Pravo ime mu je Predrag, a svi ga odvajkada zovu Miki. Kao proslavljenog glumca Mikija Manojlovića. Ono što zvanično piše u krštenici, dakle, ni za blistavu karijeru majstora frizure Mikija Panjkovića nije bilo ni od kakvog značaja.

Kosa je izraz ženstvenosti: za svakog klijenta pronalazi pravu frizuru

Svakako da zvuči prepotentno kad ovaj 37-godišnjak danas mudro kaže: "Ne postaje se veliki bez profesionalizma!" Međutim, ta izjava se potpuno drugačije prihvata ako se zna da on ima "zvanično" priznanje najboljeg u nas u domenu svoga rada. Našao se u knjizi "33 puta kako postati uspešan" Branislava Kovača, rame uz rame sa Miroslavom Radojčićem, Milićem od Mačve, Danilom Kišom, Ljubivojem Ršumovićem, Ljubišom Samardžićem, Mićom Orlovićem, Draganom Džajićem, Stefanom Milenkovićem, Tomom Filom... Sve su to, prema oceni autora ovog štiva (izbor pravio uz pomoć desetak istaknutih kulturnih i javnih radnika), ličnosti za 21. vek!

Da je naš Miki duboko zagazio u novi vek i novi milenijum rečito govori izgled njegovog poslovnog carstva, smeštenog u tržnom centru u Skadarskoj ulici. Frizerska Akademija Panjković zauzima oko pet stotina kvadrata moderno uređenog prostora, nasred kojeg je, sve u staklu, Mikijeva kancelarija iz koje on rukovodi kao iz kabine vasionskog broda. Na zidu ispred njegovog radnog stola stoji šest velikih satova koji pokazuju vreme u Tokiju, Beogradu, Rio de Žaneiru, Londonu, Njujorku i Los Anđelesu.

– Sarađujemo s ljudima u različitim vremenskim zonama i ne bi bilo uljudno da zovem nekoga kad spava – objašnjava važnost merača vremena u svom svakodnevnom poslu.

Desetine uredno složenih maketa raznih tipova motora i automobila na policama otkrivaju ne samo Mikijevu strast prema istima, već i da je ostao dečak u duši. Jednu od svojih kliničkih maštarija ispunio je kupovinom motocikla marke "čoper".

Kao svaki biznismen svetskog renomea, na radnom stolu ima laptop, ali i fotoaparat, video-kameru, a tu je i video-bim.

– Svakog klijenta slikamo sa svih strana, a posle to prikazujemo na video-bimu – kaže. – Za nas su svi, bez izuzetka, velike zvezde i nastojimo da se tako i osećaju.

Da li kolege Mikija Panjkovića misle da je on najbolji?

– Ne! – odgovara spremno. – To vam je kao kad biste pitali "mercedes" šta misli o "pežou"! Najbitnije mi je šta javno mnjenje misli o meni.

Svestan je da niko nije postao prorok u svom selu, ali mu ne pada na pamet, mada je imao ponuda, da ode u neki od centara svetske mode.

– Ovde sam bio i u vreme najveće krize – veli. – To mi nije smetalo da napredujem. Ja u inostranstvu crpim znanje, a ovde živim i radim. Da hoću, mogao bih da odem kud želim. Uostalom i rođen sam "napolju".

Porodica Panjković: Peđa sa suprugom Marijom, blizancima Vojislavom i Mionom i najmlađim Dimitrijem

Zaista, Miki Panjković je rođen u Šveningenu u Nemačkoj ili, kako voli da kaže, "blizu izvora Dunava". Roditelji su mu tamo bili na privremenom radu. Kad je imao pet godina, dogodila se velika tragedija. Prilikom jedne posete porodice Panjković zavičaju, u jednoj neukrotivoj krivini, kod sela Deronje u Vojvodini, doživljavaju tešku saobraćajnu nesreću u kojoj gine otac Vojislav. Mama Stanka i Miki su pravim čudom ostali živi. Posle toga se njih dvoje više nisu vraćali u Nemačku. U svoj dom ih primaju mamini roditelji.

