PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Ne branite Srbe od mene

Žao mi je što urednik nije našao za shodno da objavi moj odgovor gospođi Đurašković, pa bi i izvjesnom D.S, koji se javlja u 2383. broju, bilo bi mnogo šta jasnije. No, pošto nema hrabrosti da se potpiše, s njim ne želim ni polemisati. Molim zato da objavite ovo moje pismo, poslao sam ga, 9. avgusta, gospođi Đurašković - koja ne treba braniti Srbe od mene.

Ja sam takođe beogradski student, ali iz vremena one velike i uvažavane SFRJ, kada je sve bilo mnogo drugačije. Ni tada, ni sada Beograd nema toliko domova koliko je bilo studenata iz Crne Gore.

Imao sam i nevolju da mi ćerka bude operisana u Tiršovoj, gdje je svaki predmet plaćen ili lično ili preko socijalnog.

Priča o JAT-u je takođe iz tog perioda, a ne iz poslednjih petnaest godina od kada je srpski i čija ulaganja u aerodrome Tivat i Golubovci naša Vlada priznaje i pošteno plaća, a "pomoć" od vojske iz Čilipa i vraća.

Znao sam da nećete izdržati da nam prekonosirate pomoć nakon katastrofalnog zemljotresa kada je izražena puna solidarnost svih građana SFRJ, a Srbima se još i isplatilo. Radi Vašeg znanja samo na području opštine Bar bespravno je podignuto više od 20.000 vila i vikendica čiji su vlasnici iz Srbije, koje se sada rentiraju, izdaju turistima, a novac ide za Beograd bez plaćanja bilo kakvih dažbina Crnoj Gori.

Sada ste i Kosovo potegli kao argument, mada je ono uvijek "sveta srpska zemlja". Samo da znate, od onih trideset odsto građana koji se pišu Srbi u Crnoj Gori, nijedan se nije javio 1999. godine da ga brani, dok su se listom odazvali pozivu VJ u akciji opsade Cetinja. No, Vi ni o tome ne čitate, pa kad ste na mene izdušili, sada biste da prekinete polemiku, a red je izbarabarimo.

Što se časnog i božjeg čoveka tiče, poznato Vam je kako ga Crnogorci zovu, što nije čudo kada sve crnogorsko "zakiva na Vezirov most". A što ste našli literaturu umnoga Batrića, kojega sva CG zna kao udarnu pesnicu Miloševića da disciplinuje Crnu Goru na čelu mitingaških falangi u "AB revoluciji", od kada i teče "med i mlijeko" i po Srbiji i po Crnoj Gori. Što se ne pozvaste na knjige crnogorskih književnika Brkovića, Rastodera, Rotkovića, Vešovića, Mikača, Adžića i drugih ili se oni ne prodaju u Beogradu. Samo Vam je falio Bećković i Ćosić koji je upamćen kao jedini laureat Njegoševe nagrade koji je novac od iste namijenio rušenju Njegoševog mauzoleja na Lovćenu. Patriotski, nema što.

No, to je tako od "Načertanija", preko Memoranduma SANU do projekta "Velika Srbija" čiji su protagonisti i izvođači na dužem boravku u Hagu. Možda ni o tome nijeste čitali.

Da sam i ja za korektan, demokratski i civilizacijski dijalog, a u cilju da ne opterećujemo čitateljstvo, pozivam Vas na odmor u Bar o mom trošku pa da se siti ispričamo i da Vam na dijelu pokažem i Vaše i moje tvrdnje.

S poštovanjem,
Sveto Đurović, Bar

Gospodine Đuroviću,

Pismo koje ste, kako kažete, poslali 9. avgusta nije stiglo u našu redakciju, te zato nismo mogli da ga objavimo. A što se tiče čitaoca D. S, s kojim ne želite da polemišete jer nije naveo svoje puno ime i prezime, uveravamo Vas da znamo njegovo ime i prezime, broj lične karte i adresu stanovanja. To što nije hteo da s potpiše, njegovo je pravo, a naše je pravo da to ispoštujemo.

Redakcija

Zlostavljanje životinja kažnjavati

Osamnaestog septembra 2004. godine na 12. strani u rubrici "Pisma čitalaca" objavili ste pismo Dušana Lazića "E čestitam na članstvu" u kojem su iznete neistine o radu Organizacije za zaštitu životinja ORKA, te smo prinuđeni da radi istinitog informisanja čitalaca "Ilustrovane Politike" reagujemo.

U navedenom pismu opisuje se tragični događa koji se odnosi na ubijanje psa u našem gradu, a iznosi podatak da OUP Palilula, iako je izašao na uviđaj, nije ništa uradio povodom ovog slučaj. Pored ovoga navodi se: "Da je ORKA, umesto što se učlanjivala u nekakva britanska kraljevska društva i svetske asocijacije, uradila više na izradi i usvajanju zakona o zaštiti životinja, Džeki bi bio živ."

S tim u vezi želimo da istaknemo nekoliko činjenica:

ORKA, kao jedno od udruženja za zaštitu životinja kojih u Beogradu ima više od trideset, ne može da izradi i usvoji zakon o zaštiti životinja, ne može da umesto nadležnih državnih organa sprovodi istragu, izriče i sprovodi sankcije za kršenje zakona, ali istovremeno može da, u saradnji sa građanima i medijima, približi Vladi RS i Narodnoj skupštini potrebu donošenja zakona, što ona od 2001. godine uporno čini i može da, u skladu sa svojim nadležnostima, a na osnovu podnetih prijava građana, slučajeve zlostavljanja životinja evidentira i skrene pažnju javnosti na iste, te odlučno zahteva od nadležnih državnih organa da stanu na put protivzakonitim radnjama i kazne počinioce.

ORKA čvrsto veruje da se zlostavljanju životinja može stati na put isključivo donošenjem zakona o zaštiti životinja, koji će, između ostalog, zlostavljanje životinja tretirati kao krivično delo za koje sledi kazna od najmanje dve godine zatvora, kao u zemljama Evrope.

Uvereni da je gospodin Lazić ovo pismo napisao zbog neobaveštenosti, nadamo se da će nam se javiti kako bismo bili u stanju da pomognemo, umesto što kritikuje napore koje članovi ORKA volonterski ulažu kako bi unapredili zaštitu životinja.

Ovim putem informišemo javnost da se, kako bismo bili u stanju da reagujemo, svi slučajni zlostavljanja životinja mogu prijaviti ORKA: ORKA info-telefon 064/235-3259, sajt: ???.orca.org.Úu i ORKA savetovalište za zaštitu životinja u Ulici prote Mateje 36 (ulaz iz dvorišta) - sredom od 17 do 19 časova.

Elvir Burazerović, predsednik ORKA