Pesme koje peva su, kaže, njen život, deca, porodica. Nekada su joj Branko Ćopić i Mija Aleksić davali komplimente. Danas, posle karijere koja traje trideset šest godina, Lepa Lukić na svakom koraku čuje istu rečenicu: "Izgledaš sve lepše i mlađe". Oduvek je imala potvrdu za ovo što radi – da odlično peva, kao i da je posle toliko godina i milionskih tiraža glas služi kao prvog dana.

Za komentare i novinske naslove tipa "Od čobanice do kraljice" kaže da joj ne smetaju, već imponuju i da se svog puta ne stidi. Održati se na samom vrhu nije lako. Danas je Lepa Lukić svesna da je njeno ime i prezime u narodnoj muzici ušlo u legendu, ali je to nije uljuljkalo niti joj uzelo motiv da stvara i uvek donese nešto novo.

Nedavno je u izdanju RTV BK Telekom objavljen njen novi album koji je već u startu dobio odlične ocene. Pogotovo je njime bila oduševljena Milanka Karić. Snimljena su i dva spota u kojima, kako kaže Lepa, ne "ludi" i ne glumi. Posle toliko godina na estradi nema potrebe za tim, niti je to njen stil.

Sa Lepom Lukić smo se videli u njenom stanu, nadomak žarkovačke crkve. Prepun je cveća koje je dobila na promociji albuma. Presrećna je što je tog dana na jednom mestu okupila toliko novinara i kolega kao retko koji pevač. Iznad svega je ponosna na to što je za sve ove godine pre svega stekla poštovanje u tim krugovima. Nekada je u pesmi "Naslednica" promovisala devojčicu Ivanu Đorđević, a danas je to Anđela Subotić sa kojom je snimila pesmu "Lepa moja".

Zvezda narodne muzike u "Ilustrovanoj" pre tridesetak godina

– Čim je čula tu pesmu, Milanka Karić je rekla da je to hit kao vrata – priča Lepa. – Tekst pesme je pisan baš za mene: "Pevala sam i pevaću, grlo me dobro služi, a kad jednom kažem dosta, gde ja stadoh ti produži...". Anđela živi u Kanadi. Bolujem od toga da promovišem neke mlade talentovane ljude koji lepo pevaju. Nekada je tako i Radojka Živković uticala na reditelja da svojevremeno otpevam solo pesmu kada niko nije znao da sam Lepa Lukić. To je bilo u vreme berbe grožđa u Aleksandrovcu. Kada sam otpevala sama dve pesme, nekoliko hiljada ljudi koji su me slušali me je odmah prihvatilo. Trudim se da sada ja pronađem takve talente.

Anđela je naše gore list, ali je rođena i živi u Čikagu. Prešla je okean specijalno zbog Lepine promocije. Upoznale su se u Budvi gde je Lepa pevala. Anđela joj je prišla na bini s leđa i počela da joj peva drugi glas.

– Rekla je da peva sve moje pesme i to mi je bilo čudno – tako mlada, a voli mene. Smela je da izađe pred publiku i pevala je moj repertoar, podigla publiku na noge. Svake večeri sam joj ustupala mikrofon. Posle nekoliko meseci Anđelina mama je organizovala moju turneju u Americi, bila sam kod njih mesec dana. Ona studira operu. Kada sam videla njene video kasete odlučila sam da je pozovem da snimimo duetsku pesmu.

O Ivani, svojoj bivšoj "naslednici", Lepa ne želi mnogo da priča. Kaže da nije umela da iskoristi priliku.

– Nudila sam joj sreću i veliku budućnost. U početku su me slušali, ali posle su počeli da se menjaju, a ja to nisam mogla da podnesem. Volela bih da je nešto napravila. Nisam pakosna žena, naježim se kada čujem da neko lepo peva, a žao mi je što ništa nije snimio. U moje vreme nije trebalo mnogo para za sve to.

Za pevače poput Lepe Lukić mnogi tvrde da im nova ploča ni posle deset godina nije potrebna jer njihove pesme žive u narodu. Ona to nije htela da prihvati niti joj njen duh to dozvoljava. Entuzijazam i ambicija je nisu napustili.

– Da ne radim tako bila bih ko zna gde – priča Lepa. – Mnogo je onih koji to ne rade, i dalje su imena, ali ništa novo nisu dali od sebe. Znam da ću i bez novih pesama uvek biti Lepa Lukić. Ali, hoću da pevam, da nešto novo snimim. Ja se igram svojim glasom, nemam polipe na grlu, nemam problem da uđem u studio, ja pevam kao da pijem vodu. Nije to prepotentno već je zaista tako. Imam prirodno postavljen glas, ne pevam sa mukom.

Šta će ti pevačica?

