Dve intelektualke, prva dama vlasti i njen opozicioni pandan, sociolog Mira Marković i pravnik Danica Drašković, netrpeljivost koju su osećale jedna prema drugoj ne da nisu krile već su se ponašale onako kako nijednoj ženi koja pretenduje da je tretiraju kao damu nikako ne priliči. "Izvrnuti odraz stvarnosti i viđenje sebe u tuđem i lepšem obliku je inače karakteristika mongoloida, ljudi oštećenog lika i svesti, kojima po izgledu gospođa predsednikovica neosporno pripada", napisala je pre šest godina, u časopisu čiji je direktor i kolumnista i danas, Danica Drašković. A doktorka Marković je, samo četiri dana kasnije, u drugim novinama, ovako otpisala: "Žalosno je da političku misao srpske građanske desnice zastupa android u liku direktorke niskotiražnog, žutog i kvislinškog nedeljnika".

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Danica Drašković

Vremena su se promenila utoliko što su gospođe Marković i Drašković izgubile i titule i oreol prvih dama i što, gle čuda, obe imaju kolumnu u istom dnevnom listu. Doduše, Danica je dve stranice ispred Mire. Njihov uticaj na politički život zemlje je zanemarljiv, posebno supruge najpoznatijeg haškog zatvorenika, ali strah od mogućnosti da žene političara na vlasti drmaju Srbijom gotovo da je poprimila oblike paranoje.

Da ne bi iritirali birače, političari su pojavljivanja sa suprugama sveli na najmanju moguću meru, a neki su čak uspeli da ih "sakriju" od očiju javnosti. Ima i supruga koje su odmah kategorički odbacile ideju da igraju ulogu prve dame kao dr Zorica Radović (53), životni saputnik Vojislava Koštunice, predsednika Jugoslavije. Ona smatra da priča o bilo kojoj prvoj dami u našim uslovima ima miris malograđanskog kiča. Zato se njeno pojavljivanje u javnosti sa predsednikom Koštunicom može izbrojati na prste jedne ruke. Ipak, političari, pa, dakle, i javnost, poprilično su se bavili njenom ulogom u aferi Gavrilović i pisanju novog Ustava Srbije.

Ovih dana sa Zoricom Radović nije bilo moguće uspostaviti kontakt. "Problem" su u Koštuničinom izbornom štabu i predsedničkom kabinetu kao vruću loptu prebacivali od jednog do drugog telefona i imena da bi nam na kraju bilo preporučeno da se sami snađemo.

Ono što se pouzdano zna o ovoj rođenoj Beograđanki jeste da je sa svojim pet godina starijim suprugom zajedno već 32 godine. Četvrt veka su u braku. Dok Vojislav nije postao predsednik Jugoslavije, pratili su kulturna dešavanja u Beogradu, često odlazili u vikendicu u Belanovce, a sada zbog njegovih obaveza, koje počinju rano ujutru, a završavaju kasno u noć ne stignu ni da čestito razgovaraju.

U svojoj struci, ustavno pravo, doktorka Radović odavno je poznata i priznata. Bila je u grupi eksperata koji su sačinili ustavni predlog za preuređene Srbije i Jugoslavije "Radikalni raskid sa nacionalnom državom". Poslednje četiri godine je zaposlena kao viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije, a pre toga više od dve i po godine radila je u Institutu za uporedno pravo.

Priznati stručnjak je i, po opštem uverenju njena glavna konkurentkinja za titulu prve dame Srbije, Olivera Labus (54). Takođe pravnica i rođena Beograđanka, Olivera je načelnik Odeljenja za sistem osiguranja imovine i lica u Saveznom ministarstvu finansija. Radi, između ostalog, na poslovima izdavanja licenci za rad osiguravajućim kompanijama i nadzora nad njihovim poslovanjem i pokretanja likvidacionih i stečajnih postupaka. U Saveznoj vladi je zaposlena trinaest godina, dakle mnogo duže od svog supruga.

Marijana Pelević

– Pojavljivanje na zvaničnoj objavi kandidature svog supruga je njen poslednji i najveći ustupak vezan za njegovu političku karijeru. To je bio plafon. Ne želi da daje bilo kakve izjave - kaže Bojan Zečević, šef Labusovog izbornog štaba.

