Ne, niko nije znao gde se u tom metalno-betonskom mastodontu što podseća na košnicu nalazi lokal broj 88. Veliki poslovni centar na kraju Bulevara Mihaila Pupina, iza zdanja koje cinici još nazivaju Palata federacije, čini nekoliko zgrada razdvojenih ogradama i besmislenim sokacima a spojenih metalnim pasarelama i kružnim stepeništima. Sve zajedno je lavirint u kojem se ne bi snašao ni arhitekta koji je zdanje projektovao, to je nerešiva zagonetka i za zakupce lokala, a kamoli za zbunjene namernike. Ulaz D, prvi sprat, lokal 88; pitanje odzvanja kao eho bez odgovora.

Tek na stidljivo izrečenu odrednicu da se u tom lokalu nalazi "seksi šop", na ravnodušnim licima se pojave tračak interesovanja i saučesnički smešak. Svi znaju za tu butiku, nisu potrebni putokazi. U tom poslovnom centru i inače može da se nađe sve što duša poželi.

Duge noge su beznadežno zatočene mrežastim čarapama što izviruju i kroz dubok izrez ionako kratke suknjice okačene o oble kukove ispod skladnih grudi nad kojima su blistavobeli osmeh, diskretno osenčene vesele oči i raspusno duga kosa (po redosledu opažanja). Curica je ljubaznija nego prema običnim mušterijama: "Da, gospođa Vesna je najavila da ćete doći. Ona će stići svakog trena. Piće?" Ne skida osmeh dok cvrkuće.

Unutrašnjost radnje je osmišljena kao da će se u njoj prodavati kozmetika za ljude od stila i ukusa. Ali, kad se nesuđeni kupac osvrne uokolo, u nežnim vitrinama optočenim mahagonijem može videti robu koja bi kod smernih gospi izazvala iskrenu sablazan, dok bi kod onih koje ne kriju svoje slobodnije nazore verovatno pobudila čuđenje i, može biti, onu (!) prikrivenu radoznalost. Kao da se ludi ortoped zakleo da od prirode načini nekakvu karikaturu. Da li je moguće da su pravoj ljubavi potrebna ovakva pomagala?

Stručnjak za erotiku

Vesna Počuča u njenom seksi šopu

Na ulaznim vratima piše da radnja radi od 0 do 24, da, dakle, i ne zatvara svoje dveri. Da li je to zbog interesovanja kupaca ili zarad nečeg drugog, dugonoga curica ne zna, ona nikada nije radila u noćnoj smeni. A čula je da noć ima svoje mušterije: žene, muškarce i – ostale.

Priča o neobičnoj radnji je zapravo uvod u onu o Vesni Počuči zvanoj Šana, ženi koja je striptizu kod nas dala novo, drukčije značenje. Ona je vlasnica. "Seksi šop" je otvorila kad je odlučila da Evin kostim okači o klin, a shvatila da su seks i erotika oblasti koje najbolje poznaje, da je tu pravi stručnjak. Ima smisla: zaista joj ne bi pristajala prodavnica hrane za dijabetičare, na primer. Najlakše je Šanu zamisliti u ovakvom ambijentu. Taj ambijent je, zato, zaslužio ovoliku pažnju.

Došla je u pratnji supruga: jednostavno (sportski?) odevena, bez šminke, kao da je skoknula do bakalnice. Srdačna je i neposredna, ni traga zbunjenosti koja vazda prati zgodne ženske sa estrade. Ume da se ophodi, ali i da govori suvislo ne brkajući padeže, ne koprcajući se u gramatici, što takođe nije osobina baš svih iz sveta zabave, posebno noćne zabave. Odaje utisak smirene i obrazovane osobe.

O sebi govori bez kićenja, sasvim rasterećena bremena koji bi joj na pleća natovarili važni i glasni čuvari morala.

Kroz priču se saznaje da je rođena u Pančevu pre trideset godina kao Vesna Ristanović, da je prezime Počuča uzela pre četiri godine kada se udala, a da joj je nadimak Šana nadenut pre deset godina kada je odigrala glavnu žensku ulogu u muzičkom spotu pevača Milana Babića za pesmu "Šaraj, šaraj, Šano". Još i da su joj roditelji ekonomisti koji nikada nisu imali ništa protiv profesije kojom se donedavno bavila i da njena sestra Violeta o njoj govori s ponosom.

Prva hiljadarka

Završila je osnovnu, pa mašinsku školu. Maštala je o fakultetu bolno svesna činjenice da joj roditelji, kada je počela ona kriza, to ne mogu priuštiti. Škola za manekene i foto-modele je bila tanana uteha.