Pevači često, svesno ili nesvesno, izaberu pesme koje tekstom pričaju njihove životne priče. Ima i u Lepinim pesmama slika iz njenog života. Obično bira one za koje je sigurna da će pogoditi narod, a samim tim i nju. Priznaje da je slaba na suzama i da se lako rasplače uz dobru pesmu. U Čikagu je, snimajući novi album od nepoznatog autora Žarka Solakovića, uzela pesmu "Pobeći ću bez pitanja" koja govori o zabranjenoj ljubavi i za koju je sigurna da će se svako u njoj pronaći. I sama je to jednom doživela.

Majstor scene kao velemajstor kuhinje

– Mnogo je devojaka koje su se udale i pobegle za mladića ne pitajući roditelje.. Tako sam ja nekada davno pobegla od kuće da bih pevala u Mataruškoj Banji. Moja prva ljubav je bila ona najslađa, zabranjena. Njegovi roditelji su bili protiv nas jer sam bila siromašna, a oni bogati. Tada sam imala petnaest, šesnaest godina, počela da pevam po domovima, a oni su govorili: "Šta će ti pevačica?" Mnogo smo se voleli, krili se, pa mi je posle majka zabranila da se viđam sa njim jer nam i njegovi to brane. Najjača je zabranjena ljubav. Kada sam postala poznata, bila sam u gradu gde on živi, imala sam tamo koncert. Kada sam ga videla u prvom redu samo što se nisam srušila. Podsetila sam se svega, mahnuo mi je, i posle koncerta došao je kod mene. Popričali smo i rekao mi je da je bolje što nismo ostali zajedno jer ne bih bila to što jesam – seća se Lepa.

Kada je kao mlada odlučila da se ozbiljno bavi pevanjem, jednom je čak zbog toga dobila batine od brata. Kaže da mu je brzo to oprostila i zaboravila, slala mu novac u vojsku, umiljavala se. Danas je brat ponosan na nju. Kasnije je, kaže, shvatila da joj je mislio sve najbolje.

– On je inženjer agronomije i kaže mi da bi se danas sto puta sa mnom menjao da je znao da ću postati ono što jesam.

Za poteze koje je nekada pravila, čini se, trebalo je, ipak, i malo hrabrosti. Lepa misli da nije toliko hrabra koliko uporna i sigurna u sebe.

– Meni je sve to bilo predodređeno. Ko je znao šta će sa mnom biti? Iz sela sam pošla kao guska u svet. Meni su moji branili da idem, a ja sam išla za dobrom pesmom i publikom. Jednostavno sam se otela, a ništa loše mi se nije desilo jer sam bila svesna da lepo pevam, imala sam samopouzdanje, povukli su me komplimenti.

U to vreme je pevala u Vrnjačkoj Banji, Mataruškoj Banji, bila u Bosni, što je za nju bio događaj jer nikada do tada nije makla iz rodnog sela Miločaja. Tamo je pekla zanat, sticala rutinu i iskustvo. Sve pesme je znala, napravila veliki repertoar, pevala bez pauze, nekada se izuvala na bini i bosa pevala jer su nastupi trajali celu noć.

– Na bini je bila kutija violine. U jednoj strani su stajale cedulje sa nazivima naručenih pesama, a u drugoj novac. Posle nastupa nismo mogli da izbrojimo koliko je tu novca bilo – seća se Lepa.

Prvi novac koji je zaradila potrošila je na majku i brata. Kao i svakoj devojci bilo joj je najvažnije da može lepo da se obuče i na to je u početku trošila sve što zaradi.

– Od prvih para koje sam zaradila kupila sam majci kostim i suknju. Tri dana je plakala od sreće što je doživela da ja zaradim i kupim njoj. Tada sam dala majci pare da podignemo ocu spomenik i kada sam došla da ga vidim videla sam i njenu sliku na njemu. Htela je da i njoj za života podignem spomenik.

Lepa je nekada govorila da je srećna u ljubavi, a nesrećna u braku. Danas se ispravlja i kaže da nije u braku bila nesrećna, ali tvrdi da ne može nijedan muškarac da je prati.

– Nisam imala muškarce koji bi me obasipali novcem, a mene su zvali da pevam na sve strane. Nisam htela da živim skromno kada ne moram. Retko su se održali brakovi pevačica. Ja sam pokušavala da uđem u te vode, ali nije išlo. Zašto bih se udavala? Šta je loše što pokušavam da imam brak? Lošije je ići od ruke do ruke. Zar će mi neko reći da je poštenija neka što se nije udavala?

Na pitanje koliko je puta bila u braku nije želela da odgovori. To je shvatila kao provokaciju.

– To nije važno, nemojte da me provocirate – rekla je Lepa pomalo ljutito. – Nisam došla da se ispovedam kod popa. Meni to nije zanimljiva priča.

Lepa veruje da je Anđela Subotić njena nova naslednica

Još se prepričavaju anegdote sa turneja na kojima je Lepa imala običaj da u kasne sate špijunira kolege i na taj način se igra razotkrivajući ko je sa kim spavao. I danas ne posustaje taj nemirni duh u njoj. Ponovo bi, kaže, isto radila.

U zavičaj retko odlazi. Kada je njena porodična slava Sveti Nikola, tada su svi na okupu. Njena majka, koja ima 91 godinu, ili je kod Lepe, ili kod sina.

