PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Veliko srce doktorke Mirjane

Početkom osamdesetih godina minulog veka u banji Bad Salzulfen, Severna Rajna i Vestfalija, došla je Mirjana Andrejević-Kri, Kragujevčanka, rođena u porodici uglednih medicinara, kao diplomirani stomatolog Beogradskog univerziteta. Sa suprugom Rajnerom pored svakodnevnog rada u svojoj ordinaciji, učestvuje u mnogim donatorskim i društvenim aktivnostima i pomaže omladinske i kulturne priredbe u našim klubovima, dečje ustanove u našoj zemlji i porodice čiji su hranioci nastradali na poslu.

Dr Mirjana Andrejević, sa našim građanima iz dijaspore, šalje humanitarnu pomoć našem narodu, uz veliku podršku i učešće penzionisanog oca dr Aleksandra, majke Jelene, apotekarke, i supruga Rajnera. Kao humanitarnog dobročinitelja izuzetno je cene naši i nemački građani koji su joj pridodali i popularno novo ime Mimica.

Krajem 1997. godine doktorka Mirjana donosi odluku, uz podršku mnogobrojnih darodavaca, da osnuju u Bad Salzulfenu humanitarnu organizaciju "Prohuman". Ubrzo postaje i njen predsednik. Tu dužnost obavlja i danas. "Prohuman" stiče veliki ugled kod mnogih donatora jer je pomoć uredno stizala do onih kojima je bila upućena. Pismena zahvalnost napaćenih ljudi to najbolje potvrđuje.

U toku šest godina humanitarna organizacija "Prohuman" iz Bad Salzulfena poslala je veliku pomoć našem narodu, dečjim i zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Pirotu, Kraljevu, Čačku, Sremskoj Kamenici, Obrovcu, kao mnogim dečjim i zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj. Dr Mirjana Andrejević je u svom voljenom Kragujevcu osnovala odeljenje "Prohumana" za distribuciju humanitarne pomoći, a to isto je učinila i u Beogradu sa ambulantom milosrđa "Sveti Luka" gde dr Predrag Govedarović raspodeljuje pristiglu pomoć.

U toku su velike pripreme humanitarne organizacije "Prohuman" iz Bad Salzulfena i darodavaca da uskoro upute pomoć prihvatnom centru u Vrnjačkoj Banji, a takođe se priprema pomoć za zdravstvene centre u Šapcu i Loznici.

Dragoslav Tomić

Huligani i GSP

Bilo je to 15. juna u Zemunu kad sam se vraćao iz šetnje. Negde oko 22 časa kod hotela "Jugoslavija" ušao sam u autobus broj 15, koji je dolazio sa Zelenog venca. Kod Ekonomske škole autobus je stao na semaforu. Grupa mladića, uzrasta između 15 i 20 godina, tražila je od vozača da ih pusti u vozilo. Pošto ovaj nije pristao, uputivši ih na obližnju stanicu, oni su pokušali da uđu na silu. Vozač je na to izvadio štanglu kojom je mahao zapretivši huliganima da će im glave poskidati. Ja sam mu govorio da to ne čini i objašnjavao da su to klinci koji nemaju pamet odraslog čoveka. Pošto je sledeća stanica bila u blizini, mladići su otrčali i ušli u autobus. Kod Kliničko-bolničkog centra u Zemunu huligani su istrčali iz autobusa i kamenicama zasuli vozilo. Pre toga su demolirali šoferšajbnu i stakla prednjih vrata, gde sam ja stajao. Staklo mi je palo na glavu. Tog istog trenutka sam pošao prema vozaču i putnicima i osetio jak udarac u ruku od kamenice. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da je neki ovakav projektil poleteo prema nekom detetu ili ženi koji često sede na prvim sedištima.

Posle incidenta vozač je rekao putnicima da izađu napolje iz autobusa, dok su huligani pobegli u nepoznatom pravcu.

A sad bih se kratko osvrnuo na GSP i njihova vozila. Neka su toliko stara da je prosto ljudima neprijatno da se u njima voze. Prvenstveno tu mislim na trolejbuse. Zatim, toliko su prljava kao da ih niko ne čisti. Putnici se u njima osećaju kao da su u svinjcu.

Vozači bi trebalo da budu zaštićeni da se ne bi događali incidenti kao što je bio ovaj. Možda bi trebalo razmisliti i o posebnom obezbeđenju u vozilima. Mislim da sve to ne bi bilo skupo, a dalo bi sigurno dobre rezultate.

Zoran Mladenović,
Zemun

Preporodu Đipše - kumovao Zoran Đinđić

Zahvaljujući restauratorskim radovima neimara umetnika, Đipša, znameniti srednjovekovni manastir na Fruškoj gori, komšija sela Neština, teško oronuo i stradao od fašističke soldateske u Drugom svetskom ratu, dobija verovatno lepši izgled nego kad mu je udaren kamen temeljac.

Brigu o tim obnoviteljskim radovima vode dve vremešne kaluđerice tog manastirskog zdanja i bračni par izbeglica, koji je u konacima Đipše našao svoj životni kutak.

Zanimljivo je da je novi život, to jest preporod, ovog kulturno-istorijskog spomenika počeo blagodareći organizovanoj materijalnoj pomoći, čije stizanje označava delo dr Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije, poginulog kao žrtva atentata 12. marta prošle godine.

Tim činom nekadašnja ruina je počela da se obnavlja na najbolji i najlepši način.

Miloje Miljević,
Sremska Mitrovica