B ritanac Najdžel Kenedi jeste jedan od najboljih violinista sveta, ali on je pre svega fan "Aston Vile", poznatog fudbalskog kluba. Na jednom od četiri ranije održanih koncerata u Beogradu, nosio je klupski šal za vreme svirke u Centru"Sava" . Dolazeći ovog puta, pokazao je da nosi i čarape u boji svoga kluba: na jednoj nozi tamnocrvene, a na drugoj sive boje. Na primedbu da se kod nas raspar nosi protiv uroka, iako prihvata sugestiju govori da je to onda za uspeh "Aston Vile".

Najdraže upadice "Dejvida Bekama na violini" (Najdžel obožava pomenutog igrača, često ga i citira) fudbalskog su karaktera, a žal sa Savom Miloševićem, koji je jedno vreme igrao u Najdželovom omiljenom klubu, traje i danas. Tokom koncerta je Najdžel čak pozivao Sava i da se vrati u "Aston Vilu".

Fudbalska strast se ovog puta završila poklonom: 17. juna je svirku započeo volejom-fudbalsku loptu je poslao nekom srećnom posetiocu u sali Centra"Sava" . Neštedimice je delio i poljupce slatko se ljubeći sa mnogobrojnim slu{ateljkama dva beogradska koncerta dok je {etao po dvorani... Panker u duši i po spoljašnjosti, Najdžel je neposredan, direktan i provokativan.

- Ja sam muzičar pre svega i isključivo, Svejedno je koji žanr sviram. Da mi je neko platio da učim da sviram drugu muziku, opet bi to bilo svo što radim sada. Sviram Hendriksa, Majlsa Dejvisa, "Dorse", ali voleo sam da slušam i Prinsa iz ranih dana.

Posle zvaničnog koncerta najradije odlazi u neki od klubova i sa lokalnim bendom nastavlja da svira tokom čitave noći. Sklon uživanju u piću, nije odustao od stalnog ispijanja šampanjca jer poljske votke nije bilo u ovda{njim ponudama, ali je zato omiljeno jelo suši redovno pristizalo na trpezu.

Posle novosadskog koncerta provod se nastavio na jednom od obližnjih salaša. Članovi Tamburaškog orkestra Radio Novog Sada dočekali su ga muzikom koja nije prestajala do četiri sata ujutro. Svirala se "Ševa", "Mađarske igre", a pila dunjevača iz čokanjčeta i belo vino. Kad se veselje približilo kraju društvo se rastalo uz "Marš na Drinu", a Najdžel nije želeo da propusti priliku i još malo uživa u muzici svog prijatelja, gitariste Kejlaba Klarka, te se sa svim muzičarima autobusom vratio u Beograd..

Najdželova beogradska ekipa brojala je nekolicinu članova, što muzičara što tehničara. Tu je bila i supruga, Poljakinja, Agneška, sa kojom ima sina. Najteže je bilo sa violinama. Gvarnerijeva, vredna tri miliona funti, morala jeda boravi samo u prostorima adekvatne vlažnosti vazduha (55%) i na temperaturi od 21 stepena Celzijusa, a malo manje pažnje je zahtevala električna namenjena "pabovskoj varijanti", kako reče Najdžel, na kojoj je svirao na salašu, a koja je stara 3-4 godine i vredi "samo" dvadeset hiljada evra. Za dobar ritam i kondiciju Kenedi se brinuo tokom popodneva, kada je džogirao i vozio bicikl u pitoresknom pejsažu leve strane Save.

Beogradski koncert Najdžela Kenedija bio je posvećen Vivaldiju. Istovetni programi izvedeni su u Beogradskom Centru"Sava " i Novosadskom SNP, a pratio ga je Gudački orkestar "Dušan Skovran". Treći i iznenadni koncert "besplatne" svirke održan je pred tri hiljade gledalaca (opet) u Centru "Sava" (ulaz je bio slobodan) kada je Najdžel nastupio sa bendom Vasila Hadžimanova i između ostalog odsvirao "Hey Joe", legendarnog Džima Hendriksa.

- Prvo sam svirao Džimija potpuno u istoj strukturi kao on, a onda sam se osetio sigurnim da krenem u nekom drugom pravcu koji bi bio više ličan. To je jako dobra stvar kod Džimijeve muzike: možete da je odnesete koliko god i kuda god želite daleko.

Kenedi obožava naše žurke i kaže da su to "one prave":

- Iako vas je Zapad prešao i nije vam dao pare, vaš optimizam i vitalnost me oduševljavaju i zato se uvek vraćam u ovu zemlju.