Kada bi vam Aca Lukas zakazao sastanak, intervju ili odlazak na piće oko ponoći, za to bi svi koji ga poznaju rekli da je sasvim u redu i logično jer je on noćna ptica. Međutim, ukoliko vas ubedi da će u devet ujutro biti spreman za intervju, to se bliži naučnoj fantastici. Tako se danima, poput anegdote, prepričavao naš neuspeli sastanak u jednom od omiljenih kafića Ace Lukasa u Beogradu. Upitavši nas da li možemo da se probudimo pre devet rekao je da će posle koncerta u Banjaluci krenuti ka Beogradu, neće spavati, doći na intervju i potom oko podne otići na avion. Međutim, Aca Lukas je precenio svoje mogućnosti. Videli smo se drugom prilikom, između putovanja, vremenskih zona, ručka i večere, dana i sumraka...

Stalno je na putu i ne bi mogao da prebroji svoje neprospavane noći

– Nisam neuhvatljiv, ali mi posao kojim se bavim donosi mnogo obaveza i propratnih stvari pa delujem tako – priča Aca Lukas. – Jednostavno, stalno sam u cajtnotu. Tog dana sam imao avion u 12 časova, mislio sam da ću stići da na vreme sve obavim, zaista nisam spavao te noći. Ali, uvek neka viša sila ne dozvoli da sve bude po planu.

Ne bi mogao da izbroji svoje neprospavane noći. Kaže da je manje onih u kojima je spavao.

– Posle takvog tempa padneš u komu i spavaš dva dana. Što sam stariji, sve mi je teže da se izborim sa tim. U mojoj trideset petoj nije lako – priznaje Lukas.

Svestan je koliko je zbog posla upućen na novinare koji se uglavnom raduju susretu sa njim jer znaju da je čovek koji se ne ustručava da priča o bilo kojoj temi, što garantuje dobar naslov ili čak tabloidnu priču.

– U svakom poslu ima svakakvih, to ne mogu da generalizujem. Bilo je onih na koje sam kivan, koji su plasirali ružne, izmišljene informacije, ali na to se treba navići. Bilo je i predloga da u intervjuima "prozivam" kojekakve, ali nikada nisam bio u tom fazonu da "pljujem", već sam samo bio maksimalno iskren. Poznajem mnoge likove sa naše scene od pre popularnosti koju su stekli, znam ko su bili, i to je njihov najveći problem. Nikada se nisam folirao, a iskrenost najviše prolazi kod publike. Ako takav valjaš sebi, valjaš i drugima. Sve izmišljene biografije i ostale stvari nisu prave i realne, niti je to pravo zadovoljstvo.

Mnogi se pitaju da li pevači sa naše scene saginju glavu kada sretnu Acu Lukasa posle javne kritike koju im uputi.

– Nisam mnogo njih prozivao, a od dva, tri puta javnog prozivanja, tako ispada. Nisam imao razloga za to. Nekoliko ljudi je prolazilo kroz moje intervjue u nekom kontekstu i sada se pomalo kajem jer sam im davao reklamu.

Sa suprugom Natašom

Posle duže pauze, Aca Lukas je objavio album "Istina je da te ne volim". Onima koji u tekstovima novih pesama očekuju njegovu životnu priču poručuje da je u njima neće čuti jer smatra da je to suviše patetično, što nije njegov stil.

– Najstrašnije bi bilo da o tome pevam. To su fine ljubavne pesme. Bilo bi bez veze da sam nešto drugo snimio. Ostajem dosledan svom fazonu.

Dok je proletos bio u zatvoru, pored neverovatnih priča o njemu, jedna od njih je bila i ta da će se ošišati – iz protesta...

– Nikada ne bih iz revolta radio stvari koje bi mi naudile – kaže Lukas. – Ne volim da se šišam već volim da imam dugu kosu. Ako mi je neko učinio nepravdu neću ja još veću sebi da učinim. Taj neko će se sam ošišati, ili će biti ošišan, ili je već. Život će ih ošišati, a nekima je već opala kosa.

Priznaje da je samokritičan i da se često preispituje što ranije nije radio.

