U depadans "Slavije luksa", gde nam je zakazala susret na putovanju od Sremske Mitrovice, gde živi sa verenikom koji je prati u stopu, do Bora gde je uveče imala koncert, ulazi kao da je holivudska diva iz vremena Me Vest. Tek joj je dvadeset treća, a svojim držanjem svima stavlja do znanja: "Ceo svet mi je pod nogama". Kasni ceo sat, ali nema izvinjenja. Na opasku novinara da je možda mogla da obuče nešto svetlije, jače boje, zbog fotografisanja, odbrusi: "Ja se ne oblačim kako novinarima odgovara, već kako odgovara meni".

(NASTAVAK SA PRVE STRANE)

Loš početak razgovora. Ali, iskustvo je na našoj strani, a i razumevanje za mladu estradnu zvezdu. A oko nje se prašina digla iako je snimila samo jedan kompakt disk. Mediji, naročito oni "žuti" i naklonjeni skandalima, sa pokrićem ili ne, svejedno, nisu je baš štedeli. Primećujemo da izgleda i mlađe i vitkije nego na ekranu. Saglasna je. Trebalo je pola sata da pred nama izroni jedno sasvim drugačije lice Svetlane Seke Aleksić, vesele devojke, zadovoljne svojim poslom, emotivnim životom i svim prijatnim iznenađenjima koja su je stigla od kada je zapevala "Crno i zlatno". Sadašnjost joj se čini kao bajka, ali u prošlosti nije baš sve bilo tako.

Suze zbog "Zmije"

Rođena je u Bosni, u Zvorniku. Kad su joj se roditelji razveli, sa majkom i bratom preselila se u Lipolist, pored Šapca, gde je završila osnovnu školu.

- Nije bilo lako. Majka je izdržavala mene i brata. Kako je brat tri godine stariji od mene, on me je čuvao, a ja sam spremala ručak za sve nas. Već sa devet-deset godina znala sam da umesim pitu, napravim punjene paprike, musaku. I dan-danas volim ta jela.

Prvi put je stala pred publiku i zapevala kada joj je bilo sedam godina, još ni u školu nije bila pošla, na lokalnom takmičenju pevača amatera. Osvojila je prvo mesto. Zna da je pevala neku pesmu od Vesne Zmijanac, ali se ne seća koju.

- Vesna Zmijanac mi je tada bila idol. Tata me je vodio na njene koncerte čak i ako je trebalo da pređemo trista-četiristo kilometara. Sećam se kako sam se jednom rasplakala što nisam uspela da joj poklonim cvet. Kad sam se nekako progurala do prvih redova, cvet je bio potpuno uništen. Još više me je pogodilo kad sam je drugi put čekala ispred sale, želeći da dobijem autogram. Kad je napokon stigla i izašla iz auta, odbila je da mi da autogram. Nije htela ni da se fotografiše sa nas nekoliko što smo je čekali. Odbrusila je onako nervozno: " Ne mogu da se slikam". Strašno sam se razočarala i okrenula ka Lepoj Breni, kao svom novom pevačkom uzoru.

Imala je priliku da se sretne sa Vesnom Zmijanac, ali nije joj rekla za suze koje joj je izazvala. Sada kad se njoj isto dešava kao nekadašnjoj folk divi, ona svima izlazi u susret. Posebno prema deci nikada nije nestrpljiva da im ispuni želju bez obzira da li traže samo autogram, njenu sliku ili da se sa njom fotografišu.

U četrnaestoj godini je počela da zarađuje, kako drugačije nego pevajući i to u Prnjavoru, sa orkestrom koji se zvao "Strogo poverljivo".

- Mama nije htela da čuje da joj ćerka bude pevačica. Kada bih ja navaljivala, govorila je: "Kad napuniš osamnaest godina, onda radi šta hoćeš. Sada ne može". Međutim, momci iz "Strogo poverljivo" uspeli su da je ubede da ja znam taj posao i da ću sa njima biti zaštićena i bezbedna. Mnogo sam od njih naučila, pre svega tehniku pevanja. Taj orkestar mi je ostao u veoma lepoj uspomeni, žao mi je što ne znam gde su i šta danas rade njegovi članovi.