Sa devetnaest godina je započela karijeru foto-modela i na prvom većem poslu zaradila dvostruko više novca nego njeni roditelji zajedno za mesec dana rada u društvenom preduzeću: "Za tih nekoliko dana snimanja fotograf Aleksandar Cvetanovski, onaj što je foto-aparatom ovekovečio i Lepu Brenu, načinio je set fotografija za nekakav kalendar. Zaradila sam hiljadu nemačkih maraka". Priznaje da takvih poslova nije bilo iza svakog ćoška, nažalost.

Bilo je to 1992. godine koju valja spomenuti jer se upravo tada u Pančevu stacionirao Unprofor. Zašto je to važno? Zato što su s međunarodnim mirovnim snagama u Pančevo nagrnule radnice s istoka da, pod plaštom umetnosti igre i striptiza, prodaju ljubav na gram: "Za mene je, tada, striptiz bio samo paravan za prostituciju. Možda i zbog toga, tek striptiz nikada nije bio u mojim planovima".

Mada će to mnogima delovati kao incestualno ludilo, Vesni je drugačije viđenje striptiza usadio niko drugi već – suprug. A počelo je naizgled jednostavnom idejom: ako toliko dobro radi kao foto-model (i za one golišave fotografije), zašto se ne bi okušala i sa nastupom uživo? Nema sumnje da je reč o ljubavi, nešto drugačijoj od one koju poznaju jednostavni ljudi, kad joj šapuće: "Budi predator, budi takva da, kad te muškarci vide, osete kako gube tle pod nogama".

Prvi nastup je imala decembra 1997. godine u beogradskom Domu omladine, pred 1.500 posetilaca, za koji danas misli da je bio velika greška sazdana od bezbroj malih: pogrešan song, loš partner, nespremna publika... Kaže da nije uspela čak ni da se svuče do kraja. Ipak, posle tog prvog i, po njenom mišljenju, slabog pokazivanja, sve je krenulo vrtoglavo: "Svakog dana sam imala po neki nastup, bilo da je reč o dočeku Nove godine, proslavi godišnjice braka (?) ili 8. marta (Dana žena), useljenju u novu kuću... Jedna majka me je angažovala da izvedem svoj program na proslavi osamnaestog rođendana njenog jedinca! Privatne žurke i zabave valjda ne moram ni da spominjem..".

Voajeri i makroi

Nastupala je po diskotekama i nije joj se dopalo. Kaže, na takva mesta dolaze napaljeni klinci: "Striptiz poruka, ako poruka postoji, upućena je onima između trideset i šezdeset godina, oni su najzreliji klijenti, sa njima volim da radim jer nema ničeg nepredviđenog. Oni se dobro zabavljaju, napale se, odu kućama i spavaju sa svojim ženama".

Šana u stavu dominantne dame: poza koja se sve više sviđa i ženama i muškarcima

Ali, među klijentelom ima i drugačijih. Ima, na primer, voajera. Ima makroa koji proveravaju da li je striptizeta samo to za šta se izdaje, ili nešto više (nešto manje, zapravo).

Vesna je izvodila svoj program u beogradskom hotelu "Hajat ridžensi" za koji tvrdi da nije opremljen tako da bi u njemu komotno mogla da nastupa striptizeta: "Jedino mesto gde postoje uslovi za rad zabavljača, pa i nas striptizeta, to je kabare 'Rouz' na Senjaku. Tu sam radila sa zadovoljstvom".

Nikada u Jugoslaviji nije gledala striptiz program uživo. Vesna, zapravo, ne voli noćni život, a kamoli noćni rad: "Poznajem mesta u kojima rade moje koleginice, ali nikada u njima ne bih nastupala. Ne želim da se gužvam s masom. S publikom treba uspostaviti kontakt, ali uz određenu distancu. Obično su stidljivi i po načinu na koji me gledaju znam kako će reagovati ako priđem. Ali, zaista je teško proceniti ko ide u striptiz barove, kakvi su to ljudi. I upravo zato što s tim nisam raščistila, odlučila sam da se povučem. Striptiz mi više nije izvor zarade. Imam firmu koja uspešno posluje: bavi se uvozom računara, ronilačkom opremom, a od februara, evo, i ovom radnjom. Uskoro pokrećem jedan ozbiljan erotsko-pornografski časopis, čime ću zaokružiti svoje poslovanje. To je, uostalom, posao u kojem se najbolje snalazim".

Na kraju je rekla da su se striptizom valjano bavile još samo dve devojke. Reč je o Vesni Todorović, zvanoj Ruža, koja je u međuvremenu počela da se bavi pevanjem, i Branki, kojoj ne zna prezime, a poznata je po umetničkom pseudonimu Blekrouz, koja je u međuvremenu počela da piše.

Posle je došao suprug i Vesna je otišla. Na kraju je, preko ramena, dobacila da planiraju bebu dogodine. Nek je živo i zdravo.

Na beogradskoj noćnoj sceni ostalo je upražnjeno mesto. Ko li će ga popuniti?