PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Poklon profesora Krstića

S a zakašnjenjem sam pročitao izvanrednu reportažu Jovana Antonijevića o malom bucmastom Lanetu, prinovi nilskog konja u beogradskom Vrtu dobre nade. Odlučio sam da povodom toga napišem ovih nekoliko redaka s nadom da ću bar donekle popuniti prazninu u istorijskoj građi našeg zoološkog vrta.

Naime, Jova spominje tačan podatak da je prvi nilski konj došao u Beograd 1936. godine, ali i to da se ne zna kako i odakle.

Slučajno, blagodareći druženju sa pokojnim Mirkom Krstićem, profesorom zemljopisa i službenikom za odnose sa javnošću na Adi Ciganliji, doznao sam kako je Buca došao u Beograd. Naime, Mirko je rođen upravo te, 1936. godine, a njegov otac, gospodin Aleksandar Krstić, arhitekta, profesor na beogradskom Šumarskom fakultetu i projektant mnogih poznatih parkova, među kojima je i upravo uništeni Dvorski park, a projektovao je i beogradski Zoološki vrt i bio njegov prvi direktor. Povodom Mirkovog rođenja, darivao i vrt i decu – nilskim konjem.

Profesor Krstić je, kako je Mirko tvrdio, Bucu kupio svojim, a ne državnim parama, što u to vreme nije bilo čudno.

Profesor Krstić je, kako je Mirko tvrdio, Bucu kupio svojim, a ne državnim parama, što u to vreme nije bilo čudno.

Posumnjao bih u ovu priču ne samo zbog retoričkih preterivanja mog pokojnog prijatelja, da Mirko nije naizust znao Bucin rodoslov, kao i raspored prostorija u vili u kojoj danas stoluje Vuk Bojović.

Nažalost, iako mi je to više puta rekao, nisam zapamtio gde je dobri profesor Krstić kupio Nidžu niti koliko ga je platio. Moguće je da se ti i neki drugi nepoznati podaci nalaze u njegovoj ostavštini na fakultetu, ili kod njegovog unuka.

Pretpostavljam da nisam jedini koji nešto zna o istoriji Zoološkog vrta, pa vam zato predlažem da pozovete više čitaoce, posebno stare Beograđane, koji nešto znaju o ovome, da vam se jave, kako bismo zajedno sačuvali od zaborava ljude i događaje koji su obeležili vreme i grad u kojem su živeli.

Arh. Zoran Đorđević, Beograd

Prvomajska proslava u Irigu

O d tog događaja protekao je gotovo ceo vek. Ta prvomajska proslava je održana u Irigu 1911. godine. Da li je to najstariji međunarodni praznik rada proslavljen u Sremu, Vojvodini ili čak u Srbiji?

Jedino pouzdano se zna, zasad, da je proslava bila u vreme postojanja Austro-Ugarske. Tada je Irig pripadao Osječkoj županiji.

Ko je u to vreme fotografskim aparatom ovekovečio to slavlje, na koje ondašnje vlasti nisu blagonaklono gledale ne zna se. Uz nošenje zastave zabeleženo je da se orila pesma i čula muzika. Sve to su organizovale socijaldemokrate, u šta je, naravno, uključeno i recitovanje naprednih, to jest revolucionarnih pesama.

Ovo zbivanje nije moglo da prođe bez hapšenja i proterivanja. Nemilu sudbinu je doživeo iriški sreski načelnik, čije ime nismo uspeli da saznamo. Poznato je samo da je, posle duge istrage, načelnik postao persona non grata 1914. godine.

Miloje Miljević, Sremska Mitrovica

Kompjuteri za slepe

D anas je računar neophodno sredstvo za rad, bez kojeg se mnogi poslovi ne mogu uspešno obaviti. Istovremeno, on je omiljen medijum za raznovrsno stvaralaštvo i za zabavu. Za slepa lica kompjuter je sve to, ali i mnogo više. Pomoću ove savremene tehnologije oni mogu brže, lakše, samostalnije da se obrazuju, da se bave profesionalnim i amaterskim radom i obavljaju veliki broj poslova iz svakodnevnog života. Za lica oštećenog vida računar predstavlja svojevrsno pomagalo, ako je opremljen dodatnim uređajima i programima koji im omogućavaju rad sa ovom "pametnom" mašinom. Pomoću kompjutera slepi mogu da čitaju knjige, novine i druge štampane materijale, transformisane u elektronski oblik, a koji su im u standardnom obliku nedostupni, zatim mogu ravnopravno da razmenjuju informacije sa ljudima koji vide i to iz celog sveta.

Posebno napominjemo da slepi koriste standardne kompjutere koji su u opštoj upotrebi, ali opremljeni odgovarajućim govornim programima ili Brajevim izlazom i Brajevim štampačem. Za vizuelno hendikepirana lica posebno je važno i skener koji je u opštoj upotrebi, jer pomoću njega štampani tekst na papiru koji je slepima nedostupan, pretvara tekst u elektronski oblik koji im je pristupačan.

Savez slepih Srbije već nekoliko godina vodi akciju obezbeđenja kompjutera sa neophodnom dodatnom opremom za slepe – u prvom redu učenike, studente i one koji se bave intelektualnim radom. Potrebe slepih mogu da zadovolje ne samo "pentijum IV", već i "pentijum III" (operativni sistem 98, sa zvučnom kartom i zvučnicima). Računari, novi ili polovni ali upotrebljivi, koje poklone dobrotvori i humanisti biće dodeljeni na korišćenje slepim i slabovidim licima kojima su najneophodniji. U Savezu trenutno ima više desetina evidentiranih potencijalnih korisnika, većinom dece i omladine.

Obraćamo se domaćim i stranim potencijalnim donatorima da podrže ovu humanitarnu akciju i na taj način pokažu na delu solidarnost sa slepima koji žele da uče, rade i žive aktivno i ravnopravno kao i ljudi koji vide.

Milan Stošić, predsednik
i Novak Ražnatović, sekretar