PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Sramota!

U pretprošlom broju "Ilustrovane Politike" pročitao sam reportažu našeg poznatog i cenjenog novinara Jovana Atonijevića "Mnogo sam ljut". Ne mogu da zamislim da se to događa u zemlji Srbiji, bruka i sramota?!

Danas pokloniti 69 reljefa-portreta značajnih ličnosti devetnaestog veka, u jubileju koji slavimo, svome narodu uzvišen je gest patriotizma i ljubavi prema svojoj zemlji. U ratu i u miru otadžbina je takvim ljudima nekada dodeljivala ordenje! Srbija danas takve ljude krije od javnosti – sveta, možda ju je sramota što još takvih ljudi ova zemlja rađa?

Za vajara Ostoju Balkanskog sam čuo jer je osnovnim školama u Belom Potoku i Pinosavi poklonio reljefe Vase Čarapića.

Kad je sve tako, onda nemojmo da se ljutimo na svet?!
Ozren Marković, selo Pinosava, Beograd

Obrnuta slika

U prošlom broju "Ilustrovane" potkrala vam se ozbiljna greška. U reportaži – intervjuu sa generalom Nebojšom Pavkovićem, "naglavačke" je objavljena slika vitrine sa odlikovanjima i ordenjem koje je on tokom karijere stekao. Nadam se da to niste namerno uradili kako se ne bi videlo za šta je sve general Pavković odlikovan.
Aleksandra Radosavljević, penzioner, Beograd

* * *

Naravno da nije reč o nameri već o čisto tehničkoj grešci nastaloj u trci sa vremenom da se ispoštuju rokovi štamparije za predaju gotovog materijala. Zato sada objavljujemo sliku vitrine onako kako je trebalo da izgleda. Jer, general Nebojša Pavković ne samo da je tokom svoje celokupne vojničke karijere za postignute rezultate uvek ocenjivan najvišim ocenama "naročito se ističe" i "odličan" već je i nosilac većeg broja vojničkih ali i drugih odlikovanja i medalja.

Među njima se u vitrini nalazi i Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima koji je dobio 1973. godine, Orden narodne armije sa srebrnom zvezdom iz 1976, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom iz 1983, dva ordena za hrabrost dodeljena 1992. i 1999. godine, Orden slobode dodeljen 1999. i Orden jugoslovenske zastave prvog stepena koji mu je dodeljen 2001. godine.

Nadam se da smo ovim ispravili grešku koja se potkrala u prošlom broju.
Jovan Antonijević

Svaka čast

R edovno čitam vaš list i sve pohvale, a posebno mi se dopala reportaža vašeg novinara Miloša Lazića sa puta po Iraku i jedva čekam sledeći nastavak.
Srdačan pozdrav od Milke iz SAD

Postajem ilustroman

P oštovana redakcijo,
Vaš sam redovan čitalac. Trenutno živim u Čikagu i zaista jedino zanimljivo sredstvo za kontakt sa otadžbinom je preko vaših redaka. Ne želim ništa posebno da vam kažem osim da sve ono što radite je zaista izuzetno jer se bavite samo stvarnim životima velikih, ali, ipak, običnih ljudi, kao što je to u ovom broju bilo o Miri Banjac. Zaista nisam znala ništa o toj glumici osim da je veliki glumac i umetnik. Sada je još više poštujem i volim i nekako mi je dala još veću snagu da se izborim sa svojom samoćom u ovoj ogromnoj zemlji daleko od moje porodice i prijatelja. Bilo kako bilo, Amerika je lepa, ali život u njoj je surov i zaista brz. Za manje od dve godine su mi se desile neverovatne lepe i ružne stvari ovde. Videla sam sve države osim Aljaske i Havaja, planiram i to, ali ko zna...

Naši ljudi su mi veći stranci od svih drugih, a ipak, ne mogu da živim bez njih. Čudna smo mi sorta... Zato želim da vam zahvalim jer mi šaljete pozitivnu energiju koju crpim iz vaših redaka. Nastavite u ovom ritmu i uz ove tonove. Ja se bavim pevanjem i volim muziku, nikada nisam bila neki čitač, ali vaše tekstove čitam u jednom dahu. Nikada nisam kupila novine niti čitala štampu, jer po naslovima naslućujem tračarenje, a ja to ne volim. Po ovome što vi pišete slutim da ću postati ozbiljan ilustroman koji jedva čeka nove članke!

S poštovanjem,
Neda, Čikago

Jedva čekamo subotu i "Ilustrovanu"

P oštovani,
I pored silne polemike oko koncepcije vašeg lista, smatramo da "Ilustrovana" sve više dobija sopstvenu autentičnost. Kvalitet papira i fotografije su na svetskom nivou, tekst je sve više okrenut porodičnom čoveku, a da biste bili aktuelni, morate pisati i o slavnim ličnostima.

Ono što bismo naglasili je održavanje tradicije u objavljivanju putopisa! Već deceniju mi Srbi nismo u situaciji da putujemo i otkrivamo nepoznate svetove. Stoga je pun pogodak reportaža o Starčevićima, Mili i Petru, koji nam velikodušno i sa mnogo duše predstavljaju nama nedostižne daljine. Verujte da jedva čekamo subotu da bismo njihovim očima "videli" neki daleki kutak naše planete.

Retki su ljudi koji čitav svoj život posvete putovanju, a još su ređi oni koji će svoje znanje podeliti sa drugima. Čestitamo im sa željom da što više putuju i da našoj omiljenoj "Ilustrovanoj" šalju svoje izvanredne reportaže. I samim tim je čine osobenom i ekskluzivnom. Vaši verni čitaoci.
Porodice Rakić, Ivošević, Babić, Jovanović, Gradimir Stojičević, Beograd