Iako se pre nekoliko sedmica prvi put čuo predlog vlasti o ustrojstvu Srbije kao republike i države građana, malo ko je mogao da veruje da će se stvari razvijati takvom brzinom, a posebno u ovakvom smeru. Usledila je proslava rođendana prestolonaslednika Aleksandra u Belom dvoru gde je za pamćenje bio – vatromet. Ostao je zabeležen revolt većine novinara koji su imali tretman kućnih ljubimaca (koji više smetaju gazdama), zatim to da niko od Karađorđevića nije došao na slavlje (zamenila ih je porodica Batis – rodbina princeze Katarine) i da tri mlada kraljevića po ko zna koji put ne uspevaju da uvere javnost da im je ova zemlja pri srcu: ne znaju da li bi i kada ovde živeli niti umeju da prozbore nešto na srpskom jeziku. Štaviše, najstariji Petar nije (na engleskom) umeo da objasni koju je školu završio i kako se zove poslednji ispit koji je dao.

Zbog svega toga javnost je počela da gunđa, ali ne zadugo. Usledio je zanimljiv obrt. Mediji su otkrili da je prestolonaslednik napravio neobičnu (?!) ponudu vladi Srbije: državi je ponudio dvorove u vlasništvo, a da njemu i njegovoj porodici pripadne trajno korišćenje. Država bi Beli dvor imala za svoje goste, a prestolonaslednik Stari dvor za sebe, suprugu i decu. Plus, iz dvora se ništa ne može izneti već samo – uneti!

Usledila su oštra reagovanja ostalih Karađorđevića, pre svega kneginje Jelisavete, princa Vladimira, kneza Aleksandra i princeze Eve Marije. Krunski savet je, takođe, pokušao da pruži neko objašnjenje za nastalu situaciju. "Po pravilniku kraljevske kuće to je tako, a kome se ne sviđa može da istupi", glasilo bi u skraćenoj verziji njihovo viđenje situacije, uz dodatak da će svi iz porodice dobiti ono što im po testamentu pripada.

Prestolonaslednik Aleksandar i njegova supruga Katarina se ne oglašavaju o ovom pitanju (trenutno letuju u Grčkoj).

Prvi dolazak u Beli dvor kneginje Jelisavete od 1941. godine desio se 1989. godine

– Ne brinite, sigurno se ne stide – uverava nas kneginja Jelisaveta iz Kotora gde se odmara i radi. – I Kavran iz Krunskog saveta je nedavno na televiziji rekao da u dvoru nema dovoljno mesta za sve Karađorđeviće, a to nije istina jer znamo da tamo ima šesnaest apartmana.

Ispada da je "dokument" tajno pravljen. Kako je kneginja saznala za njega?

– Videli smo u novinama, mislim u "Politici". Niko iz porodice pre toga nije znao da tako nešto postoji. Posle smo svi reagovali.

Da li znate ko ga je pisao i kome iz vlade je predat?

– Kavran ga je pisao, a nisam sigurna kome je predat. Mislim vladama Srbije i Federacije, znači Maroviću i Živkoviću.

Šta Vas je najviše šokiralo u predlogu Vašeg rođaka?

– To što nudi ono što nije njegovo. Hoće da živi besplatno u dvoru. To može da znači da ili zna da nikada neće biti kralj ili da nema novca. Do 18. jula pre dve godine bio je ljubazan prema svima iz porodice. Onda su se uselili u dvor. Mene je izbacio, a prema princu Vladimiru se vrlo loše ophodio. Ja sam mu govorila da treba da se pobuni, ali on se plašio.

Vi i ne tražite dvor već dragocenosti iz njega koje su bile vlasništvo kneza Pavla, ako smo dobro razumeli?

– Da, moj brat i ja imamo račune za sve. Naš otac je sve to kupovao i čuvao u Belom dvoru gde je trebalo da živimo dok kralj Petar Drugi, otac Aleksandra, ne postane punoletan. Sada više ne znamo šta se nalazi u dvoru jer nam je Aleksandar zabranio da dolazimo tamo. Htela bih da vidim da li su slike i umetnički predmeti na svom mestu i u kakvom su stanju. Dobila sam iz Italije 140 pisama koje je moj otac pisao Bernardu Berensonu iz Firence i iz kojih se vidi njegova ljubav prema umetnosti, književnosti... Objaviću ih kao knjigu. Tri puta smo tražili od suda dozvolu da uđemo u dvor i uvek su nam odgovarali da ne možemo jer Aleksandar i Katarina nisu bili u zemlji, što nije tačno. Na kraju su rekli da više ne možemo to da tražimo preko suda.

Da li možda imate neke loše vesti o tim slikama i Vašem nasledstvu?

– Ljudi pričaju. Aleksandar i Katarina putuju privatnim avionima i ko zna šta mogu da odnesu. Nemam nikakve dokaze da se to desilo, ali pošto mi je i on pričao da hoće neke slike da nosi na restauraciju u London, moram da budem na oprezu. Uostalom, zašto London? Ja ne mislim da je tamo sve bolje nego ovde.

Kažete da ste proterani iz dvora. Ko Vas je tačno proterao?

