u tome što mi nemamo njima da ponudimo nešto što oni nemaju i što ne izgleda bolje – kaže Petar Luković. – Ne bih zato to objašnjavao političkim razlozima, već izgledom novina.

Glodur "Jefimije" smatra da je strašno što se u Hrvatskoj krišom čita i sluša ono što dolazi odavde:

– One zbog kojih tamo ljudi strahuju da srpske novine čitaju javno doživljavam kao njihove šešeljevce.

Naš već "stari poznanik" Dušan stoji ispod breze i dočekuje mušterije. I na rastanku nam dodaje njegovo viđenje njihovog "problema":

– U Hrvatskoj ne mogu da shvate da nisu ratovali sa ljudima koji su letovali na njihovom moru!