PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Beograđanki iz Geteborga

A ko Vam je tako loše u Švedskoj, zašto se ne vratite u Beograd? Umesto što pljujete po zemlji koja Vas je prihvatila vratite se dole u Beograd i pokušajte tamo da egzistirate. Ja, inače, živim na Islandu i jedva čekam dan kada će Srbija da postane deo Evropske unije.

Jugosloven sa Islanda
Borislav Bukarica

Nije srpski ćutati

S ticajem okolnosti često boravim u Crnoj Gori i sve više se razočaravam u njene ljude na vlasti, koji se uporno bave antisrpskom indoktrinacijom svog stanovništva, koristeći sva javna glasila, i tako stvaraju mržnju među braćom. Treba slušati Burzana, Đukanovića, Krivokapića i druge glavare kako bez trunke stida, a zarad samostalnosti Crne Gore, izmišljaju grehe, prekrajaju istoriju i bezobzirno zavađaju bratska dva naroda, sa istim precima i istom krvlju u žilama. Tako, na primer, novi ambasador Crne Gore kaže kako će se u svetu boriti za samostalnost Crne Gore, a šalje ga i plaća zajednička država da zastupa njene interese Poveljom obavezane. Predsednik vlade ga je podržao i rekao da je to u redu?!

Najžešći zagovornici samostalne Crne Gore su bili nekadašnji đaci Srbije. Pozavršavali fakultete, izbili u Brozovo doba u red političara, koristili sve blagodeti u Srbiji, a sada su protiv nje. Ima i takvih koji se menjaju prema situaciji, kao prof. Kilibarda, koji je nekad od velikog Srbina postao veliki zagovornik crnogorske samostalnosti. Ta šaka ljudi i ne bi trebalo da nas uzbuđuje, ali u narodu kome se stalno serviraju neistine, hteli ne hteli, počinje da raste netrpeljivost i sjedne i s druge strane.

Slušala sam jednu Crnogorku koja pljuje po Srbima i Srbiji, a decu školu i muža operiše u njoj. Najveći kritičari Srbije su upravo oni koji su najviše koristi od nje imali.

Đurišić, direktor Crnogorske avio-kompanije od tri aviona, kaže kako im JAT i ne treba, kako oni treba da drže svetske destinacije, a nisu u stanju da vrate dug za aerodrome koje im je gradila Srbija.

Beograd treba za studiranje, za lečenje, za kupovine, za vlast i drugo, ali po tom Beogradu i Srbiji treba pljuvati zarad samostalnosti koju Srbi u Srbiji ničim ne ometaju. Zajedničku državu su nazivali takozvanom, koju je samo Srbija izdržavala, a oni su se borili za vodeća mesta u toj takozvanoj.

Sada ih Povelja obavezuje, ali stalno nas plaše kako će da se otcepe. To proizvodi neželjeni kontraefekat pa je ovom narodu ovde dodijala ta pretnja, te bi to otcepljenje i prihvatili jer što je mnogo, mnogo je!

Danas više na srpstvo idu napadi iz Crne Gore nego iz otcepljenih republika. U tome prednjače ljudi na vlasti i Crnogorska akademija nauka sa Brkovićem na čelu. Popis stanovništva je, međutim, pokazao nešto drugo i iznenadio aktuelnu vlast pa kad su videli brojke, zastali su, ali samo zakratko. Nastavili su da odvajaju narode, zajedničke pretke, crkvu, valutu, a evo sad im i jezik smeta. Predsednik parlamenta Crne Gore se zalaže za crnogorski jezik, a njegov ministar prosvete za maternji, samo nek se ne zove srpski.

Dobro bi bilo da mi ti borci za crnogorski jezik, jer im smeta srpski, javno odgovore, kojim se jezikom govori u prvoj sili sveta SAD? Govori se engleskim. I to im ne smeta. A u Brazilu? Ogromna zemlja, zaprema pola kontinenta, govori portugalski. I o im ne smeta. A koliko zemalja govori španski, a to im nije maternji jezik? Samo u Crnoj Gori smeta srpski jezik.

