PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Naši zli jezici

Kada bi žene upravljale državama, zasigurno ne bi bilo ratova, ili bi ih bilo manje, jer one ne rađaju topovsko meso a i ne nedostaje im mudrosti koja je neophodna za mnoge značajne poslove pa i one na kormilu države ili parlamenta. Mi imamo jednu takvu. Mladu, obrazovanu i energičnu ženu Natašu Mićić koja je predsednik Skupštine i sticajem okolnosti šef države Srbije. Porodična i poslovna žena. Imponuje u svemu. Iznad svega ceni odgovornost i ozbiljnost poslanika Kod nje nije moguće pričati šta i koliko kome padne na pamet. Zaustavlja, usmerava, oduzima reč i ne dopušta arčenje vremena. Često zauzvrat dobija neumesne kritike, pretnje, pa čak doživljava i polivanje vodom usred parlamenta. Dakle, lavovski se bori za poštovanje visokog doma kome predsedava, a za ispunjavanje obaveza i poštovanje poslovnika.

Naravno, nije smetnja što je pri tom i lepa žena.

No kako zli jezici ne miruju, već se našla jedna druga žena koja ju je ocrnila tu nedavno u štampi, pominjući njene noge, unjkav govor i provinciju, valjda kao odrednicu vrednosti Nataše Mićić, iako je i sama iz provincije a i lično nije doprinela uspešnoj karijeri svoga muža. Usput da napomenem da prilično zaostaje za mudrošću predsednice parlamenta. Reči jedne pametne glave kažu: "Govori da vidim ko si", i, eto, samoprozvana Danica Drašković izgovori gomilu ružnih reči, izvređa ženu koja ni kriva ni dužna obavlja dve odgovorne dužnosti, i osta živa.

Mi, naprosto, imamo ljude koji bljuju vatru, izgovaraju i pišu ružne stvari o onima koji vode zemlju i obavljaju značajne poslove, i to čine najčešće pred izbore ili druga značajna kadrovska događanja. Nažalost, među takvima je dr Čavoški, dr Šešelj, a evo sad iz anonimnosti izlazi i već zaboravljena Danica Drašković sa otrovnim strelama, mada nije ništa novo i njeno ružno govorenje u vreme kada je bila na barikadama ili pred Skupštinom.

No nije viteški ni kad se jedan muškarac povećih dimenzija za mikrofonom parlamenta obruši na predsednicu rečima koje nisu ni za kućnu upotrebu. Tada se mi ispred TV ekrana osećamo posramljeno, jer nas, nažalost, predstavljaju ljudi sa više nego skromnim kućnim vaspitanjem.

Stoga pustimo jednu školovanu, mladu i lepo vaspitanu ženu da obavlja ozbiljne poslove za Srbiju, pomozimo joj da to valjano uradi pa onda i zamerajmo i kritikujmo, ali uvek sa merom, kako ne bismo sebi dali lošu ocenu.

Umorili smo se od izbora, povelja, zakona i borbe za vlast. Umorili smo se od zlih jezika, političkih parada, lažnih obećanja i nekulturnih razračunavanja. Zar se onda treba čuditi što narod ne izlazi na izbore? Zaboravili smo da protivniku treba pružiti ruku, a ne pesnicu. Dakle, aktuelno zvuči ona Vukova: "Ne umije da zbori, a ne zna da ćuti".

Cveta Đurašković, učiteljica
Beograd

Ko to trenira strogoću

Da naša policija tuče osumnjičene i da batinama iznuđuje iskaze od njih, javna je tajna i doskora nešto što je predstavljalo tabu-temu u ovoj zemlji, ali pošto je talas demokratizacije zapljusnuo Srbiju i o tome se progovorilo.

Vaš list je o tome i pisao u tekstu "Policijska tortura u Srbiji", kao o nečemu čemu se mora kroz civilnu kontrolu policije stati na put. Lično nisam osoba koju je ikada bilo ko tukao, a kamoli policija, ali ono što sam doživeo pre desetak godina prilikom jedne rutinske provere u SUP-u ostavilo je na mene ružan utisak o policiji.

Naime, u liftu jedne zgrade u naselju gde živim jedan muškarac je pokušao da siluje maloletnicu, ali je ona uspela da se odbrani i pobegne iz lifta. Kada ga je prijavila policiji, opisala ga je, a pošto je fizički bio sličan meni, među onima koje je ta devojka trebalo da prepozna u SUP-u bio sam i ja. I tako na vrata moga stana zazvonila su dva čoveka, a kad su rekli da su iz SUP-a, majka samo što se nije onesvestila. Rekli su joj da moram na identifikaciju, ali iako im je ona kazala da sam kad se to dogodilo bio u stanu, jedino što su pristali bilo je da mi ne stavljaju lisice na ruke, da se ne čude komšije. Kada sam ušao u kola sa njima, noge su mi se odsekle i već sebe počeo da zamišljam kako me tuku. Uveli su me u jednu prostoriju, naredili da sednem, a zatim je ušao jedan gorostasni inspektor koji mi je rekao da je u mom interesu da im sve lepo ispričam, jer oni umeju i drugačije da razgovaraju. Mene je atmosfera u toj prostoriji podsećala na američke filmove i počeo sam da im pričam i ono što su tražili i ono što nisu tražili, očekujući da će da počnu da me tuku.

Jedan od one dvojice koji su me doveli pitao me je da li bih voleo da budem kriminalac, na šta sam mu odgovorio da me to ne zanima, a drugi je dodao da zato pokušavam da silujem maloletnice po liftovima. Ne znam odakle mi hrabrost, lupio sam rukom o sto, ustao sa stolice i rekao mu: "Slušajte vi, ja kriminalac nisam, a i da jesam, silovanje nikada ne bih počinio jer je za mene to nešto bedno i neću sebe da potcenjujem". Mislio sam da će taj inspektor da me udari, ali nije i obratio se drugom inspektoru rečima: "Izgleda mi da ovaj nije, dok mu je drugi odgovorio da ne znaju dok ne dovedu devojku".

Zatim su me uveli u jednu drugu prostoriju u koju je u pratnji inspektora ušla jedna omanja devojka koja je na pitanje inspektora: "Je l’ ovaj " odgovorila: "Nije". I onda je usledilo nešto što me je potreslo jer mi je jedan od one dvojice inspektora koji su me doveli rekao: "Izvukao si se". Meni nije bilo jasno kako sam se to izvukao, jer izvući se znači da sam počinio krivično delo, a oni ne mogu da dokažu, a kad nisam blage veze imao sa tim, osnovni je red bio da je rekao: "Izvini, momak, što smo te uznemiravali!"

Posle nekoliko dana ta maloletnica me je srela na ulici i rekla mi: "Ako su vas nešto maltretirali zbog mene u SUP-u ja vam se najiskrenije izvinjavam".

Na to sam joj odgovorio da me nisu tukli, da mi je sve mučno bilo, jer to nisam mogao ni da sanjam i da me je pogodilo to što mi je onaj inspektor rekao: "Izvukao si se!" Ona se na to samo nasmejala i rekla mi: "Da bi vam se izvinio, njegovo domaće vaspitanje i lična kultura moraju da budu na tom nivou, a vi ne možete da se osećate pogođenim ako je on nevaspitan i nekulturan".

Z. M.
Vaš verni čitalac
(adresa poznata redakciji)