PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
PISMA UREDNIŠTVU
E-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Tamo gde se gnezde orlovi
B ara Zasavica, specijalni rezervat prirode prve kategorije u severnoj Mačvi, nekadašnje korito reke Save, nalazi se na najboljem putu da postane nacionalni park. Ta lepotica, programirana za visoki turizam, sa sopstvenom lađom zvanom "Umbra", označava svojevrsno ekološko delo Slobodana Simića, upravnika zasavičkog rezervatskog raja i uglednog ekologa.
 |
– Bara, dugačka oko trideset tri kilometra, prostire se na oko 670 hektara. U ovom dragulju leti se može naći oko 120 vrsta ptica. Najviše pažnje privlače orlovi kliktavci, labudovi, bele i crne rode, kao i crvene čaplje.
Zasavička voda je idealno čista. Možda je najčistija čak u celoj Srbiji. To su i prave okolnosti da ovde plivaju vidre. Računa se da u Zasavici živi dvadesetak tih plašljivih vodenih stanovnika. Pored toga, u Zasavici, bogatoj ribljim svetom, obitava mnogo stara i vrlo retka riba mrguda.
Zahvaljujući tome što imaju i vrlo lep brod "Umbru", ovde se planira da se početkom ovog proleća organizuje i foto-safari. Biće to jedinstven oblik turističkog privređivanja u Srbiji.
Miloje Miljević, Sremska Mitrovica
I o ostalima
S a zadovoljstvom sam pročitao vašu reportažu o velikoj zidnoj slici u restoranu "Grmeč", kojom ste odali poštu Zuki Džumhuru i na lep a nesvakidašnji način obeležili prvi vek "Politike".
Zuko Džumhur je, bez sumnje, čovek koji je obeležio jedan period u novijoj istoriji Beograda i lista "Politika", mada među velikanima on nije ni jedini, niti najveći. Kao veran i dobronameran čitalac "Ilustrovane Politike", predlažem vam da, zbog mene i meni sličnih, nastavite da pišete o ljudima koji su, svaki na svoj način, obeležili epohu za sobom. Među starim novinarima "Politike" je bilo mnogo značajnih ličnosti, od pesnika i boema, do dramskih pisaca, diplomata i političara, o kojima bih voleo nešto da pročitam u vašem listu.
Ne bih da namećem svoj ukus, ali sam čuo da je Vasa Popović živ. Možda bi priča o njemu bila zanimljiva i za ostale čitaoce vašeg cenjenog časopisa?
Jovan Nikolić, Beograd
Za svaku pohvalu
P
oštovani,
Blago nama da imamo "Ilustrovanu", a blago vama da
imate tako vrsne reportere koji nas rečju i slikom prenesu u daleki egzotični
Bombaj. Izvanredno! Nadahnuto, neobično i edukativno, a jednostavno
prikazana reportaža zaslužuje svaku pohvalu. Uz fotografije perača rublja,
praktično nam dočarava istok Indije. Pozdrav Starčevićima, a vama,
redakcijo, želimo još veći prodor – jer "Ilustrovana" je postala
zaista dobar list koji iza sebe ima tradiciju i kvalitet. I putopis!
Borislav Vrščan i Milijan Tomšček
sa porodicama, Novi Sad
A drugi?
P ročitao sam reportažu o kafani "Kamiondžija" u Svrljigu i rešio da vam se javim tim povodom.
Zalazim u kafane već pedeset godina. Nekada mi je to bilo zadovoljstvo, danas i zadovoljstvo i navika. Poznajem ih u dušu. Ali, valjda zato što živim u Beogradu, osuđen sam da plaćam cehove od kojih bi se nekome u unutrašnjosti zavrtelo u glavi.
Jednom prilikom, zbog poskupljenja od oko trideset odsto, pitao sam direktora poznatog ugostiteljskog preduzeća zašto je digao cene. Odgovor je bio poučan: zato, rekao je, što je uvedena gradska taksa od tri odsto, a to neko mora da plati! Objašnjenje ne bi progutali ni njegovi kelneri, ali sam ja naseo.
Zbog teksta o kafani "Kamiondžija", u kojoj su cene takve da mi dođe da se preselim u Svrljig, počeo sam da upoređujem. Znam šta koliko košta, nisam od juče. Ali, ako "padnem" kelnerima i upravnicima u Beogradu na njihovo zapomaganje da propadaju zbog visokih cena, ne shvatam kako u Svrljigu mogu, uprkos jevtinim i ogromnim porcijama, da to rade kako rade. I obrnuto: ako je tačno to što ste napisali, kako im tamo to polazi za rukom?
Kako kafana u Beogradu može da radi sa gubitkom? Ili, kako kafana u Srbiji, u Svrljigu, uspeva da posluje sa dobitkom? To bi trebalo da istražite, a ne da čitaocima nudite predivne reportaže od kojih im rastu zazubice!
Do viđenja u Svrljigu!
Vaš stalni čitalac iz Beograda
Peđa Petrović
