PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Za Pantiće ima nade

Naša priča o porodici Pantić, prognanicima sa Kosmeta, izazvala je očekivane reakcije čitalaca. U redakciju "Ilustrovane" stigao je veliki broj pisama, a i javilo se putem telefona mnogo ljudi dobre volje sa pitanjem gde i kako da nađu ove ljude. Da podsetimo, Dragana i Rade su lekari koji su pod svakodnevnim i svakojakim pritiscima šiptarskih ekstremista pobegli sa svog vekovnog ognjišta vodeći sa sobom petoro dece. Bolje sutra iščekuju u ruiniranom paviljonu u dva zapuštena sobička u nekadašnjem beogradskom odmaralištu Pionirski grad. Svi koji žele i mogu da im pomognu neka ih potraže na adresi

Dragana i Rade Pantić,
Kneza Višeslava 27/7,
Pionirski grad
Beograd

Protivnici narodne muzike

Mediji su objavili da je pevač Lukas odveden u zatvor zbog veza sa kriminalcima. Neke novine su kao njegove najbolje prijatelje imenovale Cecu, Džeja, M. Škorić, Šašića. I to ne bi bio razlog ovom pismu da nije podatka da su ih sve odreda predstavili kao folk pevače. Zašto su oni folk pevači? Samo zato što nastupaju u okviru folk scene? Oni koji tako govore, očigledno nisu slušali njihove pesme.

Bar desetak puta slušali smo najupućenije ljude iz ove oblasti koji su objašnjavali ono što je jasno već i laicima, da to što rade ovi i neki drugi pevači ne pripada folk muzici. Jer gotovo sve njihove pesme su ili čista pop, ponekad i rok muzika, ili mešavina i jednog i drugog i folka, pri čemu ovog drugog ima znatno manje. A "pesma se može nazvati samo po onome što je u njoj dominantno, što preovlađuje, a ne po onome što je sporedno". Ceca je, primera radi, 3–4 dana pred svoj prošlogodišnji nastup na stadionu "Zvezde" izričito naglasila da to što već celu deceniju radi, apsolutno nije folk nego pop. No i pored tog priznanja, mediji je uporno i dalje svrstavaju u folk pevače. I nju i mnoge druge koji tu ne pripadaju.

Autori njihovih pesama kojekakve Fute, Zlaje, Braje i brojni drugi, uz presudnu pomoć medija, učinili su da je narodnjačka scena u Srbiji već deset godina takva kakva jeste. Neki od njih se čak javno hvale da sebe smatraju najzaslužnijim što je "najzad srušena dominacija narodne muzike". I pojašnjavaju da su svojim pesmama u kojima ima ili dominiraju elementi zabavne, pop i disko muzike, kompjuterskim "sintetičkim" zvukom, električnom gitarom i sintisajzerom umesto harmonike, potpuno izdeformisali, iskrvarili i promenili raniji muzički ukus i slušalačke navike najširih slojeva u ovoj zemlji, a posebno mladih, odvojili ih od narodne muzike i preveli na drugu stranu "što je direktno pomoglo da konačno dođe do izražaja pop pa i rok scena u Srbiji". I još dodaju da to nikada ne bi postigli da nisu došli u narodnjački deo estrade i da im se pesme, takve kakve jesu, nisu vrtele u radio i TV emisijama odvojenim za narodnu muziku "jer je sav narod u ovoj zemlji pre svega slušao te stanice, dok na one koje su puštale zabavnu muziku nije obraćao pažnju".

Nažalost, oni su potpuno u pravu. Upravo to, kao i primitivizam svake vrste koji je zajedno sa njima stigao na estradnu scenu, učinili su da se i starija, a naročito mlađa publika, počne okretati muzici drugih naroda. I kada jednom neko bude pisao muzičku istoriju Srbije u onom delu u kojem se bude bavio narodnom muzikom i tražio odgovor na pitanje zašto je ona u jednom trenutku počela da gubi slušaoce, ove dve stvari će bez ikakve sumnje videti kao glavni razlog što se to desilo.

Što je još čudnije i mediji i razne državne institucije stavili su se u službu promocije anglo-američkih žanrova. Dok je narodna muzika valjala, ovo nije moglo da naškodi, ali znajući za pravilo da je najlakše nešto nametnuti kad je ono što mu konkuriše slabo, zagovornici tuđe muzike na tlu srpske zemlje, videći priliku koja se iznenada ukazala, nemilosrdno forsiraju pop, rok, džez itd.

Narodnjačka scena je, za razliku od drugih, uvek bila pojam zdravog i normalnog. Podsetio bih na reči jednog lekara iz Instituta za lečenje bolesti zavisnosti, uz to i profesora, da su svi beogradski rokeri, od prvog do poslednjeg, narkomani, da droga nije mrska ni izvođačima pop muzike, ali da mu nije poznat nijedan izvođač narodnih pesama kao uživalac narkotika.

Apsolutno verujem svima koji tvrde da se oni nisu slučajno našli u narodnjačkom delu estrade i da je njihova pojava na tom mestu deo jednog dobro razrađenog plana da se publika odvoji od narodne muzike i usmeri na neku drugu stranu.

Dejan Stevanović,
Beograd