Istu priču slušamo već više od pola godine. Ustavna povelja? Samo što nije usvojena. Evo, uspeli smo da se dogovorimo oko izbora poslanika u zajedničke organe, ostalo je još "samo" da usaglasimo mišljenja oko načina izbora sudija, sastava i rada suda buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore, hijerarhije pravnih normi, imovine i načina promene ustavne povelje...

Savet Evrope? Samo što nismo primljeni. Ostalo je "samo" da usvojimo ustavnu povelju, a ona, znate već, tek što nije gotova...

U međuvremenu, Ustavna komisija sa svojom potkomisijom od ukupno dvadeset sedam članova, mahom pravnika i advokata, krcka treći milion dinara iz saveznog budžeta, što će reći pare poreskih obveznika Srbije (samo pet odsto od ove sume plaćaju crnogorski građani). Demohrišćansku stranku Srbije posebno iritira što se, kako kaže njen potpredsednik Predrag Stojanović, od poreskih obveznika Srbije u budžet "velikih gubitnika Socijalističke narodne partije" svakog meseca slije 55.000 evra.

- Usvajanje ustavne povelje odlaže se unedogled zato što su se političke elite u obe republike uplašile agende koju EU priprema, a obelodaniće je odmah po potpisivanju tog akta. Ona se odnosi, pre svega, na bezuslovnu saradnju sa Međunarodnim sudom u Hagu i na čišćenje krupnog kriminala - kaže dr Nebojša Medojević, direktor Centra za tranziciju u Podgorici i član Političkog saveta G17 Plus. - O tome svi koji kreiraju ustavnu povelju nerado govore. Jer, tada će se tačno znati ko je ko. Politička elita koja je nastala u vreme Miloševićeve vladavine i u Srbiji i u Crnoj Gori neće moći da se krije iza raznih izgovora, niti da kreira specifične modele vladavine. Moraće da se obračuna sama sa sobom. Zato se uvek nalazi neki izgovor da se odugovlači sa usvajanjem ustavne povelje.

Snalažljivost

Dr Danijel Cvjetićanin

Dok se izabrani predstavnici naroda dogovaraju, pregovaraju, usaglašavaju stavove, mišljenja i predloge, svakodnevni život nameće svoja pravila. Poreski obveznici Srbije još nemaju svest, kao, na primer, Amerikanci, o tome da imaju pravo da odlučuju šta će se raditi sa novcem koji im država po raznim osnovama uzima, ali one koji imaju imovinu u Crnoj Gori (reč je najčešće o vikendicama izgrađenim u vreme SFRJ) već odavno hvata panika šta će sa njom biti ako se dve republike ne dogovore o zajedničkoj državi ili ako ona posle tri godine ipak propadne. Vlasnici kuća za odmor na crnogorskoj obali, procenjuje se da takvih objekata od Ulcinja do Igala ima oko 30.000, mahom su penzioneri sa prosečnim primanjima koja jedva premašuju sto evra (ruku na srce, ni njihovi ispisnici u Crnoj Gori nemaju više). Poreska stopa koja je, ekonomski opravdano, višestruko veća od one kad je u pitanju osnovna stambena jedinica njima je prevelik izdatak. Ali, poslovična snalažljivost ovdašnjih građana trenirana poslednjih deceniju i više dala je recept: odjaviš se, na primer, u Beogradu, a prijaviš mesto boravka u Budvi, gde ti je i vikendica, i, eto, dvostruke uštede: znatno manji izdatak za porez ali i za električnu energiju koju bi potrošio u hladnijem Beogradu i još ako ima koji krevet za izdavanje u vreme sezone, očekivana šteta može se pretvoriti u čist ćar. Najbolje prolaze oni koji uspevaju da im se vikendica godinama vodi kao objekat u izgradnji. Carinska i policijska kontrola vozova, autobusa i automobila kod Prijepolja tako se lakše podnosi.

Strah da u državi u kojoj smo rođeni možemo preko noći postati stranci dovodi do, doskora, nezamislivih situacija. Tako je nedavno jedan bračni par uhvatila panika kad je matičarka njihovog prvenca htela da upiše kao crnogorskog državljanina. Majka, rođena u Beogradu, po svom ocu ima crnogorsko državljanstvo, bebin tata, takođe Beograđanin, zbog posla izvadio je bosansku ličnu kartu. On, advokat, uspeo je da ubedi matičarku da sinu upiše srpsko državljanstvo. Zašto im je to bilo toliko važno?