– Stalno je zovem, gde god da sam. Dosta putujem i pevam, ali ne zbog novca. Ako nisam do sada zaradila, nikada neću zaraditi. To me nosi. Kada bih u kući sedela sedam dana da ne izađem, ne znam šta bi sa mnom bilo. Nikada se to nije desilo. Ne izlazim u restorane, ali stalno nekud putujem, imam posla, tražena sam . Imam sreću da kada dođem sa puta mogu da spavam 48 sati i nikakva mi buka ne smeta. I dalje vodim buran život, moj mladalački duh ne posustaje – ponosna je Lepa.

Putovanja joj, ipak, teže padaju. Nestrpljiva je, pogotovo kada leti avionom, a samo u Australiju je išla dvanaest puta. Obilazi radnje, šeta, mada, iako je veliki svetski putnik, ne govori engleski. Bila je nedavno na Nijagarinim vodopadima. Iako je tamo boravila nekoliko puta, tek sada se prvi put tamo slikala.

– Ne volim da se slikam, to mi je najteži deo posla kada radim album. Ulazak u studio mi je kao izlazak iz kuće, taj deo posla jedva čekam.

Kutak u kojem čuva uspomene nema. Nije vezana za njih. Ne skuplja tekstove o sebi, čak nema nijednu svoju ploču.

– Mnogo mrzim kada me neko vraća u prošlost. Čak ne volim da gledam svoje stare spotove, jer tada vidim kako sam bila mlada i lepa. Uopšte ne znam koliko sam snimila ploča, nisam okupirana sobom i na to pitanje ne bih umela da odgovorim da mi ponude za tačan odgovor nekoliko miliona evra. Slušam muziku, najmanje sebe i narodnu muziku. To mi je u malom prstu. Volim da budem u toku, vidim šta je ko uradio. Slušam ono što ja ne pevam. Kada bi se takmičili narodnjaci i zabavnjaci, pre bi narodnjak otpevao zabavnu pesmu nego zabavnjak narodnu.

Uvek je otvorena, direktna, ali ne i konkretna. Komentariše kolege, ali nikada imenom i prezimenom. Pre izvesnog vremena je Jelena Karleuša u jednoj izjavi napravila sitnu provokaciju rekavši da "neće valjda da peva pesme Lepe Lukić".

Sa solističkog koncerta, bez ružičastog bleštavila

– Svaka još čast, lepa je i zgodna, više zgodna nego lepa – kaže na to Lepa. – Neću da govorim o njenom pevanju. Mnogo je onih koji ne znaju da pevaju, ali nikada ih nisam imenovala. Znam da bih tako nekoga povredila, a to ne želim. Nisam zla žena, volela bih da me okružuje mnogo dobrih pevača. Narod mene oseća, prirodna sam, nemam dlake na jeziku, pevam iz srca. Da nije naroda ja ne bih mogla da opstanem i ne znam koliko je onih koji su 36 godina na sceni kao ja. Pesma održava pevača.

"Srce je moja violina" je pesma koja je bila odbijena od tri pevača pre nego što ju je Lepa snimila. Osetila je da će biti hit. Od svih kritika i pohvala podvlači da joj nikad niko nije rekao da ne zna da peva i to joj je jedino važno.

– Znam da sam poštena, da ne kradem. Svi mi kažu sve sam mlađa, imam i takvu pesmu Mirka Glišića. Ne ljutim se na one koji pišu, vi novinari volite da zavirujete u privatne stvari.

Iako je toliko godina na sceni uvek ima tremu.

– To je dokaz da imam odgovornost prema publici. Imam strah od orkestra, strepim da li će da me prate, kakvo je ozvučenje. Takva sam osoba da se više uzbuđujem kada imam aplauz nego kada ga nemam. Ne napuštam scenu dok ne napravim vrhunac.

Volela bi da održi koncert u Beogradu. Veruje da će Karići lepo medijski da isprate njenu novu ploču. U dogovoru sa njima će organizovati koncert, ali misli da još nije vreme za to.

– Dugujem taj koncert beogradskoj publici, ali prvo ću sačekati da se izabere predsednik. Ljudi ne znaju gde im je glava. Treba ih stimulisati da dođu, da uđe malo veselja u njih.

Muzičko okruženje u RTV BK Telekomu je Lepoj Lukić simpatično. Tu su Željko Joksimović, Jelena Karleuša, "187", verovatno uskoro i Zdravko Čolić.

– Svi su divni, mladi, lepi, dobro pevaju, prodaju ploče. Ja sam jedina od narodnjaka i to nešto govori. Ne znam zašto ljudi ne vrednuju pevače kao što se vrednuju kola. Nisu svi isti. Ne može biti sve u istom košu. Ja mogu da snimim za koga hoću, ali mnogo znači kada izdavačka kuća to isprati. I meni treba reklama da bi publika znala šta sam snimila. Za "koka kolu" svi znaju, ali se i ona stalno reklamira.