PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
 |
PISMA UREDNIŠTVU
E-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Zašto samo Beograd?!
N edavno je naša fudbalska reprezentacija odigrala prijateljsku utakmicu sa Norveškom. Iako protivnik nije od imena, "plavi" su izgubili, a igrom sasvim razočarali. Ništa novo. Naš fudbal je poodavno u silaznoj putanji, bez mnogo izgleda da će ovaj trend u skoroj budućnosti biti promenjen. Zašto je to tako? Evo jednog objašnjenja.
Već nekoliko godina pedeset odsto timova u našoj prvoj fudbalskoj ligi je iz Beograda, a neke procene kazuju da će ih za neku godinu biti ukupno dvanaest, trinaest. To je katastrofa i najbolje objašnjenje zašto je ovaj sport kod nas pao na najniže grane.
U ovom trenutku to je, bez sumnje, najveći problem našeg fudbala i primer kakav se više nigde u Evropi i svetu ne može sresti. U onim državama gde su najelitniji timovi pravilno raspoređeni na celoj teritoriji, klupski i reprezentativni fudbal beleži najbolje rezultate i izbacuje vrhunske igrače. Uzmite primer Španije. Madrid jeste važan centar, ali španskog fudbala ne bi bilo bez takvih gradova kao što su Valensija, Barselona, Bilbao, Ovijedo, Valjadolid, Saragosa, La Korunja... Rim svakako nešto znači, ali italijanski fudbal drže, pre svega, Milano, Torino, Đenova, Napulj, Firenca, Parma, Peruđa, Vićenca, Padova...
London jeste jedno od središta engleskog fudbala, ali se ne može meriti sa Liverpulom ili Mančesterom, a tu su i Bermingem, Lids, Koventri, Lester, Sautempton, Vulverhempton, Notingem... Pariz takođe ima nekih zasluga, ali glavna uporišta francuskog fudbala su u Marselju, Nantu, Brestu, Mecu, Monpeljeu, Lionu, Tuluzu, Bordou, Sent Etjenu, Lilu...
Ili izvanredan primer Nemačke, koji najbolje objašnjava zašto ta zemlja gotovo da nema premca u ovom sportu. Mnogi gradovi su podjednako važni fudbalski centri: Minhen, Hanover, Keln, Bremen, Dortmund, Hamburg, Menhengladbah, Štutgart, Duizburg, Frankfurt, Leverkuzen, Diseldorf... U ovakvoj situaciji uspeh i dobri rezultati naprosto ne mogu da izostanu.
Jedina neizvesnost u našem prvenstvu je da li će na kraju biti prvi "Zvezda" ili "Partizan". Sve dok je tako, mi nemamo šta da tražimo u ovom sportu. Tek onda kada se stvore uslovi, ako se ikad stvore, da se iz Beograda u prvoj ligi takmiče dva, najviše tri kluba, koji će s boriti za sredinu tabele, a glavni oslonac našeg fudbala budu ekipe iz recimo, Kruševca, Niša, Kragujevca, Čačka, Novog Sada, Zrenjanina, Sombora, Podgorice, Pljevalja, Nikšića... onda ćemo moći da konstatujemo da su stvorene pretpostavke da ovaj sport kod nas prestane da ide u ambis i krene uzlaznom linijom.
Najbolji fudbaleri se nikada nisu rađali u Beogradu. Na prstima ruke se mogu izbrojati takvi. Zato sve snage treba usmeriti u razvoj fudbalskih centara po unutrašnjosti. Ali to bez novca ne može. Neko je 1945. odlučio da Beograd po svemu postane neprikosnoveno mesto u Srbiji, a sve drugo je svedeno na puku provinciju. Cena takve pameti vidljiva je ne samo u sportu nego i u privredi, kulturi, nauci, medijima... To sad nije lako ispraviti i zato se bojim da ćemo i u fudbalu i u mnogo čemu drugom još dugo biti pri dnu.
Nikola Jovanović, Beograd
Priznanje Parižana Sremcima
 |
Rodonačelnik dinastije Karađorđević boravio je više puta u Sremu. Najpre je pohodio selo Neradin, gde je u kući Pantelića bila udata njegova sestra Sara. U Krušedolu je radio kao šumar. Pamti se njegov boravak i u Popincima.
Kod vožda, kao pisar, radio je Nićifor Ninković, berberin i književnik iz Dobrinaca, "sremački Figaro". Ticanova buna 1807. godine, obespravljenih sremskih seljaka, čiji vođa je bio Teodor Avramović Tican, seljak iz fruškogorskog sela Jazak, dignuta je pod neposrednim uticajem utemeljivača kraljevske kuće Karađorđević.
Miloje Miljević, Sremska Mitrovica
MADU trake za lečenje
U vašem listu sam čitao o lečenju MADU trakom i o primarijusu doktorki Mandić.
Muku mučim sa zglobovima a posebno sa kičmenim stubom. Zbog toga vas molim da mi omogućite da nekako stupim u vezu sa doktorkom Mandić (i-mejl, adresa) i istovremeno objasnite kako bih mogao da nabavim te magnete. Da li postoji mogućnost da se traka pošalje poštom i u druge zemlje. Živim u Ljubljani, pa me interesuje da li postoji mogućnost lečenja tom trakom, a da ne posetim doktorku Mandić nego na osnovu dijagnoze moga doktora.
Mirko Golub, Ljubljana
Telefon doktorke Dušanke Mandić je: 011/397-1088.
Narodni lek protiv seboreje
U vašem cenjenom listu jedna zabrinuta baka piše da joj unuk ima na obodu kose, obrvama i nausnicama seboreju, kako su rekli lekari. Evo jednog isprobanog narodnog leka: u umućeno belance dodati izmrvljenu šipku sumpora, koju seljaci upotrebljavaju za sumporisanje (čišćenje) buradi pre stavljanja vina. Garantovano pomaže.
Lek je upotrebljavala moja majka, koja je na istim mestima imala tu bolest. Spasla se bede, a ja sam "recept" zadržala ako bude nekome potreban. Verujem u narodne lekove! Šaljem vam "recept" u nadi da će nekome pomoći.
S poštovanjem,
Vaša redovna čitateljka iz Beograda