– Sebi sam priznao mnoge greške. Niko nije bezgrešan, a ja pogotovo. Sposoban sam da priznam gde sam pogrešio, što ne može svako. Što si stariji, teže se menjaš. Ipak, godine me čeliče.

Aca Lukas je oduvek važio za impulsivnog tipa koji skače na prvu loptu i burno reaguje. Danas je, kaže, smirio tu svoju crtu i sada dobro razmisli pre nego nešto kaže ili uradi. Čak je postao i porodičan čovek u šta nije sam mogao da poveruje. Trudi se da bude dobar otac i suprug.

– Nisam strog, ali ni liberalan, zahtevan otac. Nisam posesivan, insistiram na otvorenom kontaktu i ne treniram strogoću. Prema meni su roditelji bili OK. Sada vidim gde su pravili greške pa pazim da ih ne ponovim prema svojoj deci. Ja sam jedinac, i u nekim stvarima su moji roditelji bili popustljivi, dok su u nekima bili previše strogi. Da sam poslušao majku, nikada se ne bih bavio ovim poslom, ali je ona danas ponosna na mene.

Aca Lukas živi na relaciji Beograd – Nemačka gde žive roditelji njegove supruge Nataše. Ona je, kaže, najzaslužnija za to što je otkako su se upoznali on neki drugi čovek, što se rešio poroka i počeo da gleda svet nekim drugim očima. Stoički je izdržala još jednu njegovu životnu epizodu – boravak u zatvoru.

– Nataša je heroj mog života. Sve ovo nas je još više zbližilo. Ona nije nadljudsko biće, već odgovaramo jedno drugom. Nekada sam mislio da se nikada neću odreći nekih stvari, ali sam to učinio zbog nje. Mnogo toga je promenila u meni i oko mene.

Priča kako njihov susret posle zatvora nije bio spektakularan niti emotivno toliko jak, jer je ona bila jedina koja ga je tamo posećivala.

– Kada sam došao kući rekla mi je "sada, pamet u glavu", kao i da bi neke stvari trebalo da promenim, što je istina.

Muškarci u praksi teže priznaju svoje greške, što sebi, što drugima. Teže se poveravaju, zatvaraju se u sebe, ali, kada imaju osobu od beskrajnog poverenja svaki problem im izgleda lakše rešiv.

– Sebe ne treba lagati. Velika je stvar kada imaš nekoga kome možeš sve da kažeš, da se izjadaš. Posle toga lakše izvučeš pouku iz svoje greške, a ja Nataši mogu sve da kažem.

Zna da ga je teško pratiti i odaje priznanje svima koji su oko njega jer zna koliko je to teško. Publika ga je zavolela jer je običan. Oko njega nema lažnog sjaja i glamura, a mnogo je malih stvari koje čine njegov život...

– Moje strelice su okrenute ka mnogim stranama i ispunjavaju me različite stvari. Zadovoljstvo mi je da otputujem daleko, ali i da izađem sa društvom na piće u sasvim običan lokal. Nisam opterećen time da prikazujem da su moja zadovoljstva velike i glamurozne stvari jer to nije istina, bez obzira što sam zvezda i što dobro zarađujem.

Mnogo je novca prošlo kroz njegove ruke, ali i otišlo od njega. Kaže da nije uspeo da "istrenira" disciplinu štednje novca ali da radi na tome.

– Volim dobru garderobu, fine automobile, da poklanjam, ženi pogotovo. To činim bez rituala i u tome jeste poenta, bez foliranja, pa čak i kada poklanjam ženi.

Na konstataciju da deluje opuštenije posle "zatvorskih muka", Aca kaže da je oduvek bio takav, ali...

– Ko kaže da sam svoje muke prošao? One tek dolaze. To je plivanje kroz život. U ovoj zemlji moraš biti mnogo bolji plivač nego u nekoj drugoj. Mnogo više snage i snalažljivosti ti treba, voda je ovde slanija. Dozlaboga je ova zemlja teška za život, ali, volim ovde da živim, ovo je moj grad. Da se ne bavim ovim poslom, da imam mogućnosti da ovo radim u drugoj zemlji, možda ne bih bio ovde. Jesam patriota, ali nisam ludi patriota niti izgubljen slučaj da ne vidim dalje od prsta. Još smo među najgorima i ko zna koliko će to dugo biti tako.