Labusovi su posebno ponosni na svoje ćerke. Starija 26-godišnja Milica je magistar kompjuterskih nauka, i posle sticanja tog naučnog zvanja na Stenford univerzitetu u Kaliforniji vratila se u Beograd. Trenutno radi u Republičkoj upravi javnih prihoda na uvođenju informacionog sistema poreza. Njena dve godine mlađa sestra Tijana je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu sa prosečnom ocenom – 10! Još se nije odlučila gde će da nastavi studije.

Najveće Vukovo bogatstvo, kako je za sebe znala da kaže Danica Drašković, takođe je poručila da od izjave za novine nema ništa. Danici je, izgleda, dosadilo da svog supruga Vuka Draškovića prati u stopu ili ide ispred njega, što se dešavalo u većini slučajeva kad on krene u kampanju za sebe ili protiv nekoga. Žena gvozdenog srca, kako su je mnogi doživljavali, koja se za svog muža i bukvalno tukla na ulicama, zadovoljava se da u ovoj Vukovoj trci za predsednički položaj vodi računa o njegovom izgledu i pomogne mu utoliko što u svojim kolumnama zdušno "oplete" Draškovićevu konkurenciju.

– Ja nisam ni Danica Drašković ni Mira Marković, uz sve dužno poštovanje prema njima. Smatram da politika stranke i države ne bi trebalo da se vodi iz kuhinje i spavaće sobe – bez zadrške govori Marijana Pelević (37), supruga predsedničkog kandidata Borislava Pelevića (45). – Moj suprug svoje političke dileme i probleme uglavnom ne deli sa mnom. Ja sam ona koja poslednja sve sazna. Naravno, komentarišem njegove nastupe na televiziji. Kad hoću nešto da ga kritikujem kažem: "Ma, ti si Faraon".

Predsednik države, jasna je Marijana Pelević, ne sme da sakrije svoju ženu. Ona mora da stoji uz svog muža i preuzme deo balasta javnog života, ali ne sme da ima bilo kakvo političko zaduženje.

Za nju javni život nije nepoznanica. Jer, objašnjava, uz supruga, potpredsednika Svetske kik-boks federacije, idući na evropska i svetska prvenstva u ovoj borilačkoj veštini, proputovala je ceo svet i upoznala, družila sa mnogim, u međunarodnim razmerama, poznatim funkcionerima iz sveta sporta i sa njihovim suprugama. Moglo bi se reći da je Marijana na takva putovanja išla i po službenoj dužnosti. Jer, po diplomi filozofskog fakulteta pedagog i psiholog, ona je glavni urednik, novinar i fotograf mesečnika "Karate ring" i sama je postala ekspert za borilačke sportove.

Marijana i Borislav imaju dva sina, Luku i Veljka, i dve ćerke, Nataliju i Angelinu (Borislav iz prvog braka ima i sina Vladimira, 23). Njen radni dan počinje u pola pet ujutru kada se budi Željko, dvomesečna beba. Kada podoji i presvuče sina, već su na nogama i ostali. Decu odvozi i dovozi iz škole. Sama, bez telohranitelja. I majstori, koji sređuju dvorište oko kuće u Velikom Mokrom Lugu, gde su se Pelevići nedavno preselili sa Dedinja, u njenoj su nadležnosti.

Zorica Radović

- Ovde nam je mnogo lepše nego na Dedinju. Veliko dvorište, čist vazduh, tišina, divan pogled. Osećam se kao da sam na Zlatiboru – kaže.

Zlatibor ne pominje slučajno. Njen otac, hirurg zaposlen u vojsci, rođen je na Ljubanjama, zlatiborskom selu, za koje je vezuju najlepše uspomene iz detinjstva. Kako funkcionišu jedna, po genima, Erkinja i jedan Crnogorac, nosilac crnog pojasa četvrtog dana u karateu i vojnik sa dugogodišnjim ratnim iskustvom?

– Bora ima biografiju za deset života. A to nije bilo lako ispratiti. Za deset godina, koliko smo u braku, osam je proveo na ratištu. On je ratovao, a ja sam rađala i podizala decu. Međutim, ja ne bih mogla drugačije da živim – priča Marijana. – Ja sam dobro potkovan psiholog. Nisam cepidlaka, mnogo toga oprostim. Njegove osobine, bez obzira kakve nekom sa strane izgledale, ne smatram manama jer ja sam pristala na njih.

