PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
 |
PISMA UREDNIŠTVU
E-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Magične iglice
 |
Gotovo svi redom vas smatraju uobraženim bolesnikom. Inhalacije, medikamenti, razni rastvori kod sinuzitisa gotovo uopšte ne pomažu. Nemogućnost da se tegobe otklone posle određenog vremena dovodi organizam u stanje razdražljivosti koje poprilično ometa svakodnevni život. Koliko sam samo specijalizovanih klinika posetio, od ORL kabineta na VMA do poznatih privatnih, ali sve bez uspeha.
Moja agonija je trajala gotovo tri godine jer sam patio od hroničnog sinuzitisa najvećeg stepena. Danas, međutim, nemam više takvih problema, a sve zahvaljujući akupunkturi. Terapija u centru za tradicionalnu i estetsku medicinu "Vitalis" meni je sto posto pomogla, a verujem da će i svima vama koji patite od sinusa. Ne, nije ovo nikakva reklama.
Mnogi od vas verujem da znaju šta je akupunktura, ali evo nekoliko reči za one koji baš nisu sigurni o čemu je reč. Akupunktura je osnovna tehnika lečenja kineske tradicionalne medicine. Reč je o ubadanju iglica u određene tačke na telu koje se plasiraju po rasporedu koji je utvrđen petomilenijumskom praksom lečenja od određene bolesti. Tretman nije nimalo neprijatan. Naprotiv, vrlo je prijatan i relaksirajući.
Da bi terapija bila uspešna, potrebno je odraditi deset tretmana od kojih svaki traje trideset minuta. Treba napomenuti da akupunkturom mogu da se bave jedino lekari sa diplomom medicinskog fakulteta. Takođe treba istaći da do sada nije zabeleženo nijedno neželjeno dejstvo.
Činjenica je da je akupunktura već dvadeset pet godina uvršćena u regularnu granu medicine. Ona leči ne samo od sinuzitisa već pomaže i kod dvesta drugih bolesti i funkcionalnih poremećaja.
Na kraju bih hteo da zahvalim centru "Vitalis", doktorki Vesni Marinković-Mičić i svim zaposlenim na humanom i profesionalnom odnosu prema meni tokom lečenja. Mogu reći da su oni izuzetak u današnje vreme.
Aleksandar Simić, Smederevo
Sremski Paganini
Pavle Vukašinović, zvani Paja Levak i Paganini Srema, iz sela Kraljevci, zidar, trgovac, kafedžija i samouki muzički genije, o čijem se majstorskom sviranju na violini i danas priča, najviše je ostao zapamćen kao kompozitor. Jer, komponovao je Pavle "Plavu grobnicu" Milutina Bojića i "Odu piću" Jovana Jovanovića Zmaja.
Nemirni duh Paje Levaka, sa zaostavštinom o njegovoj bogatoj delatnosti, koji nije mirovao valjda nikad, često je lutao njegovim ravnim i pomalo brdovitim Sremom. Voleo je Pavle ljude, a najprijatnije se osećao u društvu Cigana. Ljubav između njih nije bila objašnjiva. Ponešto je stavljao i na papir. Pre nekoliko decenija uplovio je u kompozitorske vode.
Razboleo se jednom kad mu je nestala violina. Patio je. Počeo je da se smeje tek kad su mu prijatelji svojim novcem kupili novi instrument.
Levoruki umetnik je prijateljevao i sa Maksom Popovom, dirigentom Tamburaškog orkestra Radio Beograda. Beogradski tamburaši su godinama dolazili u Kraljevce. Sremski Paganini i Maksa Popov su drugovali svirajući, a prekraćivali su vreme i na druge načine.
M. Miljević, Sremska Mitrovica
Neistine i nagađanja
Odgovor ORKE na pismo objavljeno u "Ilustrovanoj Politici" 2. oktobra 2004. godine
 |
S poštovanjem,
Elvis Burazerović,
predsednik ORKA
