PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Pesnik "bez osnova"

Slobodan sa suprugom Danicom

Sa divljenjem i zavišću sam iščitala toplu ispovest Ksenije Šukuljević-Marković, udove našeg poznatog i priznatog pesnika Slobodana Markovića, alijas Libera Markonija, sve do poslednjeg stupca u, za mene prekratkoj reportaži "Živeti sa Liberom", objavljenoj u "Ilustrovanoj Politici" prvog dana februara. Taj poslednji stubac je, nažalost, bacio senku, ne na vaš časopis, već na uspomenu na Slobodana.

Pre svega, ne mogu se oteti utisku koji se nameće, da je rasparčavanje njegove ostavštine isto što i duhovni, kulturni i ljudski genocid sličan onom od 6. aprila 1941. kada je bombardovana i spaljena Narodna biblioteka. Jer, Slobodanovih dela odavno nema u našim bibliotekama: razvučena su, da ne kažem pokradena, upravo zbog veličine pesnika i lepote njegove poezije i proze. Ali, to je stvar zakona, suda i želja naslednika, s tim nema niti može biti polemike.

Mene brine to što ljudi koji se danas bave kulturom i kulturnom politikom sebi dozvoljavaju pravo da za jednog Libera, za njegovu ostavštinu i njeno očuvanje kažu da – nema osnova?! To je neoprostivo!

Možda Slobodan Marković više nije "u modi", može biti da ga današnje generacije drugačije čitaju, čak dozvoljavam mogućnost da Libero, kao zakleti skojevac, nije moralno podoban nekima u ovom vremenu! Ali, generacija njegovih poštovalaca, njegovih ispisnika, njegovih istomišljenika, konačno, ima pravo da, u ime kulture, zahteva da se njegovo delo, književno i likovno, sačuva od zaborava.

Ako je tačan podatak da je za pripremu i objavljivanje virtualnog zapisa njegove ostavštine potrebno (samo) oko dvesta pedeset hiljada dinara, onda je odgovor nadležnih da je taj projekat "bez osnova", zaista – bez osnova. Uostalom, sredstva za pripremu i objavljivanje tog kompakt- diska bi, koliko sam ja shvatila, trebalo da budu obezbeđena iz budžeta grada Beograda, a to je budžet koji upravo mi, građani Beograda, punimo!

Milica Nikolić,
Beograd

Lepe knjige, a tek pisma!

Draga redakcijo "Ilustrovane",

Najpre, hvala na lepom tekstu i fotografijama u broju od 28. decembra prošle godine ("Hegel me odmara"). I u mom velikom selu Radujevcu, a i celom ovom kraju, ovaj tekst je sa izuzetnom znatiželjom čitan. I čita se! Primerci "Ilustrovane" idu i dalje od kuće do kuće iako je od objavljivanja prošlo gotovo dva meseca. Nisam očekivao da će toliko interesovanje da bude za moju ljubav prema knjizi...

Ovi redovi su, međutim, drugim povodom. Posle reportaže u "Ilustrovanoj Politici" na moju adresu (selo Radujevac kod Negotina) stigla je hrpa pisama. Od čitalaca iz zemlje, Evrope, Amerike, Kanade i Australije. Pohvala do pohvale u redovima koje sam dobio od Ljubomira Radovića iz Miločaja, Petra Markovića iz Toronta, Stevana Vasića iz Melburna, Steve Stepanovskog iz Demir-Hisara u Makedoniji... Čitaoci "Ilustrovane" baš su dobro uposlili našeg (radujevačkog) upravnika pošte Mihajla Adamovića, pa mu i ovako, preko stranica mog i vašeg lista, hvala što mi je pisma redovno dostavljao. Svakako, najviše hvala svim dragim i meni nepoznatim ljudima iz zemlje i sveta na lepim rečima koje su uputili mojoj porodici i meni. Neka se ne ljute što sam samo nekoliko njih pomenuo. Umesto nabrajanja imena mojih, nadam se, od sada novih prijatelja, umesnijim mi se čini da navedem neke delove iz pisma gospodina Stepanovskog iz Demir Hisara:

"Uvaženi gospodine Copanoviću, sa oduševljenjem sam pročitao tekst u novogodišnjem dvobroju ’Ilustrovane’ o Vama, Vašoj kući i porodici... Ljubav prema knjizi i u mojoj porodici traje više od pedesetak godina. Sa svojom suprugom i dvoje dece dvanaestogodišnjom Biserom i četrnaestogodišnjim Aleksandrom živimo u Skoplju godinama. Ja radim u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, a supruga u obdaništu. Naš zavičaj je Demir-Hisar, tačnije selo Babino. S ciljem da naš ogromni knjižni fond približimo čitaocima u zavičaju, smestili smo ga u našoj porodičnoj kući... Tih deset hiljada knjiga do sada je koristilo više od 3.000 čitalaca, od zemljoradnika do akademika. Organizovao sam i nekoliko izložbi starih knjiga. Na kraju hoću da Vas podsetim na reči Cicerona: ’Ako imaš baštu i biblioteku, ništa ti ne nedostaje’!"

U čaši mojih želja ovi redovi iz Makedonije su prelili dragu kap. Odlučio sam da jednu od najvećih soba u mojoj kući u Radujevcu preuredim u – biblioteku. Da mi sve knjige budu na jednom mestu. Podrazumeva se, i da ih uvećam, umnožim, odnosno da kupim još mnogo knjiga koje želim da pročitam. To moje bogatstvo pripadaće i drugim ljubiteljima pisane reči. U svemu ovome mnogo će mi pomoći i kompjuter koji sam upravo kupio i sada se, dok ne počnu poljoprivredni radovi, na njemu obučavam.

Na kraju: mnogi vaši čitaoci su izrazili želju da me posete. Moj odgovor je: dobro došli svi dobronamerni! I pozdrav svima, a posebno vama u "Ilustrovanoj" koja mi je s novim sadržajem još milija.

Slobodan Copanović sa porodicom,
selo Radujevac kod Negotina