PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Neke nedoumice

E lementarno domaće vaspitanje nalaže da se u svom stanu ne pušta muzika ukoliko se u susedstvu dogodio smrtni slučaj. Ako hoćete u džamiju, osnovni red je da izujete obuću, jer ste obavezni da poštujete red i običaje onoga kod koga dolazite. Analogno tome, ako celo vaše okruženje verujućih pravoslavaca teži za vreme posta da ponire u sebe i preispituje sebe, da podstakne svoj duhovni život, osnovni red je – ne smetati mu. A sigurno je da atmosferu duhovnosti, atmosferu odricanja od ovozemaljskih uživanja (čega se vernici tokom posta pridržavaju) i te kako ne samo da remeti već je i razbija bučno uživanje u pravljenju "najveće kobasice na svetu".

Reagovanje sveštenstva na veselje "kad mu vreme nije" treba razumeti. O nekim oblicima protesta moglo bi da se razgovara. Pa, majstori-kobasičari, zar je teško pomeriti pravljenje kobasice za Ginisa u neko drugo vreme? Što tu vašu zabavu (zaista atraktivnu) ne uskladite sa Belom nedeljom i Pokladama? Uostalom, ne morate tako. Možete i drugačije. Ali – da ne smetate drugom. Malo razumevanja za svoju okolinu, zaista, nikom ne bi smetalo.

Ali kad je već reč o razumevanju okoline, sasvim je sigurno da "kulinarske nedoumice" postoje u mnogo drastičnijem obliku kad je reč o "kulinarskom rasipništvu" na ispratnicama, slavama, svadbama, parastosima... To besmisleno obilje hrane, koja će dobrim delom biti bačena, to pijančenje, to prežderavanje uz podrigivanje i primitivno busanje u grudi zbog neprevaziđenog pokolja prasića, ovaca i živine, to neukusno ludiranje u vreme opšte teške nemaštine, u vreme masovnog siromaštva, u vreme velikog broja gladnih, to... to je, takođe, ono što treba da nam smeta, da nam bode oči. I treba da nas sve podstakne da učinimo nešto da nesreću ublažimo.

Da, treba sve da nas podstakne, a u prvom redu sveštenstvo. Kao što se pravom traži određeno ponašanje za vreme posta, sveštenstvo tako isto treba da podigne svoj glas i protiv rasipništva, da podstakne slavljenike da se sete sirotinje, da se sete gladnih i da bar ono što će biti bačeno, pruže onima koji ni hleba nemaju dovoljno. Ako je do dobročinog, onda je sigurno da je bolje gladnog nahraniti nego sitog pregostiti.

Ogroman broj naših građana vapije za pomoć. Ali, pored njihovog vapaja, treba očekivati da sa svih amvona odjekne glas crkve koja poziva da se nevoljnicima pomogne, koja kaže da je u ovim vremenima skromnost prva vrlina, jer ona usmerava na dobročinstvo.

Sveštenici u svojim propovedima treba da pozovu svakog da pomogne nevoljnicima i da pomoć nevoljniku treba da bude shvaćena kao bogougodno delo, a rasipništvo kao greh. U tom slučaju i neverujući će zastati i neće moći da se ne priklone takvom ponašanju, jer samo nečovek može da odbije da nevoljniku podari bar ono što bi bacio.

Mihailo Simić, predsednik koordinacionog odbora humanitarnih organizacija opštine Stari grad

Rehabilitacija za sve od 1941. godine?!

P o izboru Vlade Srbije njen predsednik gospodin Vojislav Koštunica dao je izjavu za novinare koja je objavljena na Radio televiziji Srbije.

Pored ostalih zadataka koji su i te kako potrebni našoj napaćenoj zemlji jedan je i taj da se rehabilituju svi od 1941. godine. Nisam siguran na koje je naš predsednik mislio. Možda ga nisam razumeo. Da li će se rehabilitacija odnositi samo na četnike Draže Mihailovića, srpske državne straže Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i njegove saradnike koji su bili zdušni saradnici fašističkog okupatora, a možda i na Nemce koje smo mi borci NOR-a pobili u borbama za oslobođenje naše domovine. Možda i na beogradsku specijalnu policiju koja je hapsila rodoljube a kasnije ih sa Nemcima izvodila na stratište i streljala u Jajincima, na Banjici, Sajmištu...

Odnosi li se to i na fašiste i njihove saradnike, vojnike Milana Nedića, koji su postreljali učenike u Kragujevcu i civile u Kraljevu. Ako sam pogrešno shvatio, izvinjavam se.

U Norveškoj Vitkun Kvisling, saradnik okupatora, uhapšen je i streljan. Maršala Petena i Pjera Lavala u Francuskoj zadesila je ista sudbina, Musolinija takođe. Emil Hahe iz Češke, Jozef Tiso iz Slovačke, Antoanesku iz Rumunije osuđeni su i streljani kao saradnici okupatora. Ni u jednoj od ovih zemalja ne pokreće se postupak za njihovu rehabilitaciju.

Božidar Stojanović, Negotin
P.S. Ja sam imao hrabrosti da ovo napišem, imate li ga i vi da to objavite?

SUBNOR vas čeka

(Odgovor na pismo "Naneli ste sramotu dedi", "Ilustrovana Politika", broj 2354)

G . Đorđeviću, Bečlijo!
Vi ste baš navalili na Jaćima Jotića da uspomenu na svog dedu Živojina, solunca, čuva tako što će na svoju rusu glavu natakariti trorogu "titovku".

Vi baš ljubite bundevu koja je na truplo Srbije nasađena 1944. pošto joj je, Srbiji, posečena glava.

Međutim, nije mi jasno zašto čamite u Beču, zašto ne dođete ovamo, među svoje partizane. Kuća cveća je otvorena, a SUBNOR-u ponestaju kadrovi.

Milan Četnik, novinar, Beograd