|
PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ Račak nesreće za srpski narod D a li je bilo potrebno da prođe gotovo pet godina pa da finskom patologu Heleni Ranta proradi savest ili da konačno odoli pritisku onih koji su nas bombardovali i ubijali nedužne civile i rušili našu zemlju 1999. godine. Zašto to nije odmah izjavila po obdukciji i uviđaju kako bi se izbegla katastrofa za naš jadni i napaćeni narod. Vilijem Voker, ne mogu da ga nazovem gospodinom, najobičniji je krvolok u čijoj se režiji sve to odigralo. Da li ga muči savest ili mirno spava pošto je verovatno za to nedelo dobio goleme pare. Verovatno je lično prisustvovao sahrani srpskih policajaca koji su branili svoju zemlju od terorista UČK-a kako bi uklonio tragove istine. Sigurno je lično nadgledao preoblačenje civila kako bi obmanuo svetsku javnost. Solana koji je naredio bombardovanje bez imalo griže savesti dolazi u našu domovinu deleći nam savete o demokratiji. Zar ga nije stid. General Klark je izjavio da ga je potresla činjenica kad je saznao da je na niškoj pijaci, u dedinom zagrljaju, poginula unuka. Pa da li je to bila jedina naša nesreća. Posebna je priča Karle del Ponte koja krivce vidi samo u Srbima. Pitam se da li i ona ima svoju decu. Kaže da tužilaštvo još nije utvrdilo da li je prilikom bombardovanja bilo ratnih zločina, ili "kolateralne štete". Pa svakom običnom čoveku je jasno da li je kasetnim bombama gađana niška pijaca gde su izginuli samo civili, ratni zločin. Bombardovanje sanatorijuma u Surdulici, gde su izginuli bolesnici, zar je to kolateralna šteta"? Pogibija pedesetak putnika u vozu u Grdeličkoj klisuri, šta je to? Stradanje sedamdesetak Albanaca, koji su hteli da pobegnu od bombardovanja, poginuli su u koloni pošto su NATO avijatičari od traktora i njihovih prikolica smatrali da su srpski tenkovi. Da li i njih grize savest ili mirno spavaju pošto su obavili svoj krvavi pir. Imaju li i oni decu, svoje najmilije. Pogibija civila na Varvarinskom mostu, da li je za Karlu del Ponte i to "kolateralna šteta", a taj most nema nikakav strateški značaj. Šta je proterivanje stotine hiljada porodica sa svojih vekovnih ognjišta sa Kosova i iz Hrvatske? Pored svega hoćemo u Partnerstvo za mir i NATO koji nam je učinio toliko zla. Uništili su nam domovinu. Da, treba da uđemo u Evropu, ali da nam oni koji su nam naneli toliko zla nadoknade sva razaranja, kao i lične bolove i traume naših naroda koji se nikad ne zaboravljaju i ne opraštaju. Božidar Stojanović,
P.S. Tvrdite da ste nezavisni mediji i da cenite svačije mišljenje,
e pa dokažite se! Hvala!
A gde su obični ljudi! K ao stalni i stari čitalac vašeg časopisa odvažila sam se da vam se javim, da vam kažem da s radošću čitam vaš list, ali i da iznesem neka svoja zapažanja i predloge. Svakodnevno čitamo, čujemo, gledamo crne hronike, crne rupe, crna sadašnjost, još crnja budućnost, prepucavanja političara, izjave estradnih zvezda, razmetanje bogatstvom (i primitivizmom) novokomponovanih bogataša i još mnogo toga tužnog i ružnog. A ja, i mnogi kao ja, hteli bismo neku lepu vest, nešto što će probuditi u nama optimizam, želju da u svemu vidimo dobronamernost i nadu za bolje sutra. Za to ne treba mnogo, samo malo više tolerancije u sebi i oko sebe, malo više razumevanja i humanosti. Pronađite ljude i događaje koji zaslužuju da za njih čujemo, da se na njihovoj plemenitosti i dobroti i sami oplemenimo. Znate li ko su ljudi koji se odazivaju na apel "impuls života"? Nije to Ceca Ražnatović o kojoj pišete na dve strane, već ljudi koji i sami nemaju ali saosećaju sa onima kojima je to jedina nada za ozdravljenje. Stižu apeli za zaveštanje organa posle smrti da bi živi, a bolesni, mogli živeti. Apelujte i vi! U Starom Slankamenu, u srcu Srema, postoji izvor lekovite slane vode, ali pod ključem. Postoji crkva stara više od 500 godina i to bi mogla biti zanimljiva reportaža. Možda bi se posle takvog teksta našao neko ko želi investirati u razvoj turizma u ovom prelepom mestu koje se celom svojom dužinom proteže na Dunav, s jedne strane, a zaleđe mu čuva sveta Fruška gora. Neiscrpan je izvor dobrih i plemenitih, umnih i poštenih ljudi. Pišite o njima. Ranijih godina to je bio "imidž" vašeg lista, zašto ga napuštate? Napravite anketu među čitaocima, sigurna sam da će većina glasati za staru koncepciju lista, za sadržaje koji su nas razonodili, ali zahvaljujući kojima smo i ponešto naučili. Moj doprinos nadi za bolje sutra neka bude dobronamernost ovog pisma. U to ime – hvala!
Namerna greška? P ovodom greške koja se pojavila na dijagramu šahovske rubrike u pretprošlom broju "Ilustrovane Politike" primili smo nekoliko pisama i mnogo telefonskih poziva čitalaca koji šahom prekraćuju vreme između iščitavanja dve rubrike. Šta se dogodilo? Pion i skakač u četvrtom redu su sa polja e4 i f4 prešli ulevo, na polja d4, odnosno e4, što je crnog kralja dovelo u mat, a to potpuno obesmišljava problem N. I. Maksimova. Da je reč o pukoj tehničkoj greški, vrlo je verovatno da se bela dama, koja se i u originalnoj i u pogrešnoj verziji nalazi na poziciji Da4, ne bi videla na ovom dijagramu! Naravno, dežurni urednik je to morao da primeti i zbog te greške će snositi posledice, ali taj kalambur nije nastao u redakciji, već negde drugde, najverovatnije u pripremi lista. Izvinjavamo se čitaocima i obećavamo da ćemo šahovskoj rubrici ubuduće posvećivati dužnu pažnju. Inače, rešenje problema 2.058 je: 1. Dc2! |