PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Rekvijem za Bujanovac

Obradovali ste me analitičkim tekstom iz Bujanovca "Nije rep, nego su noge", koji je objavljen u pretprošlom broju "Ilustrovane". Prvi put ste, za razliku od mnogih drugih listova, dali prostor Srbima da progovore o suštini svojih nevolja: prodoru panislamizma i etničkom čišćenju juga Srbije od Srba. Žao mi je što naši političari to ne vide ili ne žele da vide. Suština osvajanja vlasti u Bujanovcu od Šiptara je u tome što nikada nije napravljen valjan popis (Šiptari se nisu odazivali dokle god nisu obezbedili mogućnost da friziraju spiskove bez dokumenata države i na bazi aproksimacija), a time ni valjan birački spisak. Da je to tačno, najbolje se vidi iz činjenice da su nedavno novinari objavili da su šiptarska sela u okolini Bujanovca (Breznica i druga) poluprazna ili gotovo prazna, a po prijavljenim glasačima treba da imaju više stotina žitelja. Na ponovljenim izborima u selu Biljača, na intervenciju Srba, jasno je dokazano da su glasali i Šiptari sa kosovskom ličnom kartom, što samo potvrđuje da nisu dobijeni birački spiskovi od Unmika sa Kosova, kako bi se izbrisali sa biračkog spiska u Bujanovcu i Preševu žitelji Kosova i Metohije, a Čović je izjavio javno da ga je "Unmik obavestio da su pregledali i uporedili spiskove birača".

Da je broj Šiptara u biračkom spisku naduvan i lažan, ilustruje i činjenica da je 2000. i 2001. godine u osnovnim i srednjim školama u bujanovačkoj opštini bilo 3.020 učenika koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku, a 2.584 đaka na šiptarskom. Ako se ima u vidu da svaka šiptarska porodica ima relativno veći broj dece, to znači da je deo populacije iznad devetnaest, dvadeset godina manji od srpskog dela. Pogledajte i ovaj podatak koji mnogo govori: od 4.000 domaćinstava u Bujanovcu koja su priključena na vodovod (a sva domaćinstva su priključena) samo 561 su vlasnici Šiptari!

Na osnovu podataka koje ste objavili i na osnovu ovoga što sam ja izneo, očevidno je da su izbori u Bujanovcu lažni, a ne realni. Tu ima i krivice lokalnih vođa Srba koji su loše organizovali srpski živalj. Zato ih treba hitno smeniti. Tražim, a i red je, da oni i Čović javno kažu zašto nisu pozvali Srbe rođene u Bujanovcu, a koji sada žive u Vranju i širom zemlje i sveta, da dođu i glasaju. Kako su to mogle da urade šiptarske vođe, a oni ne?

Neshvatljivo je i ružno da Fond za humanitarno pravo i Nataša Kandić drže nedavno u Bujanovačkoj Banji okrugli sto na kojem se razgovaralo o ugroženim ljudskim pravima Šiptara u Bujanovcu. Bar da su raspravljali i o tim pravima Srba, jer ako su nečija prava bila ugrožena onda su to prava Srba.

A evo i zašto.

Najpre, za vreme prodora šiptarskih terorista u kopnenu zonu bezbednosti, Šiptari su kidnapovali petoro ljudi (učitelj i njegova ćerka u selu Mali Trnovac - čisto šiptarsko selo, jedan mladić iz sela Rakovca koji je nestao u Kosovskoj ulici i još dvojica iz sela Lopardinca). Dosad oni nisu nađeni. Nijedno šiptarsko groblje i džamija nisu oskrnavljeni ili oštećeni, a mnoga srpska groblja i crkve u oskrnavljeni ili oštećeni u poslednje dve-tri godine (Orahovac, Veliki Trnovac, Lučane, Preševo). Za to postoje i dokazi - fotografije. Nijedna Šiptarka nikada nije silovana u bujanovačkoj opštini, a Šiptari su to radili Srpkinjama (bilo je i sudskih procesa). Za vreme bombardovanja NATO-a nijednom Šiptaru dlaka nije falila sa glave!

Kako je Čović posle svega ovoga mogao da se složi sa kršenjem zakonskih normi i produženjem glasanja u Bujanovcu do zore? Zašto se raznim donacijama grade vodovodi, kanalizacije, ambulante, škole... samo u šiptarskim mestima, dok srpska sela pored Svetog Prohora Pčinjskog žive kao u srednjem veku, bez posla, puteva, telefona, vodovoda...

Kako ova država i obe vlade mogu da dozvole da se mimo zakona ističu i vijore zastave druge zemlje i da niko ne odgovara kada to učini? Setite se šta druge zemlje rade kada se to učini.

Lično sam, a verujem da su za to i svi moji sunarodnici iz Bujanovca, za multietničko življenje na civilizacijskim principima, ali ne na štetu Srba. A da je sada to tako, stranim i našim borcima za međuetničko življenje najbolje svedoči činjenica da se sele Srbi, a ne Šiptari. A logika jasno nalaže da beži onaj kome nije dobro. A pritisci šiptarskih nacionalista (nisu svi Šiptari takvi, ali im se ne dozvoljava da budu drugačiji) raznovrsni su: glasna muzika iz automobila, šetnje gradom uz sirene, muziku i pucnjavu iz oružja... I da ne nabrajam više.

Red bi bio da u Bujanovac dođu i predsednik Koštunica i premijer Đinđić i vide zašto beže Srbi iz Bujanovca, a ne da se svađaju. Ako to ubrzo ne urade i nešto ne preduzmu, moći će, uskoro, samo zajednički sa paćenicima iz Bujanovca da otpevaju rekvijem za Bujanovac.

Stojan Veljković,
Beograd