Još otkako je princeza Dajana tragično poginula u Parizu 1997. godine, pristalice teorije zavere imale su mnogo toga da ponude javnosti. Dajana je ubijena, govorili su. Razlog: britanski establišment nije želeo da se ona uda za svog muslimanskog verenika Dodija al Fajeda i zato je upriličena "nesreća".

Za kraljevsku porodicu to je bio najžešći izazov do tada, u moru skandala koji su je pratili. Glasine su sa godinama od Dajanine smrti postajale sve veće, neverovatnije i uverljivije, jednostavno zato što nije bilo načina da se zaustave. Nikada nije sprovedena odgovarajuća javna istraga o smrti Dajane i Dodija. Jedino što je ostalo su pitanja bez odgovora: Šta se zaista desilo sa Dajaninim "mercedesom" te noći? Da li je hitnu pomoć dobila u najkraćem mogućem roku? Da li je bila trudna? Da li je uzimala lekove? Da li je vozač mercedesa Henri Pol bio pijan?

Nedostatak odgovora na ova, ali i mnoga druga, važna pitanja doveo je do toga da, prema poslednjim istraživanjima, većina Britanaca ozbiljno sumnja da je bila reč o slučajnoj nesreći.

Otkrivanjem tajnog pisma koje je Dajana poslala Polu Barelu deset meseci pre svoje smrti i u kome predviđa šta će joj se desiti, dolilo je ulje na vatru a najskriveniji strahovi nekih članova britanske kraljevske porodice izašli su na površinu. Za sada je dnevni list "Dejli Miror" objavio samo deo iz knjige Pola Barela "Kraljevska dužnost" koja treba da se pojavi ovih dana. I taj jedan deo je bio dovoljan da napravi veliku zbrku u Britaniji a da čitava stvar postane vest dana u celom svetu.

Predstavnik za štampu kraljice Elizabete nije želeo da komentariše dodavši: "Nema šta da se kaže". Kada je prošle godine Pol Barel bio optužen da je ukrao neke privatne stvari koje su pripadale princezi Dajani on je na suđenju izneo tezu da je udes u Parizu bio "nešto više od obične nesreće". Bila je to tvrdnja zbog koje je ismevan. Sada više nikome nije smešno. Nije smešno ni gospodinu Barelu koji je dobio unapred milion i po evra za svoju knjigu i koji je rešio da posle šest godina istinu iznese na videlo. Britanski listovi koji nisu uspeli da dobiju prava za objavljivanje delova knjige optužuju Barela da je očajnik koji pokušava da unovči svoje poznanstvo sa Dajanom. Njihova ljutnja je razumljiva: "Dejli Miror" je povećao tiraž svog lista za trista hiljada primeraka onog dana kada je objavljeno Dajanino pismo. Čitaoci tvrde da je naslovna strana bila najpotresnija u dugoj istoriji ovog lista. Urednici brane Barela i ne vide zbog čega on ne bi zaradio nešto novca kada mu je britanska kraljevska porodica već uništila život onim suđenjem.

– Ova knjiga je najbolji pogled iznutra u našu kraljevsku porodicu koju smo ikada imali – kaže se u saopštenju "Mirora". – To je dokument od vitalnog istorijskog značaja. Do sada smo imali bezbroj poluinformisanih ljudi koji su se utrkivali da nam ispričaju šta se dešavalo. Sada to slušamo od čoveka koji zaista zna šta se događalo jer je sve vreme bio tamo.

Zaista, Pol Barel je bio najbliži Dajanin prijatelj i nije bilo ničeg u njenom privatnom životu, uključujući i ljubavni, što Barel nije znao. Dajana ga je često nazivala "moja stena". Da bi zaštitio njenu privatnost čak je i njene lekove uzimao na svoje ime. Takođe, Polova žena Marija, koja je jedno vreme bila kućna pomoćnica kod princa Filipa, dobijala je mnogo Dajaninih cipela i haljina kada bi princeza rešila da više ne može da ih nosi. Ona i princeza su bile slične građe. Takođe, oba sina Pola i Marije su se igrali sa prinčevima Vilijamom i Harijem. Barel je Dajanu nastavio da oslovljava "Vaše kraljevsko visočanstvo" čak i pošto je posle razvoda od princa Čarlsa izgubila pravo na tu titulu. Nakon fatalnog udesa, Barel je otišao u Pariz i vratio se kući sa Dajaninim telom. Čak je pomogao da je obuku za sahranu i celu noć proveo pored kovčega moleći se za njenu dušu. Prethodnih godina je odbijao milionske ponude od izdavača kojima bi izneo svoja sećanja na Dajanu. Sve vreme je sedeo na zlatnom rudniku odbijajući da ga unovči.

Da li se nečega plašio? Čak ni tokom prošlogodišnje istrage povodom 342 predmeta, pronađena u njegovom stanu a koja su pripadala princezi Dajani, nije spomenuo ovo senzacionalno Dajanino pismo. Kada se činilo da je policija preterala u prikupljanju dokaza i blaćenju Pola Barela, kraljica je iznenada zahtevala da se suđenje prekine. Zbog čega? Možda zato što bi to bilo prvi put da se pripadnici kraljevske porodice pojave na stolici za svedoke još od 1891. kada se to desilo kralju Edvardu ßîî.

Pol Barel kaže da mu je princeza Dajana pismo dala oktobra 1996. godine govoreći: "Staviću datum na ovo pismo i daću ga tebi na čuvanje... za svaki slučaj". Pismo otkriva krhkost princezinog duševnog stanja dok govori o tome kako je bila uništavana i zloupotrebljavana mentalno tokom petnaest godina javnog života kao princeza. U pismu princeza navodi i ime osobe koja planira zaveru protiv nje ali je to ime izostavljeno iz knjige kako bi se izbegle eventualne pravne posledice. Ta rečenica u Dajaninom pismu glasi:

"Ovo je najopasniji period u mom životu. ććć planira da napravi nesreću sa mojim kolima, da otkažu kočnice i da ja doživim tešku povredu glave što bi oslobodilo put za Čarlsa da se ponovo oženi".

– Odlučio sam da napišem ovu knjigu jer čvrsto verujem da neko mora da stoji na strani princeze i da se bori za nju, posebno sada kad ona to ne može sama da učini – kaže Barel. – Uvek ću nastaviti da izvršavam svoju dužnost prema njoj.

Mohamed al Fajed, superbogati biznismen egipatskog porekla, čiji je sin Dodi takođe poginuo sa Dajanom, kritikovao je Barela zbog toga što nije pismo izneo ranije.

– Neverovatno je da to pismo nije pokazao u vreme kada se u Francuskoj vodila istraga povodom nesreće. Ali, bitno je da se sada pojavilo i da će to biti početak nezavisne javne istrage. Njegova je građanska dužnost da kaže sve što zna o učešću bilo koga u slučaju smrti Dajane i Dodija, uključujući i tajnu službu.