Direktor Radenko Marjanović

O mineralnim i oligomineralnim vodama sa izvorišta Bukulje ono najvažnije već se zna - njihova blagotvorna svojstva poznata su od 1811. godine, a potvrđena nebrojeno puta svetskim i naučnim priznanjima. Ni Fabriku "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca, koja omogućuje da ta voda iz ekološki nedirnutih predela stigne do potrošača, ne treba posebno predstavljati - kao najveći punilac mineralnih voda na Balkanu i izvoznik u Ameriku, Australiju, Kanadu i više zemalja Evropske unije, već je dovoljno poznata. Ono što nije poznato čak ni zaposlenima u preduzeću "Knjaz Miloš" jeste - njegova sudbina u predstojećoj privatizaciji. Da li će firma, koja je u Srbiji sinonim uspešnog poslovanja i svetla tačka izvozno orijentisanih preduzeća, iz tranzicije izaći tehnološki i finansijski snažnija, ili će postati lak plen multinacionalnih kompanija kojima je "prešlo u naviku" da gutaju firme po zemljama bivšeg socijalizma? Da li je i afera oko ambalaže "Golf" sokova iskonstruisana u cilju zataškavanja suštinskih pitanja privatizacije strateških firmi u Srbiji? Ovo su samo neka od pitanja na koja smo potražili odgovor u razgovoru sa direktorom "Knjaza Miloša" Radenkom Marjanovićem.

• Zbog čega su oči javnosti uprte u privatizaciju "Knjaza Miloša" sa većom pažnjom nego u veliku većinu ostalih firmi u Srbiji?

- Zbog toga što je "Knjaz Miloš" izuzetno uspešna firma na koju su mnogi bacili udice. Sa druge strane, reč je o veoma osetljivom pitanju - mineralne vode su pravo nacionalno blago u Srbiji i ne smeju se tek tako nekome prepustiti. Što se tiče samog poslovanja "Knjaza Miloša", o tome koliko je preduzeće uspešno najbolje govore podaci o proizvodnim i finansijskim rezultatima. Mi smo već do 10. decembra ispunili plan proizvodnje i prodaje za 2002. godinu. Očekujemo da će plan biti prebačen za pet odsto, što znači da će proizvodnja biti veća za 12 procenata u odnosu na 2001. godinu, koja je takođe bila veoma uspešna. Zanimljiv je i podatak da je naša proizvodnja u odnosu na 1991. godinu veća za 55 odsto, što je gotovo neverovatno, ako se zna da jugoslovenska privreda još nije dostigla nivo proizvodnje iz te predratne godine.

• Za "Knjaz Miloš" godine sankcija nisu protekle u pasivnom očekivanju bolje sutrašnjice?

- Mnogo toga se dogodilo u poslednjih deset godina. U najteže vreme mi smo investirali četrdeset miliona evra u opremu i nove proizvodne programe, tako da smo danas vodeća firma na Balkanu u oblasti mineralnih voda. U tom periodu razvili smo široku paletu naših proizvoda, od gaziranih, prirodno gaziranih, negaziranih i aromatizovanih mineralnih voda, pa do osvežavajućih i voćnih sokova u savremenoj ambalaži, prema evropskim standardima. Sve što je bilo u Evropi zanimljivo u oblasti kojom se bavimo, uvodili smo u naš proizvodni program. U vreme kada su druga preduzeća smanjivala broj zaposlenih i slala radnike na prinudne odmore, mi smo primali nove radnike - 1991. godine imali smo 1.350 zaposlenih, a sada imamo 1.800. Povećanje proizvodnih kapaciteta pratio je i rast standarda zaposlenih - prosečna plana kod nas je 350 evra. Naravno, ovaj podatak je važan ne samo za zaposlene u našem preduzeću, već i za državu, jer za budžet izdvajamo koliko i za plate. To znači da se, samo na ime doprinosa za plate, u državnu kasu iz "Knjaza Miloša" slije po 600.000 evra mesečno. Uz to, "Knjaz Miloš" je uvek, pa i u vreme kada većina firmi to nije mogla, pomagao sport, kulturu, humanitarne i druge akcije. "Knjaz Miloš" je firma od ogromnog značaja ne samo za zaposlene, već i za čitavu državu.

• Kome je, onda, bilo u interesu da pokrene pitanje "problematične ambalaže" sokova sa oznakom "golf"?

- Ministarstvo za poljoprivredu i njegove inspekcije su izašle u javnost saopštenjem da navodno neki sokovi "Knjaz Miloš" na ambalaži imaju fotografije voća, što potrošače zbunjuje i navodi ih da pomisle kako je unutra voće. Treba jasno i glasno reći da je Ministarstvo za poljoprivredu u velikoj zabludi što pokušava da umanji ugled proizvođača koji su i ovde i u svetu stekli poverenje potrošača, umesto da otkrivaju i jure sa tržišta one proizvođače, naročito privatne, koji rade po sumnjivim tehnologijama, i zaista su problematični za građane. Na nekim sokovima piše da potrošači, koji imaju 70 kilograma, mogu da popiju dva litra soka. Otkud to ograničenje, ako su sokovi bezbedni? Ima i mnogo sokova sa veštačkim zaslađivačima koji su štetni po zdravlje, a njih niko ne dira. Zašto se inspektori ne zapitaju - otkud kod nekih proizvođača, koji rade pet godina i imaju poznato, zvučno ime, puni magacini bundeva, kad ne proizvode sok od bundeve? Tvrdim da u sokovima "Knjaz Miloš" ima samo ono što na etiketi piše - ništa više, i ništa manje. Da li je cilj te hajke da se obezvrede kompanije kao što je "Knjaz Miloš", kako bi se lakše prodale, ili je u pitanju nešto drugo, ja zbilja ne mogu da znam. Siguran sam jedino da niko nije u dobitku.