Dakle, na sve moguće načine zavađaju dva ista naroda, a bogohulno je što zavađaju i pravoslavnu crkvu deleći je na srpsku i crnogorsku. Pale se badnjaci na dve strane, ne biraju se reči optužbe za uvaženog Amfilohija a živimo u vremenu kada će s još za naših života, pred najezdom islama morati ujediniti dve hrišćanske crkve katolička i pravoslavna, odvojene davne 1054. godine zbog sličnih ljudi današnjim. Na tome radi i patrijarh Pavle i Papa Jovan Pavle Drugi. Možda nas hrišćane to i spase.

Sva je sreća što običan srpski i crnogorski narod sa istim korenom prepoznaje razloge zavađenja, a to je grabež za vlast, pa se budi i neće da ga odvajaju od braće po veri, istoriji i jeziku. Na popisu trideset odsto srpskih Crnogoraca, za pametne nešto znači: Taj obični duševni crnogorski narod zna da ga dušmani odvajaju od sabraće, pa će listajući istoriju. Njegoša, kralja Nikolu, Marka Miljanova i druge umne Crnogorce, shvatiti da se u borbi za vlast ne biraju sredstva. Valja pročitati knjigu elokventnog Batrića Jovanovića "Rasrbljivanje Crnogoraca" koja obiluje faktima, pa videti da li su Srbi i Crnogorci u stvari isti narod. Tako nije govorio ZARATUSTRA, ali jeste veliki Njegoš, Marko Miljanov, kralj Nikola i drugi veliki ljudi dične Crne Gore.

I na kraju pitam šta to Srbi čine Crnoj Gori, šta to od nje traže, kako ih to ugrožavaju, te se takva hajka vodi protiv njih i gaji takav animozitet? Nažalost, takva hajka može da stvori odbojnost i kod naroda Srbije! Bojim se da može mladima u Srbiji, koji ne praštaju lako, da zasmeta ta beskonačna tolerancija pa se mogu upitati: "Dokle tako, braćo Srbi?" Umete li i vi neku da kažete ili ćete dozvoliti da se vama bez konca i kraja propisuju gresi koji ne postoje, ali mogu biti profitabilni za vlast. "Nije srpski ćutati", kaže jedan mudri novinar. Eto ja rekoh šta mi je na duši, a ako zbog toga budem trpela posledice u demokratskom društvu, javiću se opet.
Cveta Đurašković, učiteljica, Beograd

Tražim ujaka

P oštovana redakcijo,
Ako ste u mogućnosti objavite ovo pismo i pomozite mi da se sretnem sa ujakom kojeg nikada nisam videla, a i malo znam o njemu. Obratila sam se vama jer znam da imate veliki broj čitalaca i u svetu, pa bih bila veoma srećna da bih konačno srela mog rođaka.

Moj deda Milovan Nedić iz sela Lelić kod Valjeva imao je vezu pre braka sa mojom bakom sa izvesnom gospođicom Marijom Han. Iz te veze rodio se u martu 1933. godine moj ujak Milan. Nemam podataka gde je rođen, da li je priznat, ali znam da je Marija Han sa njim otišla u Vojvodinu. Dedu je tražila nekoliko puta, poslednji put 1945. godine. Nisu se sreli, jer su iste godine mog dedu, narednika u kraljevoj vojsci, streljali partizani u Valjevu. Gospođa Marija je tada poslednji put bila kod dedine majke Marice Nedić.

Ako iko šta zna o Mariji i Milanu Han neka se javi vašoj redakciji gde sam ostavila, moje podatke. Zahvalna sam unapred u želji da ostvarim mamin i moj san, da upoznamo brata i ujaka.

Vaša čitateljka,
A. K. Lazarevac