Janoš Mesaroš sa suprugom Aleksandrom: imaju sina Viktora

Kada Janoš Mesaroš otvori novu izložbu svojih radova, likovni kritičari pojure ka slikama a novinari ka umetniku čiji je život uzbudljiv koliko i njegova platna. Nama je rekao i ono što drugima nije.

- Moje slikanje počelo je od trenutka kada sam kao profesionalni fudbaler u tuzlanskoj "Slobodi" imao sreću da me jedna budala polomi skroz-naskroz. Da se to nije desilo, nikada ne bih zaplovio u slikarske vode - počeo je svoju priču slikar Janoš Mesaroš.

• Niste znali da ste talentovani slikar?

- Nisam imao pojma. Mislio sam da to što ja znam znaju svi, a trebalo je negde iskoristiti toliku energiju. U susretu sa drugim umetnicima pretočio sam tu energiju u nešto što je u početku bilo komplikovano i mukotrpno. Trebalo je pronaći svoj rukopis i slikarsku originalnost.

• Upisali ste se na akademiju?

- Ma kakvi. Nisam imao vremena. Bio sam star za akademiju. A i hteo sam brzo da uspem. Počeo sam da tragam za knjigama, po slikarskim ateljeima. Nisam učio za ocenu, već za sebe, pa smatram da sam završio akademiju, što se tiče tehničko-tehnološke potkovanosti.

Kada se podvuče crta, rezultat je sledeći: Janoš Mesaroš je imao 250 samostalnih i isto toliko kolektivnih izložbi u svetu za 35 godina umetničkog rada, uključujući i poslednju izložbu u Vršcu.

• Toliko o slikama i izložbama. Što se privatnog života tiče, zanima nas koliko slikar živi pravi život?

- Ja sam čovek koji voli život i potpuno sam otvoren prema životu i nikada ne razmišljam da usporim. U šezdesetoj godini sam dobio sina Viktora koji je mlađi od moje unuke Lenke, ali ih oboje jednako volim. Tako sam zbunio sve oko sebe, ali ne i sebe.

• Vaša znatno mlađa supruga Aleksandra zaljubila se u vas preko televizije, a prva?

- Mislite na prvu ili srednju? Dobro, ova srednja i nije bitna jer je otišla za Australiju bez pozdrava i rekao sam da neće ući u istoriju. Što se tiče prve supruge i majke moje dve kćerke, bila je to generacijska ljubav. Živeli smo dvadeset dve godine u braku. Međutim, kako je moja želja za uspehom bila sve veća, ona nije mogla da me prati a ja nisam imao vremena da čekam. Nije bilo svađe. Razveli smo se, ali se i dan-danas čujemo i vidimo zbog naše dece.

• A kako ste se Vi zaljubili?

- Moj prijatelj me odveo kod nje na radno mesto u poštu. Kada sam je ugledao rekao sam: "Uzmi svoje stvari i idemo. Završeno ti je radno vreme za sva vremena".

• Gde ste je pozvali?

- U život. Više se nije vraćala. Danas imamo Viktora.

• Hoće li Viktor dobiti sestru?

- Za sada već ima dve sestre, a hoće li dobiti brata ili još jednu sestru - zavisi od lepih trenutaka.

• Kada smo već kod lepih trenutaka, zašto po treći put ne stanete pred oltar?

- Ja mislim da je brak jedina institucija koja nije napredovala i da je taj papir, ako nema ljubavi i istinskog odnosa, papir bez vrednosti.

• Da li tako misli i Aleksandra?

- Ne. Ona ne misli tako i ja joj dajem za pravo. Kao svaka mlada žena, ona želi belu venčanicu i oltar, ali vremenom će shvatiti moje reči.

• A šta ako ona vas zaprosi?

- Može, ali ja neću da se udajem. Šalim se. Ja zaista više nemam nameru da stajem pred oltar. Moje obaveze sada su mnogo ozbiljnije, a papir više nije nešto što mi uliva nadu da ćemo uvek biti zajedno, bar sudeći po mojim dosadašnjim brakovima.

• Vaš ideal ženske lepote?

- Nemam više ideal ženske lepote jer imam sasvim druge potrebe nego kad sam bio mlađi. Ako čovek ne može da razgovara kada hoće, ne može da ćuti kada želi, ako ga dok leži u krevetu žuljaju mrvice hleba koje voljena ostavlja iza sebe dok gleda televiziju, a sve to podnosi bez reči, onda je to istinska ljubav.

• Tako lepo pričate o ženama a na Vašim slikama dominiraju konji?

- Ko dublje uđe u moju sliku sa konjima, videće koliko ima ljubavi, erotike, bola, žara, jer moji konji su likovna poruka svega o čemu sam govorio. Ako sliku ženskog tela, toliko puta korišćenog u istoriji slikarstva, stavim na platno povrediću onog ko živi pored mene jer taj s pravom može da kaže: "Ja ne izgledam tako". Ovako se spasavam od neprijatnosti.

• Šta je tajna vašeg mladalačkog izgleda?

- To znam i sve ću reći ali ne znam koliko je primenljivo. Ja sam čovek koji voli život i sve u životu. Taj osećaj uživanja ne ostavlja mesta za stres. Ljudi koji uživaju u svakodnevnom životu nemaju vremena da stare. Kada je nešto ružno, ja okrenem glavu. Ružno oduzimam, a lepo sabiram. U glavi ne sme biti mesta za prazan hod jer on donosi negativnu energiju.

• Nekad su slikari bili nedodirljivi. Nisu izlazili iz ateljea. Danas ste Olja ili Vi česti gosti televizije i drugih medija. Kako to objašnjavate?

- U jednoj sekundi danas znate šta se dešava u Njujorku, a šta u Tokiju. Nema vremena za čekanje da vas neko otkrije. Slikar je slikar dok je u ateljeu, a čim izađe iz njega slikar je trgovac i vredi onoliko koliko dobije za svoje radove. Ja bih taj marketing uveo studentima na akademiji.

• Ko određuje cenu vaših slika i po kojim kriterijumima?

- Cenu slika određuje kupac koji je spreman da plati sliku a to znači deo mene jer sam u sliku ugradio deo sebe. Mogu da napravim i dve slike na istu temu, ali će to ipak biti sasvim različita dela. Sliku prodajem i za stotinak evra, ali i za sedam hiljada evra, kao što je bio slučaj sa onom koja se zvala "Komarac".