- Ne želim da moje dete sutradan ima bilo kakvih teškoća. Situacija je već sada dovoljno komplikovana, a ko zna šta nas sve čeka ako se Crna Gora, ipak, jednog dana otcepi - kaže mama Crnogorka.

Bezakonje

Podozrenje građana prema budućnosti zajedničke države nastalo je pre svega, smatra dr Danijel Cvjetićanin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i ministar finansija u DSS-ovoj "vladi u senci", što već odavno živimo u državi bezakonja gde svako može da tumači zakon onako kako hoće i kako mu odgovara, a primena zakona zavisi od odnosa političkih snaga.

Dr Nebojša Medojević

- Ustav SRJ postoji, ali Crna Gora već godinama ne poštuje taj akt. Takvo ponašanje je ostatak perioda kada je međunarodna zajednica podržavala samostalnost Crne Gore u odnosu na Beograd gde je vladao Milošević. Pokazalo se da Milošević nije bio uzrok želje za samostalnim tržištem, valutom, carinskim stopama u Crnoj Gori. Ni posle 5. oktobra crnogorskom rukovodstvu nije palo na pamet da poštuje zakone SRJ - kaže profesor Cvjetićanin. - Imamo i dalje dva tržišta, dve valute, dva spoljnotrgovinska režima. Roba ne može slobodno da se kreće, usluge i kapital takođe. Jedino oko čega nije bilo spora to je jedinstveno tržište radne snage. Samo su ljudi mogli slobodno da se kreću što nije u skladu sa iskustvom EU, gde barijere na tržištu radne snage poslednje padaju. Crnoj Gori, naravno, odgovara asimetrija na štetu Srbije, pošto je broj građana Crne Gore zaposlenih na srpskom tržištu, neuporedivo veći od broja građana Srbije zaposlenih u Crnoj Gori. Tu ponižavajući asimetriju je, u ime prevaziđenih ideala jedinstva, Srbija do sada prihvatala.

Naravno da je paradoksalno da saveznu državu izdržava samo jedna republika, ali iz te paradoksalne situacije, ističe profesor Cvjetićanin, ne može se zaključiti da je reč o dve nezavisne države koje razgovaraju o svom ujedinjenju.

- U ovom trenutku reč je o jednoj državi koju sadašnja crnogorska vlast i crnogorski narod iskreno žele da razbiju - nastavlja profesor Cvjetićanin. - Crna Gora je, bez referenduma, dobila sve osim međunarodnog priznanja. Njoj Jugoslavija služi jedino za međunarodne ekonomske odnose, pre svega za odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama. Srbija, međutim, ne treba i sigurno neće biti još dugo poštansko sanduče za međunarodnu poštu Crne Gore. Bar u ekonomskom smislu to je glupost. Prema tome, ako se crnogorska država opredelila da i u sledeće tri godine zaokružuje svoj ekonomski sistem, taj posao treba mirno da nastavi, ali mora da računa s tim da će to učiniti i Srbija. U odnosima sa Srbijom, Crna Gora u budućnosti mora da vodi računa o simetriji, što do sada nije bio slučaj.

Harmonizacija je ključna reč kada se predstavnici EU obraćaju čelnicima obe republike. Pojednostavljeno, poruka Evrope glasi: usaglasite uslove privređivanja sa onima u EU. Kada to obavite, kao jedna država, pristupićete Uniji. Po rečima profesora Cvjetićanina, Beogradski sporazum ne sprečava zaokruživanje dve samostalne ekonomije, a ni usvajanje ustavne povelje neće ukloniti granicu kod Prijepolja. Naprotiv, ona će biti još čvršća, prava granica za sve, osim za kretanje radne snage. Ako bi, pak, jedna od država iz zajednice brže harmonizovala svoju ekonomiju i prva zakucala na vrata EU, prijepoljska granica postala bi gvozdena zavesa Šengena. Za njen prelazak bili bi potrebni ne samo pasoši već i vize jer pravila EU ne trpe izuzetke.

- Samo ekonomski interes svake republike treba da odredi njeno ponašanje. Nema više parole "Ovo jeste malo skuplje, ali je naše" - kaže profesor Cvjetićanin. - Relacije između dve države diktiraju ekonomski interesi. Crna Gora se do sada uvek toga držala, Srbija ne.

