U Galeriju naivne umetnosti, u Kovačici, predsednički kandidat Miroljub Labus stiže, u pratnji Mlađana Dinkića i Lazara Ristovskog, bez ikakve pompe. Nema čak ni očekivanih plakata, a o bilbordima i razglasu da i ne govorimo. U tri po podne ulice Kovačice, varošice sa oko 7.000 žitelja, puste su, ali je u dvorištu Galerije velika gužva. Unutrašnjost zgrade su zaposele žene. Stoje sa strane, gledaju, slušaju, tek po neka nešto tiho kaže.

– Javi mi se Zuzana Lupenkova, naša slikarka, kaže: "Tetka Marice, dođite, doći će nam gosti". Napustim sav posao u kući i dođem. Nisam se ni presvukla. Nije važno kako sam obučena – kaže Marija Suhanski, domaćica. – Nisam član nijedne stranke, ali glasaću za Labusa. Zašto? Zato što ima najlepši program. Dopada mi se kako govori i sve njegovo.

– Daj bože da se usvoji to što priča – dodaje njena drugarica i ispisnica Zuzana, spremačica koja se nije ustručavala da zaključa kancelariju i dođe u Galeriju.

– Ne može baš sve da se ispuni – kao da je ispravlja Marija.

– Dobro, delimično nek se usvoji, ali nama na selu da bude bolje – ne da se Zuzana.

Napolju, naslonjen na zid i dve štake, stoji Luka Juraj, vozač u penziji. On će da kaže šta misli, ističe, bez obzira što ga mnogi ubeđuju da je to pogrešno.

– Tito dok je bio, živeli smo i uživali. Posle njegove smrti sve je krenulo nagore. Verujem da će gospodin Labus zaustaviti taj sunovrat ka dnu. On nam neće doneti sreću, ali mislim, da ćemo ako ga poslušamo, bolje živeti.

Pola sata, toliko je Miroljubu Labusu trebalo da pogleda izložene slike, upozna se i prozbori po koju sa njihovim autorima, pozdravi sa svima koji su to hteli, primi na dar dve slike i, naravno, zahvali, a potom kratko obrati okupljenima samo jednom porukom: "Kad glasate, glasajte za sebe, za svoju budućnost i svoju decu". Potom je uzeo flomaster u ruke.

– Ovim potpisom obavezujem se da ću ispuniti sve što sam u programu nabrojao – kaže predsednički kandidat.

– A da mi to, ipak, overimo u sudu – dobacuje mlađi muškarac.

– Nema potrebe – odgovara Labus.

I od Dinkića se traži paraf.

– Bolje da ti se potpisao na menici – zadirkuje momak svog drugara koji zagleda u guvernerov rukopis.

Direktorske plate

U Kovačici je grmelo, u Zrenjaninu je već pljuštalo. Na ulazu u grad, na zidu neugledne zgrade pored puta, veli grafit: "DOS je digao nos, ostaću go i bos". U potpisu piše: "skandal". Na centralnom gradskom trgu dele se plave zastavice sa porukama "Najbolje za Srbiju", "Predsednik za sve" i Labusovom fotografijom. Stubovi su oblepljeni plakatima sa njegovim likom. Ozvučenje, velika bina, pokrivena i sa uređajima za svetlosne efekte postavljeni su ispred hotela "Vojvodina".

Predsednički favoriti u jednom su bar isti: ni jedan ne počinje ništa da obećava dok ne umoči hleb u so

Kratak predah do početka svog prvog mitinga Labus koristi da se u hotelskom holu, "naoružan" kabanicom, dogovori o detaljima programa predviđenim za ovo veče. Deluje sveže, orno, insistira da, bez obzira na kišu, miting počne tačno u sedam kako je najavljeno. Često viče: ajde, akcija, šta čekate! Prilazi mu bračni par Letorai, Janoš i Žužana iz Novog Bečeja. Poklanjaju mu zbirku starih razglednica Novog Bečeja i "krokai", čuveno belo vino, lokalnog porekla.

