PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
PISMA UREDNIŠTVU
E-mail: ilustrovana@politika.co.yu
"Junak sa lavom u srcu"
 Branko Sekić (prvi desno) u Zavodu za transfuziju krvi |
Istina je, međutim, sasvim drugačija.
Prvo, majka se nije udala za Đuru Jelenčića sa "stomakom do zuba", jer je rodila Branka 1943. godine u nevenčanoj zajednici sa Markom Čortanovačkim, gde je živela sa njim i njihovom majkom. Sa detetom u povoju napustila je tu kuću, da bi uskoro bila uhapšena i zatočena u logoru na Sajmištu. Tu su je, preteći da će ubiti malog Branka, ucenjivali da oda skrovište svoje braće, boraca ilegalaca. Videći da je ne mogu slomiti na taj način, posle nekoliko meseci puštaju je iz logora. Ona tad odlazi kod jednog gazde u Tošinom bunaru da služi za malo hrane i krov nad glavom za sebe i dete. Tu se nakon izvesnog vremena upoznala sa Đurom Jelenčićem, koji je materijalno pomaže i sa kojim uskoro zasniva vanbračnu zajednicu.
Posle nekoliko godina oni se venčavaju i Đura odmah zvanično usvaja Branka i daje mu svoje prezime. U tom braku rodili smo se i nas troje, dve sestre i najmlađi brat, vaspitani da Branka uvek smatramo svojim najstarijim bratom. On je u svemu uvek bio izjednačen sa nama, čak je, kao najstariji, uživao mnogo prednosti. Odnos oca Đure prema njemu manifestuje se i po tome što je on, kada mu je kuća u Bežaniji rušena radi izgradnje novog naselja, dobivši u zamenu nekoliko stanova, jedan odmah namenio i dao Branku.
Još dok su nam roditelji bili živi, Branka je obilazio njegov pravi otac Marko, tako da je Branko i te kako znao za njega. Dakle, priča o teškoj sudbini jedne seoske porodice, u kojoj se sve vrtelo oko borbe za opstanak i da deca dobiju šansu za bolji život, izvitoperena je. Ukaljano je dvoje pokojnih ljudi, koji su, uprkos svojoj neukosti i manama, i te kako mukotrpno radili da nas othrane i izvedu na put.
Sve u svemu, navodi u reportaži Radice Momčilović, koja je prekršila novinarsku etiku baratajući imenima pokojnih ljudi, ne trudeći se da o njima sazna nešto od drugih potomaka porodice Jelenčić, ne odgovaraju istini i duboko vređaju uspomenu nas dece na naše roditelje. Zato vas molimo da poštujete naše zakonsko pravo na odgovor, odnosno reagovanje i objavite ovo pismo u prvom sledećem broju vašeg časopisa, da bi poznanci i poštovaoci naše porodice saznali i za drugu stranu medalje. U motive Brankovih tvrdnji, ukoliko su verno prenete, ne želimo da ulazimo, jer su oni stvar njegovog uma i savesti, od trenutka kada se odlučio da menja prezime Jelenčić, koje njegova deca i dalje poštuju. Kćer je tek udajom promenila prezime, a sin ni pod pritiskom oca to nije hteo da učini.
Uz saglasnost Dragice Mitrović (rođene Jelenčić) i Duška Jelenčića,
Ružica Dević, rođ. Jelenčić, Novi Beograd
Jedan predlog
U vašem listu, 2295. broj, od 11. januara 2003. godine, na 13. 14. i 15. strani objavili ste tekst "Igumanovo predskazanje". Članak je, u stvari, deo intervjua koji je patrijarh moskovski i sve Rusije Aleksej Drugi dao listu "Izvestija".
Evo šta hoću, u ovom svom kratkom pismu, da vam predložim. Ako već do sada nismo čitali nešto slično (i ovako iskreno) o našem patrijarhu gospodinu Pavlu, bilo bi lepo da vaš i naš list "Ilustrovana Politika" napravi jedan intervju. Razgovor sa našim patrijarhom približio bi ga kako vernicima, tako i onim drugima.
Možda bi se, docnije, mogao sličan intervju obaviti i sa jerusalimskim patrijarhom. Poznato je koliko naših ljudi poslednjih godina obilazi Svetu zemlju (Izrael) vođeni sjajnim vodičima "Dobročinstva" (turističke organizacije Srpske pravoslavne crkve) uz pratnju duhovnika.
Držim se one – da sve treba bolje upoznati, da bismo više voleli.
Vaš list čitam od prvog broja do danas.
Srdačno vas pozdravljam,
Dipl. inž. Gordana Lola Đurović,
Beograd