Na opasku da je verovatno njena zasluga što joj suprug važi za jednog od najbolje odevenih muškaraca na političkoj sceni Srbije, Marijana ističe da Borislav ima kompletan stav o sebi. Dakle i o odevanju.

– Moje je samo da košulje budu dobro oprane i ispeglane. Šta će obući kupuje i bira sam. Taman posla da mu ja ujutru biram kravatu. Pao bi u mojim očima kad bi to tražio.

Bosiljka Ivković (47), za prijatelje Beba, međutim, i te kako utiče na stajling svog supruga Branislava – Baneta Ivkovića.

– Njegovu garderobu ja kupujem, bez njega – smeje se. Sigurna je u svoj osećaj za lepo i detalje i to se vidi i na njoj, ali i po otmenom ambijentu koji krasi njihov prostran stan na Vračaru.

Splićanka, napominje Srpkinja, i tri godine stariji Beograđanin, poreklom iz Bijeljine, venčali su se još kao studenti. Imaju četvoro dece: Ivanu, studenta treće godine pravnog fakulteta, Milanu, brucoša prava, Draganu, maturanta gimnazije "Sveti Sava" i sedmogodišnjeg Luku, učenika drugog razreda.

– Iduće godine, 28. oktobra, obeležićemo 25 godina braka. Dogovorili smo se da se ponovo venčamo, ovog puta u crkvi – kaže Beba koja je po govoru i držanju Splićanka par ekselans.

Olivera Labus

Njen primer, ističe, prava je potvrda dalmatinske izreke da žena drži tri kantuna, a muž jedan. Kantun znači ćošak, prevodi. Da li je ona bila u ćošku dok je Bane osam godina bio ministar u vladi Mirka Marjanovića?

– Išla sam samo na skupove gde su pozivali i supruge. Muž je određivao gde ću da se pojavim sa njim – kaže.

Ne bez ponosa kaže da je najveći kompliment dobila od Banetovih prijatelja i najstarije ćerke. Prvi su rekli: "Ko god da se oženio Banetovom suprugom – bio bi kao Bane". A Ivana je svoju majku pohvalila pred drugaricama: "Ja nikada nisam morala da čuvam svoje sestre".

– Baneta je nemoguće savetovati. Sve radi kontra, a onda posle dve, tri, pet godina kaže: "Bila si u pravu". Tvrdoglav je. – Jedino ga ja spuštam na zemlju – kaže, što u šali, što u zbilji, a onda sasvim ozbiljno dodaje: – On nije zločest, nije zlopamtilo, što god da je počeo u životu završio je do kraja.

Kada bi njen suprug pobedio na predsedničkim izborima i ona postala prva dama Srbije, bavila bi se humanitarnim radom. Visoka politika je savršeno ne interesuje, ističe, a i eksponiranje supruga političara u Srbiji nije popularno zbog Mire Marković.

– Jedva čekam da predsednički izbori prođu. Kako god moj suprug prošao na njima, ja posla imam – zaključuje.

Bosiljka je po struci pravnik i dve decenije je radila u NBJ. Posao je napustila kada je ostala u drugom stanju sa Lukom. Žali što odmah posle njega nije rodila još jedno dete. Sa bratom, koji proizvodi dugmad, drži prodavnicu pozamanterije u Takovskoj ulici. U njoj radi svakog popodneva.

Julijana – Lula Živojinović (62) zaposlena je, kako kaže, ceo život kod svog Bate. Zbog tempa koji joj je nametao najpopularniji glumac nekadašnje, velike Jugoslavije nije stigla da diplomira na Filološkom fakultetu u Beogradu. Nikada nije žalila za diplomom. Ona je jednostavno zadovoljna svojim životom, srećna što svakog dana može da ugađa svojim unučićima, posebno najmlađem, osamnaestomesečnom Velimiru. I, ta sreća se na njoj vidi. Ne ume, ili ne želi, da sakrije svoju stidljivost i nelagodu što mora da razgovara sa novinarima, da se fotografiše. Shvata da je zbog predsedničke kandidature njenog Bate to potrebno, ali prosto ona ne uživa da sebe vidi u medijima. Što ne znači da nije predusretljiva, otvorena u razgovoru. Naprotiv. Ali samo kad je o njoj i deci reč.