Profesor upozorava da nezavisnost Crne Gore podrazumeva i to da njenim državljanima zaposlenim u javnim službama Srbije, to jest u policiji, vojsci, sudstvu i advokaturi, slede otkazi, pošto, po usvojenim međunarodnim običajima, stranci ne mogu biti zapošljavani u ovom sektoru. Njihov povratak na tržište rada Crne Gore možda će, u prvom trenutku, značiti određeni pritisak na strani ponude, što će, verovatno, imati posledice na nivo plata i neke druge ekonomske pokazatelje u Crnoj Gori. U Srbiji će, dabome, oslobađanje ovih radnih mesta donekle ublažiti nezaposlenost.

Pored toga, građani Crne Gore će u Srbiji izgubiti socijalne, zdravstvene i beneficije u obrazovanju, koje imaju sada, a koje su iste kao i za rezidente Srbije. Naravno, važi i obrnuto.

Optimizam

Nema razloga za zabrinutost, tvrde međutim u Demohrišćanskoj stranci Srbije. Kada obe države postanu samostalne i suverene i kao takve uđu u savez država, dogovoriće se i oko radne snage i to na bazi standarda koji važe u EU.

Iako Živojin Stjepić, potpredsednik DHSS-a, stranke koja je ponovo uzburkala političku scenu Srbije zahtevom da se na dnevni red Skupštine uvrsti pitanje referenduma o samostalnosti Republike, potkrepljeno sa 400.000 potpisa onih koji su za tu opciju, tvrdi da njihova ideja i cilj nisu posledica ekonomskih razloga (državom ne možete trgovati, kaže) već vekovne istorijske težnje srpskog naroda, ipak ne propušta priliku da istakne:

- U saveznoj administraciji je zaposleno oko 14.000 ljudi koji praktično ništa ne rade. Osim što troše novac iz saveznog budžeta koji, opet, niko ne kontroliše. A Srbija svake godine izdvaja milijardu evra za finansiranje saveznog budžeta. S obzirom na to da imamo 800.000 nezaposlenih, da nam je privredna u katastrofalnom stanju, mi bismo taj novac sigurno mogli mnogo pametnije da potrošimo.

U DHSS-u tvrde da je čak 87 odsto građana Srbije za samostalnu državu. Živojin Stjepić objašnjava da oni kao ozbiljna i državotvorna stranka imaju svoje specijalne agencije koje rade istraživanja javnog mnjenja te da ne čine ništa bez prethodne dobre sondaže terena. Izvesno je, međutim, da valjanost te svoje sondaže neće moći da provere na referendumu, jer predložena ustavna povelja "ne trpi", takva nepredvidiva odskakanja. Na kraju, ili na početku, ove priče, svejedno, nameće se pitanje da li građani obe republike imaju razloga za optimizam.

- Ako se usvoji ustavna povelja, mi ćemo biti udaljeni za još jedno deset godina od EU. Ona naša ideja o ulasku u Evropsku uniju 2010. godine ne da neće biti ostvarena nego će biti pomerena na neograničeno vreme jer niko u Evropi u svom društvu neće državu koja ne funkcioniše - kaže Živojin Stjepić.

- Biće bolje - optimista je profesor Cvjetićanin - ako ni zbog čega a ono što će usvajanjem ustavne povelje odnosi između dve države u zajednici biti jasni. Biće jasniji i stavovi međunarodnog okruženja prema zajedničkoj državi. Znaće se, makar grubo, proporcije u izdržavanju zajedničkih funkcija i spremnost da se ispune dogovorene obaveze. Uostalom, biće bolje i zato što će postojati bar neki zajednički zakoni, koje će, ovog puta, možda čak i Crna Gora poštovati.

Optimista je i dr Nebojša Medojević. Podseća da su u protekle tri godine faktički prekinuti odnosi između Srbije i Crne Gore. U takvim okolnostima stvoren je raj za švercere, folirante i kriminalce. Građanima i privatnim firmama je ostalo da se snalaze kako znaju i umeju i upravo njih najviše pogađa status kvo u odnosima između dve republike.

- Kad se jednom usvoji ustavna povelja, onda će EU pritisnuti i Srbiju i Crnu Goru da počnu sa harmonizacijom propisa koji će obezbediti slobodan protok ljudi, robe i kapitala, odnosno eliminisati sve blokade - kaže dr Medojević. - Prava građana i funkcionisanje ekonomije će se regulisati na principima reciprociteta.