– Deda Milan, vojno lice i ratni invalid, kao i ujak Đorđe, bili su mi zamena za oca, dok su pored mame o meni brinule i baka Jofita i tetka Jelena – priča Miki. – Odrastajući sa tri žene dobro sam upoznao njihovu psihu i karakter. Naučio sam da ženu posmatram u celini, ali najviše me je privlačila njena kosa. Kosa je jedan od izraza ženstvenosti. Veoma rano počeo sam da se zanimam za oblikovanje kose i pravljenje frizura.

Deda Milan je među prvima uočio unukovu sklonost i jednog leta mu kupio dva para makaza – jedne za proređivanje a druge za skraćivanje kose, mašinicu za šišanje poznate marke "mozer", nekoliko češljeva i četki. Velika nada u nekoga ko je završio tek peti osnovne. Miki redovno šiša najpre ukućane, a posle i svoje drugarice i drugove, pa njihove sestre i majke. U novobeogradskom bloku 70 su svi znali za njega. I kad je krenuo u Dvanaestu gimnaziju, sve svoje slobodno vreme je posvećivao pravljenju frizura. "Sve ću ti to tolerisati dok ti škola bude išla dobro", rekla mu je majka. On se iz sve snage trudio da je ne razočara.

– Bilo je nezaboravno – seća se. – Nas desetak napravi zabavu od toga kad nekog šišam. Uvek se to dešavalo uz glasnu muziku. Uspešno završavam gimnaziju i počinjem da studiram prava. Polažem čak i prve ispite. Za sve to vreme ne odustajem od frizeraja.

Idol mu je bio jedan od tada najvećih frizera u gradu Peća Kojadinović kod koga su se ulepšavali Marina Perazić, Jure Stublić i mnoge druge zvezde nekadašnje Jugoslavije.

– Još u to vreme on je umeo da spoji zanat i biznis i zato sam ga veoma cenio – kaže. – Peća je bio prosto nedodirljiv i veoma ga je bilo teško upoznati. Ali, zahvaljujući mom kumu, taksisti Miletu, počinjem da radim u Pećinom salonu u Cetinjskoj ulici. Nije mi bilo teško da mu kupujem novine, hamburgere, da čistim. Uz to, ja sam vredno "kupovao" i njegovo umeće. I ne samo kod Peće. Uporedo sam "kupovao" zanat i kod Neđe Pažina, u Višnjićevoj ulici. Bila su to dva različita stila u frizerskom poslu. Peća je bio londonski, a Neđa rimski đak.

Pomenuta dva vrhunska majstora nisu imala samo različite stilove, već i pristupe u radu. Kod Peće je važan faktor bio podizanje frizera u očima klijenta, a kod Neđe – podizanje klijenta u očima frizera. Oba ova pristupa je Miki Panjković danas uvrstio u svoju poslovnu politiku.

Posle dolaska sa odsluženja vojnog roka iz Valjeva, shvata da ne može više da bude razapet između studija prava i frizeraja. Odlučuje da se ozbiljno posveti ovoj drugoj profesiji. Pošto u to doba salon nije mogao da otvori bez frizerske škole, upisuje Školu za negu lepote. Uporedo uči smer za muškog i smer za ženskog frizera, a oba završava u rekordnom roku, za nepune dve godine.

– Mnoge čudi što sam učio za muškog frizera ako me preventivno zanimaju ženske frizure. Odgovor je jednostavan: zar niste primetili da se veliki broj žena šiša na sasvim kratko? Ženski frizer ne zna da šiša mašinicom i da pravi ekstremno kratke frizure.

Nekako u to vreme u diskoteci "Amadeus" upoznaje svoju današnju suprugu Mariju, učenicu Geodetske škole. Posle višegodišnjeg zabavljanja oni su se venčali i imaju blizance Vojislava (dobio ime po dedi) i Mionu od tri i po godine, i dvogodišnjeg Dimitrija. U međuvremenu je Marija postala inženjer geodezije.

Čuvši da u Londonu uveliko rade nadogradnju kose, odlučuje da ode na lice mesta i vidi o čemu je reč. Upisuje Akademiju za specijalne efekte kompanije "Rakum internešenel" ("Raccon International"). Završivši je sa najboljom ocenom, stiče pravo da se bavi nadogradnjom kose. Usput je kupio licencu i postao član Svetskog vlasuljarskog društva sa sedištem u Londonu.

