PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Kad činjenice govore, i bogovi ćute

(Odgovor na tekst S. Đurovića "Nije crnogorski ne odgovoriti" od 31. jula 2004. godine)

Gospodine Đuroviću, ako mislite da ste mi odgovorili u svom tekstu, onda se grdno varate. Niste, g. Đuroviću, odgovorili ni oborili moje tvrdnje bazirane na činjenicama iz vaših sredstava javnog informisanja. Uostalom, od mene nemojte braniti crnogorski narod koji veoma poštujem. Očigledno niste dobro pročitali moj tekst, ali pozvali ste se na istoriju koju, kako vidim, i Vi ne poznajete dovoljno, a niste shvatili ni kome ja zameram indoktrinaciju, pa me tako svrstavate u nedobronamerne jer "prizivam srpsku mladež da ne bude tolerantna", što je svojevrsna zamena teza. A što se straha od otcepljenja tiče, ni to ne stoji, jer Srbija nema razloga za to.

Očekivala sam da dobar deo crnogorskog naroda, koji ne misli kao Vi, više poštujete i ne vređate ga, jer su, po Vama, "verno" služili srpskim ciljevima, kako Vi kažete. Otrovni ste, g. Đuroviću, kad tvrdite da su se Crnogorci iz Arhiva tek osvestili, shvativši svoju istoriju tek sada. Vidite da istoriju tumačite kako Vam je drago, a ovom narodu zamerate što nije ranije shvatio koliko mu je rađeno o glavi.

O dugu za aerodrome takođe ne znate ništa pa u stilu svojih ubeđenja tvrdite da su svi ulagali, a demantuje Vas zvanično priznanje dugova vaše vlasti.

Ako je kralj Aleksandar, unuk i srpskog i crnogorskog kralja, oštetio Crnu Goru, zar su vam za to tek sad arhivi potrebni? Mojkovac, beli teror, ukidanje crkve i jezika, to su vam argumenti, a crkvu, u stvari, vi odvajate, a jezik proterujete. Zvanično, o kom jeziku govorite?

Kažete da je bilo "mudro srpski ćutati", "da se ništa ne zna", što prevedeno znači da ste korišćeni. A ja pitam šta je sa zemljotresom kada je Srbija pomagala i kapom i šakom, kada se skoro deceniju odbijao procenat od plate u Srbiji za pomoć Crnoj Gori, a Mionica posle zemljotresa ne dobi ni šator iz Crne Gore. Davali smo i ne žalimo, ali boli kad se to ne priznaje. Školovali smo stručnjake, podizali građevine, puteve i pruge, aerodrome, škole i bolnice, ali, g. Đuroviću, nismo naplatili. Pomagali smo našoj braći u Crnoj Gori, i to bismo opet uradili.

Što se vaših studenata tiče, oni su masovno koristili domove, povoljne kredite, prednost prilikom upisa na fakultete, a bogami i u dobijanju službe. Sramotno je to što Vi govorite da su gazdarice u Srbiji koristile vaše studente i od njihovih para se obogatile, što je apsurd, jer su vaši studenti izborili pravo da dobiju masovni smeštaj u jevtinim studentskim domovima. O plaćanju zdravstvenih usluga sada govorite, a šta je bilo doskoro? Moj kum Jovan Bulatović, rođen u Kolašinu koji živi u Beogradu, nije mogao prošlog leta da se operiše u Risnu posle pada, već su ga brže-bolje sproveli u Beograd.

Kako je bilo loše Crnogorcima u Srbiji, govori činjenica da je više od pola stanovnika Crne Gore ovde. Šta to govori? To govori, g. Đuroviću, da srpski narod ima dušu i da je možda pomalo naivan jer trpi prekor za dobročinstvo. Ali, sva je sreća što većina Crnogoraca kao časni ljudi ne misle kao vi.

A sada ono što nisam rekla u prošlom tekstu, a sada hoću, kad ste me izazvali da kažem, a to je, kakav je odnos crnogorske vlasti prema Kosovu, otadžbini i Srba i Crnogoraca. Nije dovoljno samo prihvatiti izbeglice, treba se boriti u svetskoj javnosti i za njihov kućni prag. Vama je Kosovo prepreka, kako kažete, da uđete u Evropu, iako tamo strada i vaš živalj. A tu Evropu, sami ili zajedno, čekaćemo još.