– On lično. Rekao je da ako se ne sklonim iz njihove blizine, da će da se sveti. Osveta je ružna i vulgarna reč. Katarina je počela da viče na mog Dragana, a on nije hteo da razgovara sa njom i okrenuo se. Njih dvoje su i pre dvanaest godina vrištali na mene: "Zašto ti ideš u Beograd stalno", "Koga tamo viđaš", "Šta je tvoj cilj"... Rekla sam im da niko nema prava da viče na mene, da nemam vremena da pričam sa glupim i bezobraznim ljudima. Okrenula sam se i otišla kod princa Čarlsa i ledi Dajane. Njihova kola su me ispred čekala. Tada sam im oprostila zbog naroda, ali više neću. Nikada. I da ne zaboravim: moj otac je platio Aleksandrovo školovanje u Švajcarskoj. Ima jedna francuska izreka: "Zašto me mrziš kada ti nikada nisam pomogao". Ljudi ne vole da budu zahvalni. Kada vam neko duguje pare, stidi se da vam se javi ili dođe kod vas. Zato ja više volim da poklonim novac i zaboravim na to nego da nekome pozajmljujem.

Kako ste Vi shvatili to "osvetiću ti se"? Kako bi on to mogao da učini?

– Verovatno baš ovako.

Niste se uplašili tada?

– Ha! Ne znam šta je to "uplašiti se". Ta reč mi ništa ne znači. To je bio izazov za mene. Kada su mi u školi govorili da moram da idem levom stranom, ja sam uvek išla desnom. To mi je priroda. Avanturista. I malo inata.

Kako se osećate kada Vi, koji ste rođeni u tom dvoru, ne možete da kročite u njega, a princeza Katarina dovodi celu svoju porodicu?

– Ništa novo. Prvo su mi komunisti zabranili da dolazim, a sada i on. Trenutno uživam u ovom divnom gradu Kotoru i ne moram da patim što nisam tamo. I razmišljam kako je to čudno.. Sa prvom ženom on je bio dominantan. Ona je otišla zbog njegovih kritika. A sada je njegova supruga dominantna. Obično ljudi biraju istu vrstu osoba koje će da im budu partneri.

Sigurno postoji razlog...

Nekad bilo: prestolonaslednik Aleksandar, kneginja Jelisaveta i princ Tomislav

– Nije novac. Ona nije bogata, to je njena priča. Prodala je neke nekretnine u Americi. Možda njen otac ima nešto para. On je radio u fabrici tepiha. Znam ženu vlasnika te fabrike... To je... Prosto se radujem što nisam tamo jer ne volim takav život. Srećna sam što sam sada bosa, ovde u Kotoru. U dvoru bih se osećala kao u zatvoru. Navikla sam da radim šta hoću, da budem slobodna. Protokol nije za mene. Mnogo radim i moram da budem u centru, da mogu da izađem kada hoću. Volim da budem sa ljudima. To što oni rade je teatralno i prostačko. Prema meni je narod zaista divan...

Važite za najomiljenijeg člana porodice Karađorđević!

– Ako svi tako kažu, onda je tako. Ljudi osećaju da ih volim, pa valjda zato i oni vole mene. Čak i ovde, prepoznaju me iz vode. Jedna žena mi je mahala i uputila komplimente dok je plivala, a ja bila na brodu.

Mislite li i da je naša vlada kriva za ovo što se sada dešava sa dvorovima i Karađorđevićima?

– Oni su krivi jer su slabi. Morali su da budu direktniji i da na delu potvrde ono što su napisali, da nateraju Aleksandra da to poštuje, a to je da dedinjski kompleks pripada svim Karađorđevićima, da svi mogu da ga koriste. Ne znam, možda i oni iz vlade njega koriste za nešto.

Kako rešiti pitanje imovine?

Voli ljude i ljudi vole nju: kneginja sa slučajnim prolaznicima u centru Beograda

– Jednostavno. Doneti zakon o vraćanju imovine svim građanima u Srbiji. Sa imovinom Karađorđevića je lako jer je nju okupirao samo Aleksandar. Svakome treba da pripadne ono iz testamenta koji je 1938. sudski potvrđen.

Da li su svi Karađorđevići upoznati sa postojanjem dokumenta?

– Apsolutno. Videli ste oštre izjave princa Vladimira, princeze Eve Marije i kneza Aleksandra na lupetanje tih dvorskih luda. I Katarina de Silva, ćerka princa Tomislava, oštro je reagovala usmeno, kao i njen muž, najpoznatiji engleski advokat i kraljičin savetnik. Niko ne priznaje tog samozvanog šefa porodice. On se izdaje za takvoga po nekom kraljevskom pravilniku iz 1938. i zaboravlja da ta kraljevina ne postoji. To je svetska ujdurma i prevara koju je smislio samozvani šef i njegovi savetnici da bi sam mogao da uživa u nasledstvu sa njegovom Katarinom i porodicom Batis.

Šta biste Aleksandru rekli kada biste ga videli?

– Ignorisala bih ga i prošla pored njega kao pored turskog groblja.

Kakvi su Vam dalji potezi?

– Javno smo reagovali, a dalje zavisi od toga kako će se vlada postaviti.

I za kraj, vedrije teme: da li je istina da ćete uskoro, četvrti put, postati baka?

– Jeste. Katarina treba da se porodi u oktobru. I znate šta? Opet je devojčica. Moja četvrta unuka, posle dve Indije i jedne Maje. Ko zna kako će se ova zvati! Azija, Tajland, ne znam. Katarina se dobro oseća, a ja ću možda ići, ako budem mogla, od ovih naših gluposti.