PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
 |
PISMA UREDNIŠTVU
E-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Još o himni
Poštovani,
Kada ste već pisali o himnama i o "Maršu na Drinu", bilo bi lijepo da ste objavili i ceo tekst za ovu divnu melodiju. Mnogi naši ljudi koji vole ovu muziku nikada nisu pročitali ili čuli tekst njezin koji bi zaista predstavljao divnu himnu, naravno po mom mišljenju i mišljenju mojih prijatelja. Ne bi bilo loše da razmislite i o formiranju ekipe za razmatranje ovog predloga, sastavljenog pre svega od muzičara i vrsnih stručnjaka.
Stevan Bajović Baja
(Donosimo u celini tekst "Marša na Drinu" koji je 1964. godine napisao,
na muziku Stanislava Biničkog, Miloje Popović)
Marš na Drinu
Tiho, spuštala se letnja noć
Na Cer, na tu gordu planinu.
Čak i divlja zver gubila je smer
Zbog čudnog straha -
Da će smetat' četama što kreću se bez daha.
Drini, Savi, svuda gde je plač,
Tamo hita britak, srpski mač,
Samo laki bat
Niko nikog zvat' te noći neće
Dok se vojska proplancima i brdima kreće.
Sred tog mraka
Preko obronaka
Svakog srce mori
Svakom vatra u grudima gori
Da se odmah bori.
U toj zemlji gunja, opanka
Gde su zore večno crvene
Nikad boj ne spi
A kad žito zri
Tad bez prestanka
Svuda se čuje pesma tanka, pesma od uranka.
Jedan rat tek što je prošao
Drugi je sa letom došao
Tuđin je za tren
Kao neka sen iz mrklog mraka
Prekinuo letinu i pesmu devojaka.
Nije teško
Za seljaka, đaka
Za pravog junaka
Iz veselja, kola devojaka
Latit' se pušaka.
Borac svaki nema pušku, ne
Ali nosi srce planine.
Borče, drži steg
Tuđin će u beg se brzo dati
Ponovo će sunce Šumadiju obasjati.
Zov junaka s bojne Drine te
Sve se ori, sve do daljine.
Svuda, svaki puk
Puške, trube zvuk i juriš pravi
Pevala se pesma rata, slobodi i slavi.
Pucaj, momče
Majka ti ne plaka
Jer je kuća svaka
Dala Ceru po jednog junaka
Oca, sina, brata.
Na Cer, pođite sa snagom svom
Znajte, vi branite rod i dom
Svud' je poklič, zov
Taj viteški kov starca, momaka
To je oganj što ga nose od svojih predaka
U boj, krenite junaci svi
Kren'te i ne žal'te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer nek vidi boj
Reka Drina - slavu, hrabrost
I junačku ruku srpskog sina.
Napred borče
Brani svoju zemlju
Ne daj, nikad ne daj
Za nju život uvek rado predaj
Ali je nikom ne daj!
Poj, poj, Drino, vodo hladna ti
Pamti priče kad su padali
Pamti hrabri stroj
Koji je pun ognja, silne snage
Proterao tuđina sa reke naše drage.
Poj, poj Drino, pričaj rodu mi
Kako smo se hrabro borili
Pevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode
Krv je tekla
Krv se lila Drinom zbog slobode.
Nije truba
 |
Fejat, kako ste pisali svojevremeno, doživeo težak moždani udar koji ga je odvojio od trube. Nadali smo se da je to privremeno, ali kad Veliki Majstor odozgo odluči drugačije, ni volja takvog umetnika ne pomaže.
Pamtim da je Fejat požnjeo sve što se u Dragačevu može zaslužiti, i to najmanje po tri puta! Njegov orkestar je prvi proneo slavu naših trubača Evropom, učestvujući na raznim festivalima folklora, a uz nesebičnu pomoć pokojnog Ratka Ilića, našeg poznatog reditelja.
Ali, javljam vam se pismom zbog nečeg drugog. Ove godine sam saznao nešto što me je istinski iznenadilo. Naime, na sva četrdeset četiri Dragačevska sabora izgleda da nije bilo baš nijedne trube! Instrument na kojem sviraju narodni muzičari zove se - flig horna - a ne truba. Razlika je, po rečima muzičara, vrlo značajna, jer je reč o drugačijem štimu, drugačijem tonalitetu!
Kada sam pitao Ekrema Mamutovića, šefa orkestra "Bakija Bakić" iz Vranja, šta rade sa trubama koje dobiju kao priznanje za najbolje, odgovorio mi je da ih on, lično, čuva, ali da ih neki menjaju za flig hornu, instrument na kojem sviraju.
Branislav Šušić, Beograd
"Srbi strepe od Kerija"
Sa velikim zadovoljstvom sam pročitao tekst "Srbi strepe od Kerija" Srđana Jokanovića, jer mislim da je to prvi novinarski tekst koji javno govori o potencijalnim opasnostima u slučaju pobede tog demokratskog kandidata, ne računajući moje autorske tekstove.
Prosto je neverovatno koliko u našoj štampi generalno preovlađuju negativni napisi o drugom kandidatu, sadašnjem predsedniku g. Bušu. Taj odnos je bezobrazno neujednačen.
Baveći se svojim poslovima, solidno sam upoznao obe stranke. Mislim da je elementarni princip novinarstva da se pruži mogućnost da se o svakoj kaže "za" i "protiv", pogotovo što se to nas u Srbiji direktno tiče. Zato se lično zalažem da, koliko je u mojoj moći, iznesem u medijima i tu drugu stranu medalje, sa kojom građani nisu upoznati: od toga koji su osnovni principi svake stranke do uticaja na Kosovo i Metohiju i uloge naše dijaspore, uključujući ulogu svetskih i ovdašnjih medija i jakog prodemokratskog lobija kod nas. Mislim da bi bilo dobro ako bismo o tome napravili jedan razgovor.
S poštovanjem,
Dragan M. Kostić, Beograd
