|
PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ Svi traže Dobricu Reportaža o Dobrici Tošiću Kostolomcu, objavljena u prethodnom broju "Ilustrovane Politike", izazvala je izuzetno interesovanje čitalaca koji su se u velikom broju javljali telefonom ili dolazili u redakciju kako bi saznali na koji način mogu da stupe u vezu sa njim. Kako bismo izašli u susret svima koje zanimaju usluge Dobrice Kostolomca, objavljujemo njegov broj telefona: 064/1555-336. Futur i java Poštovana gospodo iz Odbora za obnovu "Šarganske osmice", u najboljoj nameri skrećem vam pažnju da se prepirete sa pogrešnim čovekom. Problem nije moj tekst već fotografije mog kolege Aleksandra Negotinca. One se ne mogu demantovati. Drugo, kažete da nisam "prošao ni metar" šarganske pruge. Kako i čime? Ukoliko ne mislite na šetnju železničkim pragovima, što ne bi išlo jer niti je pruga lajkovačka niti su reporteri "Ilustrovane" Mile i njegov drug. Treće, novinarstvo nije, makar za mene, medijum kojim se putuje u srećniju budućnost. Ja ne mogu da izvestim o onome što bi moglo biti. Ukoliko vaš futur postane java zovite i eto nas da se provozamo "šarganskom osmicom" što bi nam, zaista, bilo neopisivo zadovoljstvo naročito, ako nam dozvolite, ovom simpatičnom šklopocijom sa slike. S poštovanjem,
Palata pravde u Zaječaru Sudovi se obično nazivaju palatama pravde. Zaječarski opštinski sud je lepa palata koja služi kao lep objekat za razglednice u boji i česta je meta umetnika fotografije. Ali, treba videti i šta je sa pravdom. Ja imam žalosnu sudbinu da tražim pravdu u sudovima Srbije, ali iako sam istu tražio u sedam gradova pravne nam države, izgubio sam više od sedamdeset sporova. Uvek je država, preko sudija, koji su, kako se priča, samostalni, bila u pravu, a ja očajno neobrazovan, jer sam dozvolio da me advokati uvere u opravdanost zahteva i da mogu da podnesem tužbu. Mogu, ali da li ću dobiti spor, niko nije dao garancije. Jednom je to učinio jedan sudija, pa je to ne samo porekao nego je i sam učestvovao u donošenju presude na moju štetu. Pa da vidimo kako funkcioniše taj pravni mehanizam. Pošto podnesem tužbu, sud se prvo trudi da što kasnije zakaže prvo ročište, umesto da to bude u roku od mesec dana, da bi se zadovoljio zakon koji predviđa da ne sme biti odugovlačenja. Međutim, Opštinski sud u Zaječaru tek posle tri, četiri ili pet meseci zakaže prvo ročište. Zatim se ispostavi da stranka nije uredno primila poziv ili dostava nije mogla biti uručena iako je tuženik na nekih pedeset metara od suda i to potraje nekoliko godina. Neko će se zapitati, gde je tu kontrola. Žalbe Ministarstvu pravde ne pomažu, jer ih ono odmah upućuje Vrhovnom sudu Srbije, a ovaj ne sme da se meša u rad samostalnih sudija i sve aminuje. Vrhovni sud nije prihvatio ni predlog za delegaciju drugog suda, čak i kada je tužena Opština Zaječar, a objašnjenje je što je tužena "iz Zaječara" i nema razloga ekonomičnosti?! Kada se žalite drugostepenom ili Vrhovnom sudu, oni samo paze da li su razlozi i dokazi cenjeni, a ne i da li su pravilno ocenjeni, i od žalbe vajde kao od lanjskog snega. Da bi se sve bolje razumelo uzeću jedan konkretan primer. Spor koji se sad vodi pod brojem P-708/97 počeo je još 1988. godine. Da je sud poštovao zakonsku odredbu da se postupak ne sme odugovlačiti ili da se pri postojanju opšte poznate činjenice ne dozvoljava izvođenje dokaza veštačenjem, taj spor se mogao završiti najdalje posle tri ročišta. Elem, posle šesnaest punih godina sud je sproveo dva veštačenja iz kojih proizlazi kao istina sledeće: Prvo, pokojna Draginja Dinić je lečena prema propisima medicinske struke iako je dijagnoza bolesti napisana dva dana posle njene smrti koja je nastupila nakon dve operacije bez dijagnoze i mučenja od osamnaest dana. Drugo, iako je iza pokojnice ostalo pismeno saopštenje u kojem je navela uzroke prevare: "Sin Slobodan me prevario na brzinu, dok sam bila pod depresijom i lekovima i uzeo mi svu imovinu i sad mi ni dobar dan ne kaže", sud je našao da se mora veštačiti (a nikako nije bilo dopušteno), i to veštačenje je obavila dr Mirjana Filimonović, radnik istog zdravstvenog centra gde je radio i tuženi! Ona je, pak, napisala nalaz bez ikakvog objašnjenja i argumenata sve pokrivajući tvrdnjom da je to "prema njenom najboljem znanju". Pošto sud nije dozvolio traženu dopunu usmeno, drugostepeni sud je tri godine prolongirao isto. Kad je trebalo obaviti dopunu, veštak je samo pročitao ponovo ono njeno ništa. Još dve godine je predmet proveo u Vrhovnom sudu i ja sam bio odbijen. Ocenite sad da li je palata pravde u Zaječaru dobra za slikanje ili mi možemo da se slikamo sa zakonom. Sudija je tako "zakonito" upravljao ovim postupkom da je unapređen. Sada je predsednik Opštinskog suda u Zaječaru. Dr Branislav Dinić, Zaječar |