Po povratku u Beograd, svetsku novinu nadogradnje kose kojom je, uzgred, jedino on ovladao na ovim prostorima, agresivno reklamira u emisijama "LJubav i moda" Ruške Jakić i kod Minimaksa. Da bi pokazao kako to izgleda, prve nadogradnje je uradio supruzi Mariji i svastiki Jeleni. Pevačica Mira Škorić je bila prva poznata i uopšte prva mušterija koja je imala petlje da probije led. Tako je Miki Panjković postao sinonim za nadogradnju kose kod nas.

Zahvaljujući ovom sistemu, prema njegovim rečima, više ne mora da se čeka godinama da kosa poraste. Nadogradnjom se kosa produžava, od retke pravi gusta, a kosi lošeg kvaliteta nadoknadi volumen i sjaj.

– Kosa je roba kao i zlato, ruda, svila – ističe ovaj beogradski frizer. - Ja iz Svetskog vlasuljarskog centra šifrovanom porukom naručujem određeni tip kose, boju i količinu. Za jednu nadogradnju je potrebno tri, ponekad šest različitih tipova kose da bi se uskladile želje klijenta. U prvo vreme je taj zahvat trajao i po sedam sati, a sad se to uradi za samo 45 minuta!

Ko su Mikijeve mušterije?

Odgovor glasi: urbane žene i muškarci koji drže do svog imidža! Vešto sročeno, nema šta. A cena? Kreće se i do nekoliko stotina evra.

– Radimo i korektivnu nadogradnju kose kao, recimo, produženje šiški, ili ubacujemo pramenove u određenoj boji – dodaje Miki. – Posle tretmana kod nas, vi ne znate koja je vlas vaša. Kao kad imate krunicu na zubu. Nadograđena kosa se veoma lako i jednostavno održava.

Kad je u pitanju tako osetljiv zahvat kao što je nadogradnja kose, sa Mikijem radi tim stručnjaka koji čine: vlasuljari, tehničari, koloristi i dizajneri. Sa klijentom se ozbiljno razgovara više puta. Vrlo je bitno šta on želi, da li je u pitanju trenutni hir, iskrena želja ili ga neko drugi tera na taj čin. Onda se klijent slika iz različitih uglova fotoaparatom i kamerom, prave razne varijante dužine kose, frizure, boja... Samo takvim studioznim pristupom se može doći do najboljeg rešenja.

Završnica jednog od mnogih Mikijevih hepeninga

Držeći se mota "Za dlaku ispred svih", Miki je u jednom trenutku osetio potrebu da ono što zna prenese i drugima. Ako postoje privatne škole plesa i kompjutera, zašto ne bi postojale i za frizere. Kao pitbul terijer (što uhvati – ne pušta), Miki uz pomoć advokata Dušana Dankovića piše elaborate, donosi licence iz Londona. I uspeva. Otvara pre šest godina prvu privatnu školu za frizere u Jugoslaviji pod imenom Akademija Panjković. U međuvremenu je usavršava uvođenjem novih obaveznih predmeta kao što su kompjuterski jezik i vođenje frizerskog salona, ali i razdvajanjem grana u frizerskom poslu: vlasuljari, stilisti, kateri (oni koji samo šišaju), koloristi, konsalteri. I sam stiče diplomu "Colorist-artist" pri vodećoj francuskoj kompaniji za tretman kose bojom UP-colorist Formation u Parizu.

Da je Miki Panjković ipak za dlaku ispred svih govori i podatak da će uskoro postati zastupnik svetskih frizerskih brendova kao što su "Framensi" iz Milana i "Aveda" iz Njujorka za Srbiju i Crnu Goru. Planira da kod nas dovodi najveća svetska frizerska imena i da sa firmama poznatim u svetu započne proizvodnju i prodaju nameštaja za opremanje frizerskih salona.

Najzad, da li je u svom zanatu dostigao maksimum, naučio sve što je moglo da se nauči?

– Onoliko sam pametan koliko koristim pamet drugih – kaže Miki Panjković lakonski. – Kao i u drugim oblastima, i ovde je sve izmišljeno. Moje je samo da platim licencu da bih to i ja nesmetano mogao da primenjujem.