PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Cirkus u parlamentu

Glasali smo za promene. Do tada nismo bili zadovoljni jednoumljem, jer se sve znalo unapred. Bilo je monotono, predvidivo i režirano. I tada narod nije bio zadovoljan. A sada? U neophodnoj demokratiji koju smo priželjkivali i za koju smo glasali, dobili smo u tom paketu i ono što nam sada smeta i čega se često stidimo.

Zahvaljujući televiziji, u parlamentu Srbije vidimo i čujemo i ono što ne želimo. Gledamo te ljude za koje nikada više ne bismo glasali, najpre kako izgledaju, šta rade a onda i šta govore. Velika većina je odevena kao za kros ili džoging, u trenerkama, džemperima i dotrajalim odelima a koji, ipak, ne zaboravljaju da sebi podignu primanja, ali zaboravljaju da se pristojno obuku, za taj visoki dom i gledalište koje ne prašta.

Često odluke ne mogu da se donesu, jer nema kvoruma jer parlamentarci stalno ulaze i izlaze, skoknu do bifea ili slatko ćaskaju ispred sale. A u sali? E, tu je pravi cirkus. Neki poslanici dremaju, telefoniraju, čačkaju noseve, dovikuju se, rešavaju ukrštene reči, čitaju novine, svađaju se, psuju pa se, bogami, i tuku, da ne pominjem čupanje mikrofona, polivanje vodom, dobacivanja... Mnogi su prevazišli Nušićevu "Vlast" u svojim ambicijama i ružnom ponašanju. Nizak stepen kulture dominira tim visokim domom, u kome vlada netrpeljivost partijska i lična. A šta reći za neke stranke i njihove koalicije koje nekad behu ljuti neprijatelji, a sada su zajedno na mitinzima?

Neko će reći da je svojevremeno i Hruščov svojom cipelom pretio sa govornice, da se i Japanci tuku u parlamentu, ali da li to pravda užasno ponašanje naših ljudi? A šta i kako govore naši parlamentarci u Skupštini? Neki nisu prozborili ni reč od kada su tu, a neki ne daju oka otvoriti od svoje retorike, najčešće grube i uvredljive. Stranke su i razmeštene u sali tako kao da će rat. I tada deluje smešno kad se neko za mikrofonom obraća sa "poštovani", "uvaženi" i "gospodo", a zatim izgovori gomilu uvreda tim istim ljudima.

Neke stranke, kao Radikalna, na primer, prosto neguju ružno govorenje, svađalački ton i nasilno ponašanje, do polivanja vodom pred licem svekolike javnosti. Toliko se zloupotrebljava govornica da se sa nje i poziva na mitinge i čine druge nedozvoljene agitacije. Isti ljudi govore stalno, cinično i neargumentovano, ružno polemišu, dobacuju onima u klupama, pa se tako, i kad imaju pametne predloge, sve izgubi i pretoči u rigidnu atmosferu koja je najčešće krajnje ružna.

Nizak stepen tolerancije, netrpeljivost, odsustvo političke kulture, sve to unosi u narod kajanje za koga su glasali. Dr Goati reče tu negde da je "važnije biti pristojan nego biti u pravu", citirajući nekog i pametnog. To je istina jer i kad imate pametan predlog, ako ga ružno saopštite, to onda postaje kontraproduktivno. Naša Skupština podseća na ring u kome nema milosti i u kome se na najgrublji način protivniku zadaju niski udarci. Zašto naši poslanici jednom ne shvate da u skupštinskoj sali ne sede neprijatelji nego neistomišljenici. Zašto ne nauče nešto iz ponašanja drugih parlamenata u kojima nema ružnih reči i batina? Koliko god da je ovo što gledamo neefikasno i ružno, ipak možemo kao birači da izvučemo i neku pouku, a to je - za takve nikad više ne glasati.

Možda bi bilo dobro pred svako zasedanje pustiti onaj spot "nije teško biti fin" ili poboljšati tehniku pa isključivati nevaspitane i agresivne a dotle opako udarati po džepu one koji zaborave da nisu u cirkusu nego u parlamentu. Ako ovako nastave, prevremeni parlamentarni izbori su jedini spas da se uklone agresivni, netolerantni i dođu u Skupštinu oni koji imaju pametne predloge i pristojan jezik. Ovom narodu je dosta psovki, ratova, teškog života, pljuvanja i ponižavanja. Sa ove strane ekrana su ljudi koji teško žive, umorni od svega, pa im skupštinski cirkus dođe kao dodatak na svu muku.

Stoga, poslanici, uzmite se u pamet i shvatite da ste tamo zbog nas a ne zbog vašeg prepucavanja. Boravak u Skupštini biće uskoro za vas samo sećanje, da ste nekad imali vlast i dobre plate.

Cveta Đurašković, učiteljica
Beograd

Muke po Milutinu

Nedavno nam se javio telefonom Milutin Pokimica iz Raške i izneo svoj slučaj. Mi pismo, koje nam je naknadno poslao, objavljujemo u nadi da će se neka od nadležnih ustanova, a u pismu pobrojanih, javiti i odgovoriti na pitanja koja muče gospodina Pokimicu.

Evo njegovog pisma:

Kao "kolateralna" žrtva političkih sukoba u prošlom vremenu želim da postavim javno i jasno pitanje stručnoj javnosti iz pravne i medicinske struke. Zakonodavnim odborima obe skupštine, ministarstvima pravde Srbije i Jugoslavije, advokatskoj komori, pravnim fakultetima i nevladinim organizacijama za zaštitu ljudskih prava i sloboda da rastumače (protumače) i iznesu svoje stručno mišljenje o dva pravna termina - nedozvoljena radnja i lažna isprava i to konkretno:

Kada prvostepena lekarska komisija potpuno (i dokazano) zdravu osobu oglasi bolesnom i samim tim nesposobnom za rad, da li je radnja te komisije i sve dalje što iz tog postupka proističe nedozvoljena radnja i da li je izdati dokument "nalaz i mišljenje" takav, po sadržini, netačan pravno-terminološki "lažna isprava".

Milutin Pokimica, Raška