Letnji muzički festivali? Nije ih posećivao. Čak ni "Sunčane skale" u Herceg Novom gde se u finalnoj večeri Romana pojavila u njegovoj kreaciji. U haljini koja je više otkrivala nego što je skrivala. Od onda se više priča o toj Romaninoj haljini nego o pesmi s kojom je trijumfovala. Zvonko Marković, autor mnogopominjane haljine, s razlogom nije želeo da prisustvuje njenom premijernom nošenju.

- Neka, hvala! - odmahuje glavom. - Ja nisam garderober! Ja sam kreator! Stilista se kod nas pogrešno poistovećuje sa najboljom drugaricom pevačice.

Poslednje avgustovske dane Zvonko uglavnom provodi u svom stanu na desetom spratu jedne novobeogradske višespratnice. Otkako se pre mesec dana "razveo" od modne kuće "Mona", to je trenutno jedino mesto gde može da radi.

- U "Moni" sam imao i po tridesetak revija godišnje - kaže. - Sve je to trebalo organizovati i ispratiti, što je veoma iscrpljujuće. Umorio sam se, a u modi uvek moraš da budeš nov i svež. Loše sam se osećao. Odlučio sam zato da promenim okruženje. Čak sam i zanimanje hteo da menjam.

Nameravao je da se povuče u svoj atelje i tu da radi, što bi se reklo, za svoju dušu. Ali, nije mu se dalo. Petak trinaesti je, Zvonko je to na svojoj koži osetio, uistinu baksuzan dan. Pod okriljem noći, pomenutog datuma proteklog meseca, lopovi su provalili u njegov atelje i odneli nekoliko mašina i deo kolekcije "Aries", premijerno prikazane 11. aprila u "Hajatu". O ovom događaju Zvonko ne želi da priča. Radije govori o planovima. Trenutno je, kaže, u potrazi za bezbednijim prostorijama u koje će smestiti atelje, radionicu i izložbeni prostor za unikatne modele potpisane njegovim imenom.

U međuvremenu, paralelno radi na dve kolekcije. Jedna će biti prikazana na Zvonkovoj sedmoj po redu samostalnoj modnoj reviji, najverovatnije početkom novembra. I druga kolekcija za proleće - leto 2005. koju pravi za "Aries leder", bivšu Pančevačku krznaru, takođe će premijerno biti pred očima Beograđana. Na predstojećem Jesenjem sajmu mode.

- Reč je o modelima od jagnjeće kože - otkriva. - U "Aries lederu" su mi omogućili da kreiram i boju i teksturu. Pokušaću da od kože napravim svilu, da prelivi na njoj izgledaju kao gliter. Kao perla. Da crna boja, na primer, ima ljubičasti odsjaj. Biće dosta geometrizacije i dijagonalnih sečenja.

Modeli od jagnjeće kože!? Zar se poslednjih godina pod uticajem pokreta za zaštitu životinja u svetskoj modnoj industriji ne koristi veštačka ili, lepše rečeno, ekološka koža?

- Prava koža u svetskoj modnoj industriji ipak drži primat - ističe Zvonko. - Ubija se i zbog hrane. Ovca se ne baci kad joj se skine koža. Da nema krzno, činčila bi bila običan pacov. A pacovi se širom sveta ubijaju zato što su štetočine i prenosioci zaraznih bolesti. Kao, nije zločin ako ubiješ životinju i od nje ništa ne uzmeš. Ni krzno, ni kožu, ni meso.

Hirovi bogatih

Sa Lunom Lu, autorkom "Glamurame"

Zvonko podseća kako su svojevremeno kuća "Dior" i Džon Galijano napravili modnu reviju inspirisanu klošarima zbog koje su pariski beskućnici demonstrirali.

- Sve su to hirovi bogatih. I estetika ružnog. Dosadilo im je da kupuju lepe kapute kakvih već imaju u svojim ormanima. Svetski modni trend se zasniva na tome da imaš mnogo para. Naša nesreća je što smo siromašni i što sve shvatamo isuviše ozbiljno. Nije isto kad Galijano napravi majicu koja će se tokom večeri pocepati i kad naši naprave kopiju te iste majice koja će se nositi mesecima.

