PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Zarad zdravih novih generacija

U vreme kad naši mediji emituju veoma malo dobre narodne muzike, kad nam se sa svih strana nameće anglo-saksonski rok i turban-folk, jedna radio stanica i posebno jedna emisija sa njenih talasa predstavljaju pravo ohrabrenje.

Reč je o Radio Hitu iz Novog Beograda, tačnije sa Bežanijske kose, koji ima izuzetno kvalitetan muzički program, a svakog četvrtka od 17 do 19 časova na programu je kultna emisija "Koreni" koju priprema i uređuje istoimeno muzičko udruženje. U emisiji se mogu čuti najlepše izvorne i novije narodne pesme, komponovane na bazi naše muzičke tradicije. Voditelj Zoran Milojević ima čast da razgovara sa najvećim autoritetima iz oblasti muzike, književnosti i kulture. Gosti biraju pesme po svom kriterijumu, iznose zapažanja o trenutnom stanju u našoj muzici i daju predloge i ideje kako da se prevaziđe situacija u kojoj smo, u muzičkom smislu, izgubili sebe.

Uz muziku koja relaksira i oplemenjuje zaista se ima šta čuti i naučiti. Naročito uspešne bile su emisije kada su gostovali književnici Banika Bojić i Sveta Vuković, kompozitori Petar Tanasijević, Blagoje Košanin i Mića Stojanović, kao i neposredni akteri u ovoj vrsti muzike Staniša Stošić, Milan Babić i Ljubiša Pavković.

Baviti se narodnom muzikom, negovati i čuvati muzički gen svoga naroda je – uzvišeno, plemenito i zdravo. Da, zdravo! Jer, ako pogledamo masovne koncerte rok muzike, videćemo da se tamo, uz ogromnu buku razara nervni sistem, uzimaju velike količine droge i alkohola. Verovatno i neke sekte koriste tu muziku da zavedu ovu našu mladež. Setite se kako je izgledao "Egzit" u Novom Sadu i "Eho" u Beogradu na Velikom ratnom ostrvu i koliko su fotoreporteri slikali razbacanih špriceva i izobličenih likova. A upravo te manifestacije podržavaju i svojim prisustvom "uveličavaju" naše najviše političke ličnosti.

Treba reći da sekte, droga i druge bolesti zavisnosti kao masovna patologija društva poprimaju sve šire razmere i da je sve to, kao i rok-muzika, "uvezeno" sa Zapada. Rok muzika je, zapravo, tom zlu prva utrla put. O tome je izvanredno govorio neuropsihijatar doktor Ivan Dimitrijević, direktor Klinike "Laza Lazarević" i to baš u jednoj od emisija "Koreni" na Radio Hitu.

Mi sada hoćemo u Evropu i svet imitiranjem Zapada, umesto da im pokažemo svoju originalnost, duhovno i muzičko bogatstvo, koje nas je vekovima krasilo. Naš autentični zvuk, izvorne pesme, raskošni folklor i narodna nošnja, uvek su u svetu osvajali simpatije i nailazili na ovacije. Po tome smo bili i treba da ostanemo prepoznatljivi.

I zato treba još jednom pohvaliti i podržati ono što rade Radio Hit i Udruženje "Koreni". Zarad zdravih novih generacija i zarad čuvanja identiteta i časti naroda kome pripadamo.

Najlepše molim da objavite ovo moje razmišljanje. Srdačno vas pozdravlja vaša redovna čitateljka,

Miroslava Jorgačević, Beograd

Neka vreme da svoj sud

Želeo bih da se osvrnem na odluku grada Beograda da se pristupi izgradnji memorijalnog kompleksa posvećenog pokojnom dr Zoranu Đinđiću. Kao premijer Srbije pokojni Đinđić zaslužuje da se ne ugasi spomen na njega, ali smatram da je ova odluka ishitrena jer su od njegove smrti prošla tek četiri meseca. Dovodi se u pitanje i mesto kompleksa i svrsishodnost upravo na mestu glavnog beogradskog trga. Ne bih želeo da se u ovo doba manipuliše njegovim imenom i delom, koje je tek započeto. Pripadam "dubokoj" generaciji koja je prošla sva rešeta nestalih šest država i mislim da sve treba staviti na svoje mesto.

O mrtvima sve najlepše, rekoše davno stari Latini. Ne reci ništa ružno o ljudima bilo iz davne prošlosti ili tek protekle današnjice. Istorija daje svoj sud. Ali, ni o živima nije naše da sudimo. To će skora ili dalja budućnost reći, onda kada naša današnjica postane istorija.

Danas se živi brzo, gotovo bez razmišljanja i o bliskoj prošlosti, koja je još današnjica i o budućim danima čiji će koreni biti u današnjici. Brzo se donose odluke bez dubljeg uvida u stvarno stanje društva. Često to biva i u svrhe samohvalnog dokazivanja svoje društvene vrednosti i svog mesta u društvu. Nevažna je stara izreka za ostvarenje svog takozvanog imidža, što je u današnjoj generacijskoj terminologiji sinonim za izdizanje iznad svog kompleksa niže vrednosti. Pogotovo je necivilizacijski kada se u te svrhe manipuliše senima jednog mladog čoveka, koji je svoj život podredio borbi za boljitak ovog napaćenog naroda, čiji prerani odlazak iz života još lebdi oko nas.

Ostvarenje njegovog dela prekinuto je u samom početku, a kako će i u kom vidu biti produženo i ostvareno, pokazaće bliska budućnost. Zato bih na pomisao i odluku o dizanju memorijalnog kompleksa ovom zaustavljenom pregaocu želeo gledati u smislu emocionalnog čina generacije, kojoj je on bio i ostao harizma.

Ali, pri svemu tome stvara se utisak da mlađa generacija, koja je sa entuzijazmom i najboljim namerama došla do vlasti, previđa ili nije svesna da od istorije naših prostora druge polovine prošloga veka nije dovoljno naučila, bolje rečeno nije shvatila mentalitet ljudi ovih prostora. Menjaju se sistemi, menjaju se vlasti, sve teče i u istu reku ne možeš dva puta ući, uče nas Heleni. Trivijalna i ulizička ponašanja isplivala su dolaskom i nestankom komunističke vlasti i Titove harizme. Preko noći gradovi su menjali imena, spomenici su prekonoć dizani i nestajali. A istorija treba da nas uči i opominje o našem mentalitetu. Jedino ostaju nedirnuti krajputaši kao večiti spomen naše tragičnosti!

Zato vas molim, gospodo odbornici, da razmislite još jednom o vašoj odluci, ne dižite spomenike njegovoj seni, dok dah njegove nasilne smrti lebdi oko nas i neprestano nas opominje da razmislimo o nama samima. Nije vreme da dižemo spomenike iz bilo kojih pobuda, neka vreme da svoj sud. A sud istorije je veoma surov za generacije koje same sebi dižu spomenike i pišu ode i hvale. Jer, svaki novi dan je mudriji od protekle večeri.

Borivoje B. Milaković, Beograd