PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Naneli ste sramotu dedi

J avljam se povodom teksta "U Orašcu, na Sretenje" objavljenog u "Ilustrovanoj" 24. januara 2004. godine u 2249. broju.

Gospodinu Jaćimu Jotiću i piscu teksta izgleda nije jasna uloga hrabrih solunaca i sramna uloga četnika. Ko su četnici i šta su činili za vreme Drugog svetskog rata, postoje još hiljade živih svedoka koji to znaju. Gospodine Jotiću, proglašavajući sebe "potpukovnikom, komandantom četničkog pokreta za Pomoravlje i Dragačevo", vi ste naneli veliku sramotu svom pradedi soluncu Živojinu. Borba protiv neprijatelja "Austrougarska monarhija", iza koje je stajala Nemačka, bila je obaveza i čast svakog Srbina. Ta nadljudska borba ušla je u sve vojne doktrine.

Gospodine Jotiću, izrada topa "trešnjevara" i njegova upotreba na Ravnoj gori još jedna je uvreda i sramota koju ste naneli i Karađorđu i svom dedi Živojinu. Pitanje je zašto? Pred tvojim dedom Živojinom skidam kapu i neka mu je večna slava. Borio se protiv osvajača, bio je ponosan i častan Srbin. A vi, gospodine Jotiću, sebe proglašavate četnikom i otvoreno se stavljate na stranu neprijatelja i fašista u Drugom svetskom ratu.

Na hiljade mladih Srba je palo u ruke fašistima izdajstvom četnika i svoj mladi život završilo pred streljačkim vodovima i u logorima širom Evrope. Ima živih svedoka (preživelih) i to je objavljeno u jednom broju "Ilustrovane Politike".

Gospodine Jotiću, lepo je što ste sačuvali pušku, sat, torbu svog dede Živojina. Primetio sam da na njima nema četničkog obeležja, a vi, gospodine Jaćime Jotiću, "četnički komandante", da li kao takav smete da odete na dedin grob!

Zdravlja, sreće, sloge i ljubavi želim svim Srbima i svim dobrim ljudima u Srbiji i Crnoj Gori.

Vaš verni čitalac punih trideset pet godina,
Miroslav Đorđević, Beč

Ma, pustite me, druže

V erovatno nisam jedini koji je primetio da su policajci ovih dana neuobičajeno revnosni i predani poslu. Kao da je, bar u Beogradu, u toku neka nova "Sablja"? Tajna ili bar nenajavljena?! Zaustavljaju vozila, presreću prolaznike, legitimišu...

Ne smeta mi što policija radi svoj posao. Naprotiv.

Ali mi smeta što – trenira strogoću! I te kako mi smeta.

Kad me presretne mladić u plavom kome mogu da budem otac, sa pištoljem i pendrekom o bedru i lisicama za pasom, pa naprečac zapodene sa mnom informativni razgovor nasred ulice, dobijam neodoljiv osećaj krivice. Da mogu, zaždio bih. Kroz glavu mi, tad, prođu svi "zločini" koje sam ikada počinio: od krađe trešanja po avlijama na Bulbulderu, preko tuče u školskom dvorištu u sedmom razredu osnovne kada sam Sreji raskrvario nos, i švercovanja u tramvaju, pa do neplaćenog računa za struju i šetanja psa bez povoca. Da me pita, priznao bih sve, od A do Š. I više, ako se mora.

Zašto? Zato što su ti mladići naučeni u školi da smo svi krivi dok se ne dokaže suprotno. I što to uverenje ne kriju kad nekog zaustave na ulici. Ne uče ih u toj školi strane jezike. Ni sa maternjim ne preteruju, a matematika im ionako nije potrebna. Vežbaju džiju-džicu i karate, uče lupanje sečki, polažu ispite iz baratanja pendrekom i pucanja iz pištolja.

Ne krivim te mladiće: rade kako im se naredi, onako kako su ih učili. Naređenje – izvršenje. Voljno!

Zato mi se nameće pitanje: ko priprema nastavni program za srednju policijsku? Da li to čini Ministarstvo prosvete ili Ministarstvo unutrašnjih poslova? Ako program priprema ono prvo, alal mu vera! A ako je to delo ovog drugog, šta da se kaže nego da nastavni program prave po sopstvenoj meri, a ne po meri vremena i prilika.

Obećavali su nam policajca komšiju, policajca prijatelja, policajca koji će nam svratiti u kuću na kaficu, da se ogreje kad napolju zagudi... Dobili smo policajce kontrolore, policajce islednike i uterivače straha, policajce stražare u okupacionoj zoni.

Ne sećam se da smo se tako dogovorili? Ili je to samo način da se odlazeći ministar unutrašnjih poslova oprosti od nas? Da ga ne zaboravimo?

Miloš Lazić

Zašto "Ilustrovana" kasni?

S rdačan pozdrav redakciji najboljeg lista. Nalazim se na privremenom radu u Švedskoj. "Ilustrovanu" čitam redovno od 1976. godine (od 1995. u Švedskoj). Nikad nismo imali teškoća s nabavkom cenjenog lista. Čak i za vreme sankcija i ratova novine su kasnile nekoliko dana, ali sve je to razumljivo.

Međutim, od januara 2004. dešava se nešto čudno i moj omiljeni list kasni deset, petnaest dana u odnosu na prethodne godine kada smo list dobijali utorkom, što je razumljivo. Ja sam se raspitao kod dobavljača, ali nisam dobio valjan odgovor pa me zato interesuje da li ste vi upoznati sa tim i šta možete da učinite za vaše verne čitaoce u Stokholmu.

Vaš verni čitalac,
Miodrag Stojanović, Stokholm

Gospodine Stojanoviću,
Prema rečima odgovornih ljudi u našoj tiražnoj službi, dosad se ništa nije menjalo prilikom slanja "Ilustrovane" u inostranstvo. A zašto kasni kod vas, to nisu umeli da nam objasne.
Redakcija