PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Povratak "Ilustrovanoj"

Tragajući ponovo za svojim nedeljnim magazinom vratio sam se posle nekoliko godina "Ilustrovanoj Politici". Moj prvi susret sa vašim listom bio je još u detinjstvu kada ga je kupovao moj ujak a zatim donosio mojoj majci. Sada je slučaj sličan. Ja je kupujem a majku sam pretplatio s obzirom na to da živi u unutrašnjosti.

Razlog mog obraćanja vama je želja da se časopis obogati i svima učini još privlačnijim a takođe i želja da skrenem pažnju na neke negativne pojave (po mom mišljenju).

Primetio sam da list ima bespotrebno veliki format fotografija koje oduzimaju prostor tekstovima. Ako uzmemo broj 2308. od 12. aprila 2003, vidimo da je čak šest kompletnih strana potrošeno na fotografije ličnosti (ide preko cele strane!) a o onim koje zauzimaju po pola strane i da ne pričam. To su strane: 3, 19, 21, 28, 44, 48. Čemu to? Zašto neko misli da je čitaocima zanimljivo da preko cele strane posmatra lice starijeg gospodina sa svim borama i drugim karakteristikama vezanih za te godine. Ako tako misli, onda se vara. Pa neće valjda da ga drži kao poster na zidu pa zbog toga mora ići preko cele strane. Zato list, čini mi se, deluje prilično "prazno". Pročita se za sat-dva.

Voleo bih kada biste uzeli stare primerke (može i one crno-bele) i videli koliko tu ima da se čita. Umesto toga bolje bi bilo da ima više tekstova, putopisa, reportaža i članaka koji će edukativno delovati na čitaoce. Mislim da je zadatak svakog medija da edukuje. Budući da list čitaju i mladi, smatram da afirmativno treba pisati o uspesima mladih u nauci i tehnici, zatim o našim stručnjacima, graditeljima.

Primetio sam, takođe, da novinari olako daju epitete ličnostima o kojima pišu: "ovaj starac", "samotnjak", "dok je još voleo ženu"... (ne mogu više da se setim), što predstavlja svojevrsnu diskriminaciju ljudi. Nemojte misliti da sam lično pogođen jer imam 46 godina, ali meni to deluje veoma ružno.

U nadi da ćete dobronamerno shvatiti moju kritiku, iskreno vas pozdravljam.

Dipl. građ. inž. Rade Bogdanović, Beograd

Tražiti nove pevače

Odavno već nema novih i lepih narodnih pesama i što je posebno loše nema mladih a kvalitetnih pevača od 25 do 30 godina, koji bi uz sebe, a samim tim i uz narodnu muziku, najlakše mogli da vežu mlađu publiku. Zato je glavni zadatak estradnih udruženja da krenu po celoj Srbiji, ali i drugim krajevima gde žive Srbi i da sa mnogo pažnje i strpljenja traže nove pevače. Pri tom se mora postaviti vrlo visok kriterijum. Uvek treba imati na umu da je narodna muzika reprezentativna. To je nacionalna muzika, muzika jednog celog naroda i nju mogu da pevaju samo najbolji pevači i samo najbolji glasovi koji se u tom narodu mogu naći. Drugi ne smeju ni da pomišljaju na tako nešto.

Možda ovo u nekim drugim muzikama i nije toliko bitno, ali u narodnoj je od presudne važnosti. Nema ništa gore nego kad narodnu pesmu izvodi neko ko za to nema dara. Takođe, nijednom mladom pevaču ne treba dozvoliti ni da priđe mikrofonu dok ne prođe školu pevanja. Glas, ma kako prirodno bio dobar, sirov je i nimalo prijatan za slušanje. Mora da se izbrusi, da se dotera, oblikuje, da se učini lepim. Samo tako će njegova prirodna lepota doći do punog izraza. To je i najbolji način da se izbegne ono neprijatno dranje, kukanje i zavijanje kao direktna posledica neškolovanog glasa.

Zatim, ovim mladim pevačima treba da se obezbedi podrška medija. Oni moraju imati dovoljno prostora da ih publika upozna i prihvati. Bez toga sve što se radi je više nego uzaludan posao. Neshvatljivo je da svako u ovoj zemlji ko se odluči za pop, rok, džez... ima od početka širom otvorena vrata svih medija, a izvođači narodne muzike, i mladi i stari, ne mogu ni da privire na ta mesta. Umesto da je obrnuto. Da u beogradskim i drugim redakcijama ima više svesti, takmičili bi se između sebe ko će da otkrije više mladih talentovanih pevača narodne pesme pa bi im onda svakoga dana obezbeđivali udarne termine.

Dejan Stevanović, Beograd

Čitam vas redovno

Želim ovim putem da vas sve pozdravim i poželim svima najlepše u godini koja teče.

Čitam vaš časopis redovno i mogu vam reći da ste najbolji što se tiče skandala, korupcije, kriminala i policijske torture. Zemlju sam napustio pre tri godine i od tada se sve promenilo. Ovo što čitam u poslednje vreme sve je interesantnije i stvarno mislim da građani Jugoslavije imaju pravo da znaju sve što se dešava u svetu kriminala i politike. Još samo kada bi imali prava da se suprotstave lošim i turbo bogatim ljudima, uključujući mafiju, a da se ne boje za svoju glavu ili nešto drugo, sve bi se dovelo u red kao i ovde u Australiji. Ovo je slobodna država gde građani imaju najviša prava veća čak i od policije osim ako su nešto zgrešili, a i onda nema mučenja jer zlikovci su ti koji muče a policija je ta koja bi (trebalo) da zaštiti svakog građanina. Moje mišljenje je da smo mi još daleko od normalnog života jer sve je više gladnih, bolesnih i ljudi bez posla. A trebalo bi da bude obrnuto.

Nikac Niki Nikčević, Sidnej