Nasuprot našim, svetski lovatori nisu spremni da firmirane krpice kupuju kod šanera. Više im je stalo da za original kod "Diora" plate trostruko veću cenu, ali će zato biti upisani u njihovu knjigu. To znači da će im iz čuvene modne kuće redovno čestitati praznike i pozivati ih na modne revije. Takva privilegija prosto nema cenu. Zvonko se u to lično uverio tokom svojih boravaka u Parizu kad je radio kao asistent za Žan Luj Šerera, Ninu Riči i Iv Sen Lorana.

Pa zašto onda nije ostao u kolevci mode?

- Volim da budem brend u Srbiji - spremno odgovara. - Ja sam patriota. Povremeno radim "napolju", ali se uvek vraćam.

Svoju biografiju Zvonko Marković daje telegrafski, u nekoliko rečenica.

Rođen je 11. aprila 1975, sasvim slučajno u Podgorici. Otac mu je bio vojno lice pa su se često selili. Ipak su i on i sestra osnovnu i srednju školu završili u Beogradu. On je onda upisao Mašinski fakultet. Dogurao je do treće godine kad je shvatio da je u duši umetnik i odlučio da proba sreću na odseku za kostim Fakulteta primenjenih umetnosti. Posle prijemnog ispita, na rang - listi je bio treći od ukupno osam primljenih studenata.

Kako bi nadoknadio propušteno, već na drugoj godini Akademije je napravio kolekciju za prvu modnu reviju koju je, iz njemu nepoznatih razloga, Nenad Radujević iznenada otkazao. Bio bi neiskren kad bi rekao da ga to nije pogodilo. Srećom, uprkos velikom razočarenju, vredno je radio i prvu reviju imao već 1998. godine. Usledilo je zaposlenje u modnoj kući "Zekstra". Tu mu je bila dovoljna godina da shvati da mu je, kako kaže, "bitniji fakultet od haosa domaćih proizvođača". Diplomirao je 2002. godine, s prosekom 9.20.

Istog dana kad je diplomirao, telefonom ga je pozvala gospođa Nada Momirović iz "Mone" i ponudila posao. Prihvatio je, jer mu se učinilo da između njega i "Mone" postoji sudbinska veza. U ovoj renomiranoj srpskoj modnoj kući provešće dve i po godine. Sve do sredine ovog leta.

- Moj otac se teško mirio s činjenicom da mu je sin umetnik - priča danas Zvonko. - Smatrao je da bih bio dobar mašinski inžinjer ili arhitekta. Ja sam mu uvek govorio da dobar konj svuda dobro vuče. I po brdima, i u ravnici. Kod nas se odomaćio potpuno pogrešan profil umetnika. Navodno, to je neko kome u školi ne ide matematika, fizika, hemija... Potpuno netačno. Pogledajte samo koliko su bili svestrani renesansni umetnici. Pored izuzetno velikog talenta oni su bili i veoma vredni.

Čipka za Lin Montgomeri

Zvonko je oblačio i Lin Montgomeri

Moda je prema Zvonkovom mišljenju bliska vajarstvu, te on svaki model gradi kao skulpturu. Trodimenzionalno. Eto odgovora zašto svi njegovi modeli "stoje". Ali, ma koliko se on i njegove kolege trudile da izgrade svoj modni stil, teško mogu da dobiju bitku sa svetskom industrijom.

- Koliko puta ste prelistavajući "Vog" rekli za kolekciju za nastupajuću sezonu: "Bože, ko će ovo da nosi?" Međutim, posle mesec, dva, tri, ipak prihvatate ponuđeni modni stil koji vas je u početku šokirao. Mi nemamo taj novac i tu kampanju da možemo nešto svoje da nametnemo.

Ipak, sa dve haljine koje je Svetlana Ražnatović nosila na svom poslednjem velikom koncertu na Marakani, Zvonko je uspeo da formira jedan stil, da zagolica maštu posmatrača. U medijima su se uglavnom raspravljala dva pitanja: na čemu ovo stoji i - da li se uz takvu haljinu nose gaćice?

Jak autorski pečat vidljiv je i na pomenutoj Romaninoj haljini. "Ej, to je Zvonko!", poznavaoci modnih tokova su nepogrešivo pogađali.