• Da li je "Knjaz Miloš" etikete za sokove radio prema određenim pravilima, ili je estetski utisak bio jedini kriterijum?

- "Knjaz Miloš" ima 30 vrsta sokova, a sve fotografije na PET ambalaži uradili smo u skladu sa Pravilnikom o bezalkoholnim pićima koji je usvojen i objavljen u Službenom listu. To što se neko, verovatno pod pritiskom nekih proizvođača, dosetio da unutra nije sto odsto voće, pa oko toga podigao prašinu, prosto je strašno! Jer mi smo svaki aspekt poslovanja, pa i odabir ambalaže, usaglasili sa normama Evropske unije. Pogledajte sada u "Pekabeti" ili "Merkatoru" kako to ružno izgleda kada se preko "Rauhovih" sokova nalepi etiketa da se ne vidi slika voća, a oni su u čitavom svetu prisuti i nikome ne smeta slika voća. Samo nama smeta! A hoćemo u Evropu. Ako zaista hoćemo u Evropu, treba da budemo ozbiljni i da pustimo da rade one kompanije koje znaju da rade. "Knjaz Miloš" ima vrhunske stručnjake iz oblasti hemije, mikrobiologije i prehrambene tehnologije, oni precizno prate sve sirovine koje ulaze u proizvodnju i sve gotove proizvode koji krenu na tržište. Uostalom, činjenica da posedujemo sertifikat o obezbeđenju međunarodnog standarda kvaliteta ISO 9001 obavezuje nas na poštovanje strogih kriterijuma kvaliteta. Mi imamo laboratoriju vrednu tri miliona evra, a neki proizvođači pod sumnjivim okolnostima obavljaju analize po kojekakvim laboratorijama. Njih inspekcija treba da juri, a ne renomirane firme, kojima ne znaju šta bi zamerili, pa im baš fotografija smeta.

• Da li Vam je neko uopšte skrenuo pažnju na dizajn ambalaže, pre nego što je pokrenuo negativnu kampanju u medijima?

- Ne! Ako je dizajn bio problem, to je trebalo nama reći, a ne poslati obaveštenje svim novinama, televizijama i radio-stanicama. Izvozimo u Evropsku uniju i Ameriku, niko nam nije zamerio da dovodimo potrošače u zabludu, samo je naša inspekcija to otkrila i odmah svoje epohalno otkriće plasirala u medije. Ako su oni u pravu, trebalo bi ukinuti svu brik ambalažu. Trebalo bi zabraniti i mleko na čijoj je ambalaži kravica, jer se time potrošač dovodi u opasnost da poveruje kako je unutra zaista krava, a ne mleko.

• Da li ste od Agencije za privatizaciju već dobili neke signale na osnovu kojih možete da zaključite u kom pravcu će teći privatizacija "Knjaza Miloša"?

- Od Agencije za privatizaciju dobili smo dopis kojim predlažu da prihvatimo soluciju da se 51 odsto akcija proda nekom stranom ili domaćem strateškom partneru. Međutim, po privatizaciji koju smo obavili, država ima 41 odsto akcija, a mi smo vlasnici 59 odsto kapitala. Smatramo da "Knjaz Miloš", koji je toliko dao državi u najteže vreme, i koji može još mnogo da da, ne može da ide u privatizaciju na takav način. Nama treba da nekome budemo strateški partner, a ne da postanemo strateški plen neke multinacionalne kompanije koja misli da dođe na gotovo i da odavde izvuče profit, a da je pri tome ne zanima ni razvoj ni izvoz. Mi želimo da postanemo koncern industrije mineralnih voda, znači - da kupujemo izvore, jer imamo tehnologiju, stručnjake, logističku podršku u svetu i ime. Naši partneri mogu biti samo firme koje žele brži razvoj "Knjaza" i imaju dugoročnu izvoznu strategiju, a ne kompanije koje žele kratkoročni profit, a za budućnost ih baš briga.

• Imate li neki predlog - kako da se obavi privatizacija, a da se ne ugroze interesi države i zaposlenih?

- Predložićemo Agenciji za privatizaciju da idemo u postepenu privatizaciju. Želimo radnicima da ponudimo da otkupe deset odsto emitovanih akcija, a da za ostatak do 35 odsto akcija idemo u dokapitalizaciju sa finansijskim partnerom. Na taj način će zaposleni imati veću motivaciju da rade još bolje, što je sigurno u interesu proizvodnje, i države. Ako smo za poslednjih deset godina uložili 40 miliona evra u opremu, i ako naredne godine planiramo da uložimo još deset miliona evra, smatram da ne postoji ni jedan argument kojim može da se ospori naš predlog. Želimo da ulaganje u "Knjaz Miloš" i dalje ide u pravcu povećanja produktivnosti radnika. Takođe, želimo da zaštitimo deo kapitala koji je u akcijskom fondu tako što bi finansijski partner kasnije imao obavezu da otkupi kapital iz akcijskog fonda, uvećan za 20 odsto godišnje, ukoliko akcijski fond ne bude prodat po višoj ceni. Naš predlog ide u pravcu rešenja da posao u firmi nađe još ljudi. Svaka druga solucija može dovesti do toga da se radnici nađu na ulici, ili da padnu na teret državnog socijalnog programa. Da li je to u nečijem interesu?