PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

REAGOVANJE

Debeovski maniri Petrovićevog cinkarenja

N e oprosti mu, Gospode, jer zna šta čini!
(Odgovor na "Pitanja za dr Žarka Gavrilovića" od Milana Petrovića, "Ilustrovana Politika", broj 2360, od 10. 4. 2004, strana 27)

Pročitao sam vrlo konfuzan, protivurečan i amoralan dopis izvesnog Milana Petrovića iz Kragujevca, pod naslovom "Pitanja za dr Žarka Gavrilovića", u vezi s mojim pojavljivanjem na TV Palma plus 20. 3. 2004. u Jagodini, koji pogubno ukazuje na sve teško komunističko nasleđe cinkarenja, etiketiranja i uhođenja kojima je još opterećen nepoznati mi Milan Petrović, za koga sumnjam da mu je to prvo ime, već doušnički pseudonim. Zahtevam od Uredništva "Ilustrovane Politike" da mi dostavi adresu i pune podatke Milana Petrovića, pošto njegovo pismo zadire u krivičnu odgovornost po osnovu zaštite mojih ljudskih prava, kako bih se zaštitio pravnim sredstvima od ovog "promašenog" čoveka i "patriote".

Petrović želi da obavesti javnost ko sam ja, pošto mnogi nisu čuli za mene, kao da naša javnost mora da zna da ja postojim, jer, on, zaboga, zna o meni više nego što ja znam o sebi. Kaže da sam nepoznat javnosti, a osporava mi, oduzima reč i zamera voditeljki Oliveri Miletović kako se desilo da se ja pojavim na TV i kako ja mogu da budem njen gost, "jer njemu (to jest meni) nije mesto pred kamerama, nego pred istražnim sudijom" i to, zaboga, što sam učesnike gej parade 30. juna 2001. nazvao "moralnim spodobama". Možda je i on jedan od tih "spodoba" – gej paradista, jer ga i "govor njegov izdaje" (Mt 26,73), pa je pravo čudo i to da je i urednik pisama "Ilustrovane Politike" smeo da objavi ovo pismo, koje zadire u kršenje ljudskih prava. U svakom slučaju, žao mi je što je g. Petrović zakasnio da na vreme "podigne optužnicu" ili "optužni predlog" protiv mene za to i takvo sogrešenije.

Petrović, koji je za mnoge zaista pravi pravcati anonimac, kaže da sam ja anonimac, a iz toga što u svom pismu dalje konstatuje o meni, sam sebi protivreči kada govori o meni kao "o osnivaču i vođi Srpske svetosavske stranke", za koju se brine da li danas uopšte postoji u registru političkih organizacija. Izvinite, g. Petroviću, uprkos takvima kao što ste vi koji ne žele da znaju da postojimo, mogu da vas ožalostim vešću da mi postojimo "kano klisurine"!

Petrović zna i to šta sam ja, kao anonimac, govorio pre skoro tri godine i nazivao njemu slične "moralnim spodobama" čime dokazuje da se u njemu nataložio cinkaroški šljam iz vremena komunističkog jednoumlja, pa bi valjalo da ga nove demokrate malo prepariraju i očiste od političkog smoga koji vuče za sobom i kvari svoju okolinu. Pa, zatim, otkuda Petroviću pravo da nekome "koga ne poznaje" zabranjuje pristup medijima, ako se ne ponaša kao dojučerašnji marksisti – mali bogovi u novinarstvu, koji su ocenjivali "moralno-političku podobnost" svojih neistomišljenika i proglašavali ih državnim neprijateljima "broj jedan", Otkuda samozvanom "svedržitelju" Milanu Petroviću pravo da meni, dvostrukom doktoru nauka, "oduzima reč" i pravo da pristupam medijima u vreme kada se ja kao lav borim za svoj narod, a naša država potpisala konvenciju o zaštiti ljudskih prava, pa bi se moglo desiti da se Petrović ili, čak država, ako ga štiti, mogla pojaviti pred "istražnim" Komitetom za ljudska prava u Strazburu. U svakom slučaju, jedan naš poznati pesnik je zavapio iz dubine svoje duše. "Neka je prokleta zemlja u kojoj su ljudi vezani a paščad puštena!"

Netačna je izjava da me nije video u društvu sa episkopom Artemijem, mitropolitom Amfilohijem i drugim na Kosmetu kada sam ja više puta čija imena počinju na slovo A, kada me je ceo auditorijum u Prištini pozdravio ustajanjem i aklamacijom, o čemu mogu da posvedoče episkopi na koje se anonimac Petrović poziva.

Dakle, učestvovao sam na brojnim skupovima i tribinama na Kosmetu i izvan njega, u Gračanici i Prištini, i borio se za srpski narod Kosmeta, pisao o stradanju Srba na Kosmetu i o tome da su ga srpski i jugoslovenski komunisti prodali, čak sam pisao i tadašnjem sekretaru SKJ g. Stipi Šuvaru, i to u vreme kada su mnogi, slični Petroviću, tražili da mene organizatori tih skupova isključe sa istih, o čemu može posvedočiti g. Moma Trajković, episkop Artemije i mnogi drugi, a na proslavi na Gazimestanu 1989. godine hteli su da me debeovci uhapse, takvi kakav je svakako i Petrović, od kojih se jedan zove Miroslav Ristić, pošto su bili zaplenili na Gazimestanu moju knjižicu "Kosovski zavet srpskog naroda", o čemu može posvedočiti dugogodišnji sveštenik u Kosovskoj Mitrovici Radivoje Panić. Čak sam, zbog tog saslušavanja i preslišavanja od debeovaca, izgubio vezu sa svojom grupom na Gazimestanu i tražio ih preko razglasne stanice.

Napokon, što se tiče "dvojice časnih ljudi", g. generala N. Pavkovića i vojnog komentatora M. Drecuna, koji su bili kao gosti zajedno sa mnom na TV, a koje i ja smatram da su to časni ljudi, pa mom anonimcu Petroviću, fašisti koji deli ljude na časne i nečasne ne znam po kom (ideološkom ili perverznom principu), mogu da stavim do znanja i da su oni meni, prilikom rukovanja (poznajemo se odavno!), rekli uzrečicu "čast mi je", a ne ja njima, verovatno zato što sam sveštenik koji se bori za svoj narod, a ne za svoje reklamiranje, čime je Petrović opterećen.

Uostalom, Gospod je za one koji ne znaju šta govore rekao: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine" (Lk 23, 34), a ja bih za Petrovića rekao: "Nemoj mu oprostiti, Gospode, jer zna šta čini!"

Protojerej dr Žarko Gavrilović