Ace Lukasa nema na najgledanijoj televiziji. On je jedan od primera da to nije garancija uspeha. Otvoreno je ušao u konflikt sa čelnim ljudima televizije Pink ne razmišljajući o "posledicama". Popularan je i bez njihove podrške.

– Popularnost može biti velika ako valjaš. Možeš biti interesantan publici i kada te nema u medijima. Nisam bežao od televizije, već sam imao privatni sukob sa nekima sa Pinka. Mislim da valjam i vredim, pa mi sve to nije donelo minus, čak sam izbegao emisije u koje bih išao da sam imao prolaz tamo.

Bilo je situacija kada je stajao na istoj bini sa onima o kojima nema lepo mišljenje. Nije ga to mnogo "bolelo". Jednu ploču je čak snimio za "Grand".

– Pevače stavljaju u isti koš jer liče jedni na druge. Garderobom i ponašanjem, a ja to ne mogu. Jedinka sam za sebe. Možda zvuči prepotentno, ali izdvojio sam se po crti koju niko drugi nema. Možeš da me staviš među slonove i ja neću biti slon, a mnogo je onih koji se utapaju u to estradno sivilo. Saša Popović je jedan od retkih iz tog posla sa kojim sam sarađivao a da je profesionalac iz sve snage. Kada je trebalo, nevoljno sam otišao na snimanje "Grandovih" emisija. Saša me je zvao, rekao mi da ne budem na kraj srca, da im je scena kao na "Rai unu". Kada sam je video, nisam mogao da verujem – onako šareno, sa sve onim igračicama – nije to taj rad.

Kaže da bi teško mogao da definiše tu crtu koji samo on ima. Tanka je linija između prepotentnosti i samouverenosti koju nosi u sebi.

– Koliko sam postigao u životu, mislim da sam malo parepotentan u odnosu na to koliko bi trebalo. To je doza samozadovoljstva i samopoštovanja. Treba biti prepotentan sa pokrićem. Mogu biti bezobrazniji i prepotentniji nego što jesam.

Nije opterećen drugim pevačima i poznatim likovima, ne izlazi niti se druži sa njima. Čak i kada je nedavno Ceca Ražnatović slavila rođendan sinu Veljku, mnoge kolege su dovele decu kod nje, ali Lukasa nije tamo bilo.

– Ceca i ja se privatno ne družimo. Dobri smo, a normalno je da me nije bilo na tom rođendanu. Moji prijatelji koji dolaze na rođendan moje dece nisu javne ličnosti.

Smešna mu je priča o tome da i mi imamo srpski džet set. Priča nam kako je nedavno zalutao na žurku "Plejboja".

– Sve to je lepo, ali nije za ovu zemlju. Predimenzionirano je i preglamurozno za nas – toliko glamurozno da izgleda smešno. Rekli su mi da treba da dođe Hju Hefner, na šta sam se nasmejao. Njegov avion ne može da sleti na Surčin.

Iako roker u duši, Aca pored svojih pesama na nastupima peva sve što publika poželi. Ne može da izdvoji "najneverovatniju" muzičku želju, ali...

– Dešavalo se svašta, čak i da kada pevam "Bijelo dugme" a u publici igraju kolo. Malo je pesama koje ne volim da pevam. Nemam favorita sa svog albuma, neka ga publika pronađe.

Za godinu koja je iza nas Aca kaže da mu je bila teška i poučna i da je jedva čekao da prođe. Nikada nije planirao. Želi da živi bolje. Veruje da kada zacrtaš cilj i stigneš do njega ne znaš šta bi posle.

– Život je jedan i ne treba sebe i druge stvari podređivati nekom cilju.

Uvek kritičan i nezadovoljan stanjem na muzičkoj sceni, Aca ipak ume i da pohvali...

– Dobro je što je sve manje onih koji ne znaju da pevaju. Dopada mi se prethodni album Vlade Georgieva, "Anđele" je odlična stvar, a nove pesme još nisam čuo. Čisti se scena što je super.