PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Spasimo Srbiju

Do sada sam poslao nekoliko pisama na oko šest stotina adresa, od najviših državnih ustanova nadležnih za organizaciju i kvalitet života svih stanovnika Srbije i političkih stranaka, pa do medija, lokalnih organa vlasti i privrednika. Namera mi je da pomognem da se kod nas promeni način razmišljanja i delovanja radi stvaranja uslova za dostojanstven život. Ideju koja mi se vrzma po glavi više od osamnaest godina, a reč je o tome da se od seoskog turizma u Srbiji može odlično živeti, pokušao sam da objasnim kao diplomirani turizmolog, a ne kao laik. Objasnio sam da su naša sela prelepa i kao stvorena za pravi odmor, da baš takve uslove za odmor priželjkuje veliki broj ljudi u razvijenim zemljama i naveo slična mišljenja naših ministara i medija - i niko me nije demantovao. To bi trebalo da znači da su moje tvrdnje apsolutno tačne.

Naveo sam i kolike koristi bismo imali ako bismo se, kao nacija, posvetili ovom pitanju. Ni tu me niko nije demantovao.

Ali, o čemu je, onda, reč? Seoski turizam zaslužuje da se o njegovim mogućnostima donese konačno mišljenje na nivou države i da o tome budu obavešteni svi naši stanovnici. Ja odgovorno tvrdim da je to naša najveća šansa, ali dozvoljavam da neko ima i malo drugačije mišljenje i da dokaže da imamo i drugačije mogućnosti (možda da konkurišemo zapadnim zemljama u proizvodnji tehničke robe?!). Ali ono što je nesumnjivo, to je da je ovaj vid odmora naša velika šansa. Uostalom, da nije tako onda bi svi ministri turizma koji su napisali ili izjavili da se slažu sa mojim tvrdnjama, kao i novinari koji gotovo svakodnevno izveštavaju o uslovima odmora u našim selima, bili lažovi i trebalo bi ih kazniti.

Malo je čudno da se sve to događa narodu koji živi najbednije u Evropi, a da niko ni prstom nije mrdnuo da se te naše prednosti i vrednosti na pravi način iskoriste.

S poštovanjem,
Branislav Bajagić, diplomirani turizmolog

Rušenje ugleda RTS-a

Poštovanja redakcijo,
Javljamo se da izrazimo svoje zaprepašćenje zbog svega što se događalo u vezi sa festivalom "Zlatiborska pesma". Ne zato što ne volimo narodnu muziku - naprotiv! Narodnoj muzici, komponovanoj u duhu naše tradicije, treba definitivno otvoriti vrata nacionalne televizije i tako parirati muzičkoj blamaži koja dolazi iz Televizije "Pink" i "Grand produkcije".

Ne zameramo zbog tehničkih smetnji - to je viša sila!

Ali način na koji se televizija izvinila gledaocima je skandalozan! Ekranom je u više navrata prolazila poruka "Zbog smetnji na trasi koji je nastao na predajniku Bukulji došlo je do prekida programa". Da li je moguće da su ljudi u nacionalnoj televiziji toliko nepismeni? A onda je usledio novi šok. Prilikom potpisivanja pesme Miroslava Ilića, "Tri Morave", Morava je napisana malim početnim slovom! Naše tri Morave su Velika, Zapadna i Južna. Jasno je da je reč o vlastitim imenicama, a one se, draga gospodo iz televizije, pišu velikim slovima. To se uči prvom u razredu osnovne škole.

Šta reći o samom program? Povremeno je poprimao vašarski nivo, a tome su najviše doprineli Sneki, Beki, Keba, Mina i svi oni koji su podvriskivali u stilu Nade Topčagić "Ajdmo, ručice gore, nožice dole!" I u izboru pesama bilo je nekoliko ozbiljnih promašaja. Ne može se na ovakvom festivalu pevati "Opa cupa, davorike dajke". Pored toga, ekipa koja je realizovala ovaj program očigledno nema kostimografa. Jer da ima, ne bi se dogodilo da jedni nastupe u neprimereno šljaštećoj garderobi (Cakana), a drugi u aljkavo-sportskoj varijanti (Beki Bekić).

Ceneći sve elemente festivalskog nastupa (garderoba, ponašanje na sceni, izbor pesama i kvalitet izvođenja), najbolji utisak su ostavili: Ana Bekuta, Merima Njegomir, Miroslav Ilić i naročito Milan Babić. Kod svih drugih ponešto je škripalo, a najčešće glasne žice.

Na ovakve festivale treba pozivati pevače koji svojim ugledom i kvalitetom podižu nivo svuda gde se pojave, a to su, pored gore već pohvaljenih - Staniša Stošić, Cune Gojković, Snežana Đurišić, Dušica i Nedeljko Bilkić, Marinko Rokvić, Snežana Savić, Jordan Nikolić...

Ako je gospodin direktor, zbog jedne netačne vesti iz televizije udaljio gospodina Gmitrića, onda nek bude dosledan, pa isti aršin primeni i u slučaju prvopotpisane ispod ovog programa gospođe ili gospođice Marijane Kovač. Možda gospođa Kovač zna da se Morava piše velikim slovom, ali je kriva što ostali u redakciji to ne znaju. Kriva je što nema kostimografa i što muzički urednik nije sačinio valjan izbor pesama i pevača. Jednom reči, kriva je zbog drastičnog rušenja ugleda Radio televizije Srbije, koja na muzičkom planu počinje sve više da liči na Televiziju "Pink".

U ime svih potpisanih prvopotpisana Mirjana Kostić, Beograd

Neke nepreciznosti

Naišla sam u "Ilustrovanoj Politici" na lepu priču o Zoranu Nenadoviću i Mići Radeviću. Međutim, čitajući tekst, uočila sam neke greške. Džordž Čuvalo je imao petoro dece i tri sina su mu umrla. Sada još ima dobru ćerku i jednog dobrog sina. Nesreća je bila ta da je Čuvalo mnogo radio pa je malo vremena posvećivao porodici. Nakon smrti sina i bivša supruga mu je umrla. Kad je njih četvoro otišlo sa ovog sveta,

Čuvalo se ponovo oženio. Sada ide od škole do škole i priča mladima o štetnosti droge i alkohola. Koliko ja znam, on nikada nije preterano pio. Lično ga poznajem. U nekoliko navrata sam pričala sa njim jer su moja i njegova ćerka išle zajedno u školu i družile se.

Našim zemljacima želim sve najbolje u poslu. Toronto je hladan po niskoj temperaturi, ali je jedan od najtoplijih gradova u svetu zbog šarenolikosti svojih stanovnika.

Sofija, čitateljka "Ilustrovane Politike" od svoje osme godine