PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Šteta zbog Vesne Zmijanac

Velika prednost koju je šezdesetih i sedamdesetih godina narodna muzika imala u odnosu na druge, prerasla je tokom osamdesetih u gotovo potpunu dominaciju. Nikada nije imala više poklonika kao tada i nikada druge nisu bile toliko marginalizovane. Postojala je narodna muzika i ništa više. Kad su pevači u pitanju, najzaslužnija za to bila je Vesna Zmijanac (uz Miroslava Ilića). Zbog nje je i ono malo ljudi što je dotad slušalo zabavnu muziku prelazilo na stranu narodnjaka.

Vesna i Miroslav su u to vreme bili među najtiražnijim pevačima u Evropi. Njeni koncerti su bili poseban događaj. Sredinom osamdesetih počeo sam da se bavim poslom koji je tražio stalno putovanje po zemlji. Zahvaljujući tome, bio sam svedok nekoliko njenih nastupa po Srbiji i BiH, gde je pevala ili sama ili u društvu sa drugim pevačima pri čemu je ona bila glavni mamac za publiku.

To je trebalo videti. Neopisiva gužva. Činilo se da su ceo grad i okolina mesta došli da je vide i čuju. Ulaznice su, po pravilu, bile rasprodate a tapkaroši su postizali nekoliko puta veću cenu od stvarne. Lično sam gledao kada je masa u jurišu pokušavala da se domogne hale. Ljudi su padali jedni preko drugih. Lomljena su stakla na ulaznim vratima. Bio sam očevidac kada je policija intervenisala palicama da bi sprečila veću nesreću.

A unutra grotlo. Sportske hale su često bile premale da prime sve njene ljubitelje. Parket i tribine bili su krcati. Od prvog do poslednjeg minuta publika je u svojevrsnom transu pevala, ili bolje reći urlala koliko je grlo nosi, sve njene kompozicije. Pevačica nije ni morala da otvara usta.

U Zagrebu je njen koncert pratilo 13.000 ljudi. U Ljubljani je bilo deset hiljada, u Splitu šest hiljada posetilaca. Naravno, u svim ovim slučajevima glavninu u publici činili su Srbi. U Sofiji, na stadionu "Levskog", pevala je pred četrdeset hiljada ljudi. Tada su joj i bukvalno prostrli crveni tepih i dočekali je sa pogačom. Beogradska hala "Pionir" odjekivala je od pesme i igre njenih poklonika.

Danas, međutim, ova vrsna pevačica ne sme ni da mašta o koncertima. Nekada je žarila i palila muzičkom scenom Jugoslavije, sa pesmama koje je plaćala jedva tri hiljade maraka (za celu ploču). A od 1994. godine nekim propalim rokerima daje pedeset hiljada maraka po izdanju za njihove "moderne pesme" koje niko neće da sluša. Još krajem osamdesetih, u vreme najvećeg uspona, njena muzika je sve više ličila na zabavu. Publici se to nije dopalo i ona je otišla u Austriju. Nekoliko godina kasnije, ne samo da iz toga nije izvukla nikakvu pouku nego je još više zastranila i pad je bio neminovan.

Do pojave takozvanog neofolka, kojem se, nažalost, priklonila i Vesna Zmijanac, pop scena gotovo da nije ni postojala u Srbiji. Narodna muzika je bila suvereni gospodar ukupne estradne scene. Onda je taj odnos poremećen. Ne samo što je upropastila svoju karijeru, nego se, što je mnogo gore, priključila onima koji zatiru našu narodnu muziku. Da je pametnije razmišljala, danas bi poput Miroslava Ilića mogla da važi za čuvara lepe narodne komponovane pesme i da svoje koncerte priređuje pred prepunim Centrom "Sava", a verujem i u sportskim halama. Šteta, i zbog nje, a još više zbog narodne muzike.

Dejan Stevanović,
Beograd

Stari gramofon

Cenjena redakcijo,

Diskofil sam takoreći od malih nogu. Posedujem veći broj klasičnih gramofonskih ploča koje vrlo rado slušam. U međuvremenu se pojavio jedan problem s kojim se verovatno suočavaju i drugi diskofili. Stari gramofoni su imali igle sa svojim vekom trajanja. Dok su trajale rezerve, nije bilo teškoća, ali sada kada nema zaliha, da li možete da mi pomognete da nabavim igle za gramofon tip RFI-Ziphoma – RUBIN 523 proizveden u Istočnoj Nemačkoj.

Drugi problem je ovaj: da bismo sačuvali ploče, potrebno je da imamo prostora, ali i pored toga nahvata se za tolike godine mnogo prašine. To smo skidali četkama od somota kojih sada nema. Ako možete da mi preporučite neku tečnost kojom bi mogle da se operu a da se ne oštete.

I još nešto: načuo sam da su u Engleskoj napravili priključak za stare gramofone, da reprodukuju zvuk pomoću laserskih zraka, ali nemam podataka o proizvođaču.

Očekujem sa zahvalnošću vaš odgovor.

S poštovanjem,
Dragan Velikić, Zemun

Poštovani gospodine Velikiću,

Mi u redakciji Vam ne možemo pomoći, ali pozivamo čitaoce koji poznaju probleme sa kojima se suočavate da Vam se jave i, ako znaju, da Vas upute gde da nađete rezervne delove za svoj gramofon i tečnost za čišćenje ploča. Unapred im u vaše ime zahvaljujemo.