Mikrofon ju je potom odveo u Bosnu. Tamo je mnogo radila, po diskotekama, restoranima, opštenarodnim veseljima i to gotovo pet godina. Onda je, opet istim poslom, otišla u Švajcarsku. Desilo se da se u devetnaestoj naprečac zaljubila i udala (mladost-ludost, kaže smejući se), još brže i odljubila i posle dve godine "gastarbajtovanja" vratila u domovinu, tačnije u Bijeljinu, sama i slobodna kao ptica.

- Počela sam da pevam u jednom restoranu i tu upoznajem mog princa na belom konju. Zoran je bio jedan od češćih gostiju, upoznali smo se, razmenili telefone, slušali smo se prilično dugo, bio je uporan, a i ja, videli smo da smo jedno za drugo i odlučili da svoje životne puteve spojimo u jedan. Bilo je to pre dve godine. Kada sam odlučila da snimim ploču, on se maksimalno uključio u ceo posao. Sve smo zajedno radili, od izbora saradnika, dogovora sa njima, scenskog nastupa, garderobe, spotova. Uneo se u celu priču kao da on snima a ne ja.

Vrtoglav uspeh

Za svoj debi izabrala je saradnike, Dejana Abadića za aranžera a Dragana Brajovića Braju i Stevana Simeunovića za tekstove, čije pesme su, po njenom iskustvu, ljudi najčešće traže u kafanama. Pristali su odmah, uz uslov da im donese audio snimak sa nekog svog nastupa uživo. U studiju se, ističe, odlično snašla. Za izdavačku kuću izabrala je "Grand" jer, sve pevače koji dobro rade, zarađuju i stalno su na televiziji, samo možeš videti u "Grandu".

- Kad sam se pojavila sa prvim albumom, čestitali su mi svi oni sa kojima sam prethodno radila. Kažu i novinari, muzičari i moje kolege, uopšte svi oni koji su vezani za ovaj posao i imaju kontakte sa mnom, da ne pamte u poslednjih deset godina da se pojavila pevačica koja je za tako kratko vreme napravila tako vrtoglav uspeh. Ljudi mi kažu: "Nemoj nikad da se uobraziš, da glumiš veliku zvezdu".

Objašnjava da slava za nju nije samo snimiti ploču i pojaviti se na televiziji već se ona vidi po tome koliko ljudi ima na njenim koncertima, koliko posetilaca na njenim veb stranicama. Slava je i kad o tebi pišu negativno.

- Nažalost i takvo pisanje može imati pozitivne posledice. Treba nekad znati nešto i slagati. Ne treba sa svim ljudima biti previše otvoren, znaju oni to i da iskoriste, što sam mnogo puta osetila i na svojoj koži. Popularnost mi je donela i mnogo veću zaradu, ali i mnogo veće troškove u poslu. Da nije bilo popularnosti ne bih bila ovako "namazana". Srećem se sa raznim ljudima i morala sam, htela to ili ne, da se "namažem sa više boja". U suštini nisam zlopamtilo, negativna osoba, ne umem da budem bezobrazna kao što su neke moje koleginice, pa da jurim ljude, pretim...

Najgori članak koji je o sebi pročitala, kako sama kaže, jeste onaj sa izjavama i fotografijama koje je njen bivši dečko nedavno dao tabloidu "Svet".

- U mom životu je bilo toliko momčića, simpatija, tih kratkih ljubavi i očekivala sam da će nešto tako da se desi. Ali, ne baš takve bljuvotine. Niko normalan na to ne bi mogao da ostane ravnodušan. Pa, te novine čitaju i moj tata, brat, Zoranova rodbina. Nisam znala kako da nazovem brata, šta da mu kažem. Međutim, on me prvi nazvao: "Seko, nemoj da obraćaš pažnju na to". Mnogo mi je značio taj poziv. Bože moj, sve to ide u rok službe, kao što vi kažete. Ali, od sada pa do kraja mog života, u tom časopisu nikada neće izaći intervju od Seke Aleksić.

Kad smo već kod pisanja u novinama, pitamo da li ima rivalstva između nje i Stoje ili je to samo dobar marketinški trik, kao što je svojevremeno bio kad je reč o Lepi Lukić i Silvani Armenulić ili Lepoj Breni i Vesni Zmijanac, koje su u štampi predstavljene kao ljute protivnice a privatno su bile u odličnim odnosima.