"Naši" i "njihovi" studenti

Pre nešto više od mesec dana Skupština AP Vojvodine je, u okviru Predloga odluke o načinu rada studentskih centara sa sedištem na teritoriji Vojvodine, usvojila i ovaj amandman: "Studenti državljani Crne Gore mogu da koriste usluge smeštaja i ishrane u Studentskom centru samo ako studenti državljani Srbije sa područja Vojvodine mogu da koriste iste usluge u ustanovama studentskog standarda sa sedištem u Crnoj Gori, po principu reciprociteta u pogledu broja, uslova i kvaliteta smeštaja, na osnovu podnetih prijava". Iako će primena ovog amandmana sačekati na usvajanje ustavne povelje, reakcije studenata i njihovih organizacija bile su žestoke. Najčešće pominjane reči su diskriminacija i kršenje ljudskih prava. Podnosilac zahteva Slavoljub Grozdanov, predsednik Odbora za obrazovanje vojvođanske Skupštine, na takve optužbe je odgovorio da studentima iz Crne Gore niko ne zabranjuje upis na fakultete u Vojvodini, već im je samo ograničio broj mesta u domovima.

- Razgovori između dva ministarstva prosvete vođeni su letos i dogovoreno je da se svi studenti i učenici slobodno upisuju na teritoriji obe republike. Predloženo je da se svake godine na kraju upisnih rokova troškovi školovanja podmire iz budžeta obe republike, dakle da oni idu na teret poreskih obveznika - kaže dr Slobodanka Turlajić, pomoćnik srpskog ministra prosvete za visoko obrazovanje. - Mi ćemo platiti sve troškove studenata iz Srbije i Vojvodine u Crnoj Gori, a isto će činiti crnogorske vlasti za svoje studente ovde. O tome između dva ministarstva prosvete nema nikakvog spora.

A koliko "naših" studenata ima u Crnoj Gori i "njihovih" ovde?

- Ne znam. Takve podatke niko nema - kaže Turlajić - jer, prosto, nemamo informacioni sistem.

Kao na buvljaku

Na pitanje kada će zaista biti usvojena ustavna povelja, najmlađem članu Ustavne komisije, jedinom ekonomisti u njoj, 26- godišnjem Igoru Lukšiću, inače portparolu DPS-a, prvo se oteo dubok uzdah.

- Teško pitanje. Samo dan po potpisivanju Beogradskog sporazuma, od tada ima više od godinu dana, otvorilo se, po potpisnicima tog sporazuma, jedino sporno pitanje: način izbora poslanika u zajedničkoj Skupštini. Kada smo konačno rešili to pitanje, usvojili model "dva plus dva", znači za prve dve godine izbori za Saveznu skupštinu bi bili posredni, a posle dve godine poslanici bi se birali neposredno i ostalo samo da se formuliše i unese u ustavnu povelju koja bi se potom mogla usvojiti bukvalno sutradan, iskrsla su nova pitanja: sudstvo, hijerarhija pravnih normi, imovina... Neki članovi Ustavne komisije se ponašaju kao da su na buvljaku.

• Da li će u Crnoj Gori za tri godine ipak biti održan referendum?

- Pitanje je od kog datuma računamo tri godine. Da li od maja kada je referendum trebalo da se održi u Crnoj Gori ili od datuma usvajanja ustavne povelje koji još ne znamo. Po prvoj varijanti referendum bi trebalo održati u proleće 2005. godine, po drugoj, jasno je, kasnije.

• Da li će reciprocitet biti dominantan princip odnosa između dve države kako je na neki način najavila Skupština Vojvodine usvajanjem amandmana o smeštaju crnogorskih akademaca u studentske domove?

- Takva odluka Skupštine Vojvodine veoma podseća na ono što je govorio gospodin Dinkić o izdržavanju zajedničkih organa, broju ambasadorskih mesta i slično. Kada je reč o studentima, mislim da to nije dobar pristup. Uslove studiranja, dakle i smeštaj u domu, treba da određuje činjenica da li je neko dobar student ili nije. U svakom slučaju, situacija je takva, bilo nam to milo ili ne, da je Srbija dvadeset puta veća od Crne Gore. I zbog te činjenice, ali ne samo zbog nje, mi smo smatrali da je najbolje rešenje u savezu dve nezavisne države.

•Kako komentarišete ideju DHSS-a da se u Srbiji, što pre, organizuje referendum o njenoj samostalnosti?

- Ta inicijativa u svakom slučaju pokriva jedno političko polje koje u Srbiji do sada nije bilo pokriveno. Činjenica je da se građani Srbije ni ranije nisu izjašnjavali o tome da li žele da žive u zajednici sa nekim a ni sada kada je reč o Crnoj Gori. Siguran sam da će biti sve više takvih inicijativa i u Srbiji i u Crnoj Gori. Što se nas u Crnoj Gori tiče mi smo za poštovanje Beogradskog sporazuma i normalizaciju odnosa sa Srbijom.