Na Trgu se vijore zastave Srbije i Demokratske stranke. Trg je pun ali ne i krcat. Građanski narodni orkestar sastavljen od tamburaša, duvača Bojana Ristića iz Vladičinog Hana i neumornog Dragoljuba Đuričića, diže temperaturu. "Hej, mati, mati, mati", "Dobro jutro, moj bekrijo", "Niška banja", "Đelem, đelem"... Red tambura, red truba a onda grunu "Mesečina" i na binu izađe Laza Ristovski i zapeva. Zapeva i masa. Iza bine Miroljub cupka po taktu, ritam drže i njegove ćerke Milica i Tijana, koje su sa mamom Oliverom došle da tati daju podršku na njegovom prvom mitingu u ovoj predizbornoj kampanji.

– Ja sam već dugo na ovom trgu, od 1991. godine. Prvo očekivao sam da će doći više ljudi. Verovatno je loše vreme učinilo svoje. Drugo, pitam se, gde su šerpe? – kaže magistar Ninoslav Kojčić, profesor u Višoj tehničkoj školi. – Svuda u svetu od političara se traže golovi, utakmica se igra zbog toga. Živi se nešto bolje od 5. oktobra, ali imam utisak da od maja sve stoji.

– Lopovi da idu u zatvor, a sistem da bude takav da od običnih ljudi ne pravi lopove – odjekuju Labusove reči sa govornice.

– Pitao bih Labusa koliko kvalitetnih ljudi stoji iza njega. Mnogi imaju priču, ali nemaju timove koji će reči da pretvore u delo – dodaje profesor Kojčić. – Jedan od onih što stoji na bini iza Labusa je bio moj kolega. Sada je direktor, član pet upravnih odbora. On zarađuje 120.000 dinara, a ja sam sto na 12.000.

Koliko para, toliko...

Ni predsednički kandidat, a ni Ristovski i Dinkić koji su govorili pre njega, nisu propustili priliku da iskritikuju Vojislava Koštunicu, glavnog Labusovog konkurenta za mesto predsednika Srbije. Na tapetu su bile izjave predsednika Jugoslavije o Republici Srpskoj, licima sa dvojnim državljanstvom koji rade u Vladi i važnim institucijama, kao i neki članovi Vlade u senci koju je formirala DSS.

Lazar Ristovski napominje da nije član nijedne stranke, nikad nije ni bio, iako je politički angažovan još od 1991, od okupljanja kod Terazijske česme.

– Protiv onog režima borio sam se u svim prilikama. Ovog puta osećam istu potrebu jer mislim da se iza brda ponovo valja zlo nacionalizma – kaže. Ja se toga iskreno bojim.

Mlađan Dinkić smatra smešnim optužbe da je protivzakonito njegovo učešće u Labusovoj izbornoj trci, s obzirom na funkciju koju obavlja.

– Ja sam kao građanin predložio Labusa za predsednika Srbije i kao građanin učestvujem u kampanji. NBJ kao institucija sa tim nema veze. Kada bi ona za kampanju izdvajala novac, onda bi to bilo protivzakonito. Kako to nije slučaj, na takve optužbe ne vredi trošiti reči – kategoričan je guverner. – Ko je kriv Koštunici što iza njega stoje bivši funkcioneri i ministri koji nemaju kredibilitet.

Miting se bliži kraju, dvojica sredovečnih muškaraca silaze sa žardinjera i usput komentarišu.

– Šešelj kad je bio u jednoj ruci je držao mikrofon, a u drugoj kišobran, a ovi, i pokrivena bina i muzika i lajt-šou – kaže jedan.

– Šta ćeš, koliko para toliko i muzike – zaključuje drugi.

Iako se oko njih svet razilazi, grupa mladih uporno maše zastavicama. Uglas tvrde – glasaće za Labusa. Zbuniše se na pitanje: zašto?

– Deluje najpouzdanije – snađe se Marija, najstarija u društvu.

– Nego, da ja vas pitam – ubacuje se Đorđe. – Gde im je Balašević večeras? Stvarno sam razočaran što i on nije došao. A tek da se pojavila Ceca... i