|
PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ Vratite stari izgled I lustrovanu" sam prvi put pročitao kao maturant 1959. kod jednog kolege i kada sam se u jesen te iste godine upisao na Akademiju počeo sam da je kupujem. I, evo, sve ove silne godine sam s njom. Pre dve godine sam otišao u penziju, ali je i dalje kupujem. Pored mene pročita je još njih desetak. Mislim da bih se mogao odreći bilo čega, ali "Ilustrovane" ne, jer ona mi je postala "životni saputnik". Kupovao sam, doduše, i druge novine, ali nijedne nisu kao "Ilustrovana" jer nju čitam od korica do korica. No, počeli ste da svaštarite. Zašto? Mislite li da vas čitaju oni koje protežirate (u poslednje vreme). Ti silni novopečeni "umetnici", uspešni poslovni ljudi – koji su stekli "ime" preko noći. Zar mislite da naša deca treba da se ugledaju na njih... Treba da pišete o mladim talentima, imamo ih i među umetnicima svih vrsta, među sportistima – onima koji moraju da svoj ugled zasluže mukotrpnim i stalnim radom i dokazivanjem, a ne o onima koji "napišu, komponuju i izvedu nekoliko pesmica", onda ne silaze sa ekrana ili ne izlaze iz novina. A novinari pišu čitave hvalospeve o njima... Ni manje zemlje, ni više "umetnika", "uspešnih ljudi". Vratite se vašem starom izgledu, kao što vas savetuje Baka iz Slankamena, pa makar povećali i cenu lista. Nadam se da ste ovo shvatili kao dobru nameru čoveka koji "ne može" bez "Ilustrovane". Čika Laza, Beograd
A gde su obični ljudi M islio sam da nema mnogo onih koji nisu zadovoljni promjenom koncepcije vašeg lista, ali pismo Bake iz Slankamena, objavljeno u "Ilustrovanoj" u 2531. broju od 7. februara 2004, razuvjerilo me je. Naš i vaš list je dugo bio pojam porodičnog lista u kome je bilo mjesta za obične, male ljude i njihove sudbine. Bilo je dosta akcija za pomoć onima kojima je ona najpotrebnija. Bilo je mnogo podviga običnih ljudi, uostalom oni i čine jedan narod. Bilo je lijepih putopisa iz lijepe nam velike domovine. Bilo je i tragedija tih ljudi, u tome bar nikada nijesmo oskudijevali. Bilo je svega što smo rado iščekivali. Prvo utorkom, a onda subotom, kako se mijenjao dan izlaska lista. Posebno se sjećam Draška Bubreška koji je pokrivao istočnu Hercegovinu, nepresušno vrelo zanimljivosti i neobičnosti. Poslije njegove smrti ne znam da li je bilo uopšte priloga iz tog kraja. Pročitajte još jednom pismo Bake iz Starog Slankamena, pa se zamislite i učinite nešto. Šta sada imamo? Nema radio, TV stanice, nema novina kojima nijesu tema razne nadobudne zvijezde i zvjezdice i njihov burni i bajni život. To što one traju koliko i same novine, jedan dan, nikom nije važno. Važno je biti "in" i sve ostale gluposti kojima smo preplavljeni iz SAD. Nije ona nas vojno pobijedila, pobijedila nas je muzikom, hranom, odjećom, jezikom i svim ostalim što zatrova naš lijepi balkanski mentalitet. Kada čujem "OK", da ne nabrajam sve drugo, muka mi je, Gdje bacismo naš divni jezik! Da li zaslužuju da o njima sve to čitamo. Pišete na tri-četiri stranice sa fotografijama u boji o nekom Slavku Beleslinu. Ko je on? Sjetite se Branislava Surutke, Drage Jonaš, Svetolika Mitića i drugih koji su trajali i traju još. Koliko li će pomenuti trajati, a vi mu posvetiste toliki prostor? Takvih primjera je bezbroj. Vidite šta vaši čitaoci misle, valjda vi postojite radi njih. Nadam se da niste otišli predaleko i da mislite da je obratno. Bilo bi veoma žalosno da je tako. S poštovanjem!
Druga vremena S ada su neka druga vremena, život i navike su sasvim drugačije od nekadašnjih, ali ima i toga što je uvek aktuelno. Nostalgično sam prelistavao stare brojeve "Ilustrovane Politike" (1963), i, po mom mišljenju, smatram da bi rubrike kao što su: "Novosti u slici", "Vi pitate" (tadašnja koncepcija), "Beogradski izlozi", "Životinje viđene izbliza" i danas bile veoma čitane. Najposle, u njima bi se našlo i mesta za obične ljude za koje se Baka iz starog Slankamena s pravom zalaže. Ne bi bilo naodmet i nastaviti pisati o legendama iz naših krajeva, a u duhu vremena napraviti rubriku sličnu pravoslavnom podsetniku. Nekada su ispovesti ljudi, čak i ubica, bile veoma čitane. Danas je život težak i, pišući o tome, opet bi se morali dotaći životi "malih" ljudi koji se hrabro nose sa sadašnjim nevoljama. To je ta druga strana medalje. Moram priznati da mislim kako je nekadašnja koncepcija lista bila mnogo raznovrsnija i sveobuhvatnija. Možda bi se moglo pisati i o filmu, ali i iz drugih uglova, a ne samo ispovesti i život poznatih glumica i glumaca. Ima već mnogo listova koji pišu samo o poznatima tako da se njihove koncepcije poklapaju, hteli to oni ili ne. "Ilustrovana Politika", mišljenja sam, treba da daje prednost raznolikosti baš kao i nekada kada se tražio primerak više. S nadom da će bar približno biti kao pre, primite moje čestitke za vaš trud, a ovo shvatite samo kao dobronamernu kritiku. Budimir Kolarić, Kula
I dalje smo sa vama Z abrinula su nas vaša pisma! Dugo smo razgovarali o njima. Dobijamo slična svake nedelje. Ali, uz takva, još i ona koja hvale novi izgled i sadržaj našeg lista. Dvoumili smo se. A i danas o tome pričali. Kome se privoleti: da li ukusu Bake iz Starog Slankamena, ili mlađim čitaocima koji ocenjuju da je upravo ovo pravi izbor tema i način pisanja? Svesni smo da moramo da udovoljimo, ako ne svima, onda bar većini vernih čitalaca, pogotovo, vama, koji nam se obraćate i čitate nas od osnivanja "Ilustrovane Politike". Vremena se menjaju, a s njima i ukusi. Da li se još sećate onog doba kada je rokenrol bio prokazan kao propaganda Zapada, a mantil "šuškavac" bio neizostavni modni detalj? Mi smo i tada bili ti koji su, jedini, pisali i o novom i o drukčijem! Uz dužno poštovanje prema vama, našim starim i vernim čitaocima, moramo da mislimo i na one koji dolaze. Nadamo se da ćete ovo uvažiti i da ćete ostati naši verni čitaoci. U svakom slučaju, zahvaljujemo vam na svim sugestijama. Pišite nam i dalje, a mi ćemo svaku vašu preporuku uvažiti. Redakcija
|