- Na žalost, to iz prošlih vremena se više ne dešava. Svesna sam da smo sada aktuelne Stoja, ja i Indira Radić. Sve smo mi dobro, tipa vidimo se na snimanju emisije, "ćao maco, šta radiš" i, to je sve. Ne smatram da ja imam konkurenciju, niti da sam ja nekom konkurencija. Nijednu pevačicu ne kopiram ni po stilu pevanja ni odevanja. Moj način pevanja u kafani bio je kao Šemsa i Stoja. Međutim, nisam htela da se pojavim kao takva, jer bih bila još jedna kopija Šemse Suljaković, kao što su Stoju i prozivali. Pustila sam svoj glas, a možda će neka pevačica, za dve-tri godine, poći za mojim stilom. To je uspeh. Nezainteresovana sam za Stoju, to je moj stav po tom pitanju.

I ja sam firma

Zoran Kovačević (31) rodom je iz Banjaluke i kako nam Seka objašnjava (na razgovor je došao sa njom ali se odmah povukao i ostavio nas same) poslovni je čovek, ima svoju firmu, kamione, bavi se transportom i trgovinom, izvozno-uvoznim poslovima.

- I ja sam jedna vrsta firme - ubedljiva je Seka. - Mnoge moje koleginice imaju momke ili muževe koji ih prate, idu sa njima na nastupe, ali ih uopšte ne zanima posao koji one rade. Sede, gledaju i iritiraju ljude oko sebe, te goste koji su tu. Što se mog posla tiče tu ljubomori nema mesta. Ja taj posao radim kako mislim da je najbolje i moj dečko, verenik i budući suprug me, naravno, podržava, nema ono: joj, nemoj tu suknjicu kratka je, šta se samo smeješ... Sa druge strane, ja sam Bik u horoskopu, mnogo sam tvrdoglava. Naravno da ne želim avione i nekakva čuda, ali nešto što znam da može, mora da se ispuni. I Zoran je takav. Često mi ljudi kažu: ti nisi mogla da nađeš idealniju osobu od njega. Za devojku koja se bavi muzikom na način na koji ja to radim veoma je važno da te tvoj muškarac podržava.

Trenutno žive u Sremskoj Mitrovici, gde se Zoran odavno nastanio. Međutim, planiraju da već iduće godine kupe stan u Beogradu ili Beču. U austrijskoj prestonici od pre godinu dana Seka je prijavljena kao samostalni umetnik, tamo ima socijalno i zdravstveno osiguranje i kako kaže, tamo će se, kada za to dođe vreme, i poroditi. A svadba?

- Kad obaveze to dozvole. Evo, već sledeće nedelje trebalo bi da počne snimanje nekih kadrova za film "Tesna koža "- peti deo- u kojem i ja igram. Poznato je da je u svakom delu igrala po jedna pevačica, Lepa Brena, Zorica Marković, Snežana Savić. Sad ja imam tu čast. Da nisam pevačica, sigurno bih se bavila glumom. Mislim da neću imati nikakvih problema na snimanju i da mi gluma dobro ide. Jer, tokom snimanja mog spota "Crno i zlatno", koji je radio Dejan Milićević, svi su bili oduševljeni kako sam ja to prihvatila, odglumila. Uloga u filmu je još jedno iskušenje više u mom životu.

Donedavno je Svetlana (estradno ime joj je dao brat koji je tako zove odmalena) imala samo jednu tetovažu na levom ramenu. Nedavno joj je dodala i slovo "Z", a na članku je istetovirala prvo slovo svoga imena. Interesuje nas šta nikada ne bi uradila zbog slave.

- Ne bih, sad kao ja se posvađam sa Zoranom, pa se on slika sa drugom, a ja sa drugim po novinama. Moj dečko je previše kvalitetan da bih sad ja njega ostavljala, pa se vraćala.

A "Plejboj?"

- Trenutno se ne bih slikala za njih. Ako bih još veći posao napravila, postala još veća zvezda, možda bih i pristala.

Nema ništa protiv estetske hirurgije, ali, ističe, na njoj je sve prirodno, "bilo bi sramota da nije jer imam samo dvadeset tri godine". Poznato je da se u njenom poslu brzo stari, ali ako i u petoj deceniji još bude pevala, korigovaće sve što joj bude smetalo kada se pogleda u ogledalu.

- Sada sam prezadovoljna svojom figurom. Volim tip žene kakva sam ja. Znači ni mršavice, ni da kipi, već, da tako kažem, seksi elegantno popunjenu ženu. Kao Dženifer Lopez, koju obožavam.

Dakle, nije joj tesno u svojoj koži?

- Ne, nije.