Kako objašnjavate, g. Đuroviću, kad vaš prvi čovek potpiše Povelju o zajedništvu, a odmah zatim radi na demontiranju te zajednice? Kako se to na "crnogorskom" jeziku zove? Dakle, prvo treba ispred svoje kuće počistiti.

Dalje, vi ne prezate da uvredite jednog časnog božjeg čoveka, uglednog Crnogorca g. Amfilohija, koji Srbe ne razdvaja. Ostaje da uvaženi g. Amfilohije moli Gospoda za spas vaše duše i za vaš oprost u zabludama.

U svom tekstu meni se maliciozno obraćate sa "poštovana", "draga", a optužujete me da prizivam na bunt, da ne znam istoriju, da vređam. U pravu ste, g. Đuroviću, kad je o istoriji reč. Tačno je. Ne znam ovu prekrajanu istoriju, ovu koja se sada, zarad dnevne politike, tumači, ali sam zato pročitala vrednu knjigu "Rasrbljivanje Crnogoraca" umnog Batrića Jovanovića koji koristi istorijska dokumenta za svoje tvrdnje. Vi, naravno, nećete pročitati tu knjigu. Šteta. Nešto biste sigurno iz nje naučili.

Islam je objektivno strah i Evrope i sveta, a da li je izazvan, to je pravo pitanje. O tome javna glasila čitavog sveta govore, a hrišćanske crkve treba da se vrate jedna drugoj, od toga može biti dobro razjedinjenoj veri. Mislim da ne grešim kada to tvrdim.

G. Đuroviću, stojim iza svega što sam napisala u "Ilustrovanoj Politici" od 24. jula. Svoje tvrdnje sam bazirala na podacima iz vaših glasila, i režimskih i opozicionih. Nemojte braniti Crnogorce od mene, ali vlasti kojoj sam zamerila i ljutim nacionalistima budite odbrana od jedne učiteljice koja, valjda, sme da kaže šta misli.

Ali, da skratim, ima ona narodna: "Kad činjenice govore, i bogovi ćute", koje vi, g. Đuroviću, nažalost, niste uvažili. Praštam Vam jer politička ostrašćenost ne zna za korektan dijalog. Nadam se da smo razgovor završili i da bi svaka dalja polemika bila bez smisla. U nadi da ćete vremenom shvatiti svoje zablude, srdačno Vas pozdravljam.
Cveta Đurašković, učiteljica, Beograd

Sremske bostandžije

Rivica i Šašinci, "prestonice" u gajenju lubenica u Sremu, sa desetak hiljada hektara odgajenog modro-zelenog zlata, gde je prosečno rodilo oko dva vagona po hektaru, vodeći bostandžijski kraj u Srbiji, s "filijalama" u sremskim selima Dobrinci, Jarak, Donji Petrovci, Novi Karlovci i Erdevik, pred organizovanjem su tradicionalnih svečanosti. Račun će svesti oko 10. avgusta.

Poljoprivredni tehničar Svetozar Antonijević Cveće, 47-godišnjak, bivši predsednik Skupštine opštine Irig i sadašnji predsednik Turističkog saveza u tom fruškogorskom gradu, takođe bostandžija, obavestio nas je da su Sremci zauzeti s dve značajne pojedinosti. Prvo je reč o pronalaženju ranostasnijih sorti lubenica, koje zru otprilike u vreme kad i bostan iz Grčke. Isto tako preokupirani su nastojanjem u traženju kolektivne komercijalne službe za plasman tog blaga s kojim se dobija prvi dinar na pijacama.

Svetozar je podsetio na praksu, vezanu za nekadašnju Jugoslaviju. U to vreme ovdašnje bostandžije su putovali s rodom u valjda sve turističke i industrijske jugoslovenske centre. Tom prilikom Sremci su se na taj način i odmarali.
Miloje Miljević, Sremska Mitrovica