- Pri tom nije bitno kako ja izgledam, jer nisam medijska ličnost - tvrdi ovaj uspešni modni kreator. - Ja od svojih modela pravim zvezde. Sve su to unikati. I kad me neko zamoli da napravim duplikat, odbijam. Ne želim da se ponavljam. A to što me drugi kopiraju, smatram komplimentom. Kad kopiraju Versaćea i Iv Sen Lorana, zašto ne bi i mene?

Moda, prema njegovom mišljenju, teško može da se štiti. Da bi nekako obeshrabrio plagijatore, Iv Sen Loran, na primer, pravi kolekcije od namenskih materijala i sa dosta rada na sebi. Već sledeće sezone proglašava tu kolekciju za demode tako da se kopiranje ne isplati mnogo.

Oblačio je Zvonko i Lin Montgomeri, suprugu bivšeg američkog ambasadora u Beogradu.

- Ostala mi je u lepom sećanju. Nije imala kompleksa i mnogo je radila na sebi. Smršala je i promenila frizuru. Volela je da nosi kožu i čipkane haljine. Od njenog odlaska iz Beograda, čuli smo se nekoliko puta. Angažovana je kao predavač na jednom fakultetu u Dubrovniku.

Modni žiri

Postoji li neko od osam miliona Srba ko nije video Cecu u Zvonkovoj kreaciji?!

Iako je prvenstveno ženski kreator i njegovi modeli, na šta je veoma ponosan, zauzimaju počasno mesto u ormanu jedne Cece Ražnatović koja jeste veliki srpski brend, Zvonko pravi izlete i u mušku modu. Odenuo je i Zdravka Čolića za njegovu veliku koncertnu turneju.

- Sa Cecom i Čolom je pravo zadovoljstvo raditi. Postoji, međutim, veliki broj poznatih ličnosti koje sam znao s malog ekrana, a koje su me, kad sam ih upoznao, razočarale. Šokirali su me, recimo, jaknama uvučenim u trenerku ili što izgleda ne koriste baš često sapun i vodu. Neke naše zvezde su, verujte, čisti egzibicionisti bez pokrića.

Moda je primenjena umetnost, što znači da izmaštani model ne postoji ako ga niko ne nosi. Trudi se zato da njegove modne revije budu i edukativne.

- Prava naša modna industrija kakva je bila u vreme Aleksandra Joksimovića, koji je imao revije po celom svetu, prosto je nestala u poslednjih petnaestak godina - tvrdi Zvonko. - Na našim modnim revijama se stvara pogrešan utisak da postoji samo glamur i estrada. Kao da nema dnevne garderobe, varijanti za svaku priliku. Moda nisu samo, da tako kažem, sise i dupe koji izleću, već i dobro skrojeni blejzeri, klasičnije suknje, pantalone ili bluzice koje mogu da se nose u popodnevnoj šetnji pored reke. Zašto sve farmerke moraju da budu prekrivene kristalima i zašto gotovo nijedna naša pevačica nema pravi zimski kaput? Trudim se da pokažem da je u ormanu neophodna i takva garderoba.

Zvonko Marković je i jedan od nezaobilaznih članova modnih žirija u nekim našim časopisima. Zanima me da li je njegov sud o odevanju poznatih faca iskren? Kaže li uvek ono što zaista misli? U 95 odsto slučajeva, tvrdi. Ne želi da ispadne budala. Blaži je u oceni jedino onih osoba za koje zna da su veoma emotivne i da će to da ih duboko uzdrma.

- Modni žiriji su, kako ja to shvatam, zabava prosečnih ljudi koji u takvim rubrikama nalaze ličnu satisfakciju primećujući: "Eto, imaju para, a ne znaju da se obuku." S druge strane, to je i barometar popularnosti poznatih, ma kako njihov stil odevanja bio ocenjen. Pa Madona i Šer su godinama prve na top - listama najgore obučenih. Uprkos tome, svi vodeći svetski kreatori bi radili za njih. I ja bih voleo da obučem Madonu, Šer, Dženifer Lopez, Bred Pita... Multimedijalni umetnici me veoma privlače.