– Bata i ja smo 43 godine u braku. Imamo Miljka koji je advokat i Jelenu, filologa, koja radi u SMIP-u. Oboje imaju po dvoje dece, Miljko Dinu i Velimira, a Jelena Jelisavetu i Julijanu. Mi smo skromna porodica i zaista, nije fraza, Bati i meni su naša deca i unučad najveća sreća i bogatstvo - priča Lula. – Moji su uvek bili za kralja i otadžbinu, a Batini, po tradiciji, socijalisti. On se u SPS učlanio pre dvanaest godina kada su ga u Koraćici pronašla dvojica mladih socijalista. I lojalan je svojoj partiji. Ja nisam bila za to da Bata prihvati kandidaturu za predsednika Srbije, ali kad ga je njegova partija izabrala i on krenuo na prvo putovanje vratila sam ga sa vrata, poljubila u obraz i rekla: "Srećno". Ne znam kako će proći na izborima, ali znam da je Bata pošten čovek, da ga narod voli i da to što radi, radi dobro. On o politici ozbiljno razgovara sa Miljkom. Priča i sa mnom, a ja se trudim da mu ne imputiram svoje stavove. Ono što je moja briga sada jeste Batino odevanje i da u kući bude tišina kad dođe da se odmori.

Od svih Batinih uloga ona najviše voli Čeperka u "Trenu" snimanom po romanu Antonija Isakovića i onu gde glumi šefa orkestra u "Balkan ekspresu".

– Jedino mu glume nikad neće biti dosta. Kada snima, tada je najsrećniji – kaže Lula Živojinović.

Jadranka Šešelj

Vojvotkinja

Kad je dr Šešelj odlučio da se ponovo oženi, raspisao je za vojvotkinju javni konkurs u jednoj reviji. Kandidatkinje su ostale kratkih rukava jer je i bez konkursa Vojislava, kako sam kaže, zgrabila jedna, četrnaest godina mlađa Jadranka koja se pravo iz Zavoda za zapošljavanje gde je radila kao službenik "zaposlila" u Šešeljevoj kući u Batajnici.

Njena osnovna obaveza je da u kući bude sve pod konac i da njen muž i sinovi Aleksandar, Mihajlo i Vladimir dobiju sve što se od nje kao klasične supruge i majke očekuje.

– Ona se ne bavi politikom, ali pravi odličan ajvar – objašnjava Šešelj zašto Jadranke nema u medijima.

Vojislav Šešelj ima i sina Nikolu iz prvog braka i od njega očekuje prvog unuka.

Generalica

O suprugama generala Obradovića i Pavkovića najmanje se zna. Prvi gazi četvrtu deceniju bračnog staža za Milom koja mu se "uopšte ne meša u posao jer je sigurna da je Vuk dovoljno jak da izgura i ovu bitku". Imaju Vladana (34) i Darka (29). Mila sve svoje slobodno vreme posvećuje Vladanovoj ćerki petnaestomesečnoj Maši.

Glorija i Nebojša su pre nego što su se sreli već bili pred matičarem. U novu zajednicu svako je "uneo" po jedno dete iz prethodnog braka. Trenutno porodica Pavković broji pet članova. Pre udaje za generala Pavkovića Glorija je petnaest godina boravila u inostranstvu, a jedno vreme radila je i kao novinar RTS-a. Dok joj je muž bio aktivan vojnik, često se sa njim pojavljivala u javnosti, za ukus nekih političara — i previše.

Od obožavanja do blata

U svom jedinom intervjuu datom pre gotovo dve godine dr Zorica Radović je rekla i ovo: "Ako imate jedan stabilan ustavni i pravni poredak, nije vam mnogo bitno, odnosno nije od presudnog značaja koja ličnost obavlja bilo koju funkciju. Stabilne demokratije u Francuskoj, Nemačkoj, SAD ili Velikoj Britaniji, mogu bez ikakve štete da izdrže i jednog potpuno nesposobnog i korumpiranog političara. A u državama kao što je naša u kojima je ideja o značenju institucija i prava prilično konfuzna, ljudi se vezuju za ličnosti koje najpre obožavaju, a na kraju ruše u blato".