PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Biseri beogradskog zdravlja

Poštovana redakcijo, molim vas i preklinjem da ovo moje pismo objavite u celini u vašem cenjenom listu. Obraćam vam se s nadom da ćete u potpunosti razumeti moju molbu kada ga budete pročitali. To je pismo zahvalnosti doktorima i medicinskim sestrama koji su meni i mnogim drugim bolesnicima i paćenicima, ljudima koji su bili osuđeni na sigurnu smrt, podarili novi život i novo rođenje.

Lečim se oko dve godine na odeljenju vaskularne hirurgije Instituta za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje''. Bolovao sam od aneurizme abdominalne aorte. Na jednom od poslednjih pregleda u avgustu ordinirajući lekar mi reče: ,,Ovo moramo da operišemo, vreme je." Primljen sam posle osam dana. Vrlo teško sam proveo taj prvi bolnički dan i besanu noć. U dušu se uvukla neka neizvesnost, zebnja, a bogami i strah.

Ujutru, oko osam časova, dolazi glavna vizita. Predvodi je profesor dr Đorđe Radak. Pozdravlja pacijente sa: ,,Dobro jutro." Uzvraćamo pozdrav, a ja gledam profesora koji se obraća svakom pacijentu ponaosob, gledam čoveka koji će me uskoro operisati. NJegov glas uliva svakom bolesniku nadu, a pogotovo njegove čuvene reči: ,,Ne brinite, uradićemo mi to, biće sve u redu." Kada sam te reči čuo od profesora, u meni je nestala svaka neizvesnost. Nije bilo više ni zebnje ni straha. Bio sam siguran u uspeh operacije i spreman da odmah nakon tih njegovih reči idem u salu. Posle nekoliko dana priprema jednog jutra za vreme vizite priđe mi profesor Radak i reče: ,,Obrade, idemo sutra da uradimo to, vi ste u programu za operaciju. Ne brinite, sve će biti u redu." Pristao sam bez ikakvog dvoumljenja. Bezgranično sam verovao profesoru Radaku. Verovao sam da će mi taj čovek podariti novi život, kao i mnogima pre mene.

Sutradan su me odvezli u salu gde sam uspešno operisan. Sledećeg jutra, kao i svakog prethodnog, dolazi vizita na čijem čelu je profesor dr Đorđe Radak. Prilazi profesor svakom bolesniku, sluša izveštaj lekara koji je tu noć bio dežurni, pa pita pacijenta kako je i posle toga određuje novu ili nastavlja prethodnu terapiju. Kada je profesor došao kod mog kreveta i upitao me: ,,Kako ste, Obrade?", nisam mogao odmah da mu odgovorim. Srce mi je bilo ispunjeno radošću, duša spokojem, oči suzama radosnicama, reči u grlu stale, ne znam ko me pita kako sam. Ne znam da li je to ovozemaljski čovek ili je sam gospod Bog. U deliću sekunde shvatam da preda mnom stoji bog koji hoda zemljom. Bog koji nama paćenicima, teškim bolesnicima, koji nismo imali više života, poklanja nov život, novu radost, novu igru sa unucima, jednom rečju - novo rođenje. Drhtavim glasom odgovaram: ,,Dobro sam. Hvala vam za podareni novi život."

Naše zdravstvo u ovo pakleno i teško vreme potresaju razni problemi i nemaština, pa je vrlo retko, čak i neverovatno, ali je istinito, da ima i svetlih primera, kao i pohvala za rad današnjih medicinskih stručnjaka. Ovim pismom odajem neizmernu zahvalnost odeljenju za vaskularnu hirurgiju i njegovom direktoru profesoru dr Đorđu Radaku, kao i njegovim pomoćnicima, mladim i vrlo uspešnim doktorima i medicinskim sestrama. Želim od srca da zahvalim svima koji su mi pomogli jer zaslužuju to, a i mnogo više. Veliko hvala profesoru dr Đorđu Radaku, profesoru dr Božini Radeviću, dr Dragoslavu Neneziću, dr Dušanu Babiću, dr Nenadu Ilijevskom, dr Branku Lozuki, dr Miroslavu Miličiću, dr Petru Popovu, dr Zoranu Trebješaninu, dr Goranu Vučureviću, dr Radoslavu Aščeriću, dr Predragu Matiću i dr Predragu Gajinu.

Neizmerno hvala dvema divnim damama, dvema doktorkama, dr Ivani Kuprešanin i dr Marijani Buljak.

Svoje duboko poštovanje i duboko hvala želim da iskažem i medicinskim sestrama koje su nas, teške bolesnike, negovale i pazile ne kao medicinske sestre, već kao najrođenije sestre.

Veliko hvala jednoj veličini, jednoj dobroti, osobi koja je svoj život posvetila drugima u nevolji. Ta osoba je naša divna i draga glavna sestra Marija Božović.

Vodeća sestra Marina Rajčić je osoba koju neizmerno cenim i poštujem. To je sestra koja pacijente leči toplinom svojih reči, svojom dobrotom i požrtvovanjem. Hvala joj za podršku koju mi je pružala da lakše prebolim teške bolove posle operacije. Veliko hvala vodećoj sestri Dragani Anđić, vodećoj sestri Jelici Mitrović, Ivani Živančević, Suzani Đurić, Miri Četnik, Biljani Panović, Ivani Morel, Ivani Dančić i ostalima kojima ne znam imena.

Od srca hvala dragim sestricama iz šok-sobe koje su me prve prihvatile posle operacije na svoje odeljenje. Hvala im za primernu danonoćnu negu i pažnju. Veliko hvala doktorki iz intenzivne nege dr Marini Lukić, medicinskim sestrama Sanji Kovačević, Biljani Gašević, Dragici Milić i Nataši Bosanac. Veliku zahvalnost fizioterapeutima Radmili Novaković i Maji (ne znam prezime). Hvala im za htenje i trud koji su uložili da bismo mi, bolesnici, posle operacije ponovo prohodali i ponovo stupili svojim nogama na stazu života.

Pomenuti lekari i medicinske sestre vaskularne hirurgije su biseri beogradskog zdravstva kojima se treba diviti i koje treba i drugi da slede. Neka se naše zdravstvo i njegovi čelnici ponose što u svom sastavu imaju vrhunsko, možda i evropsko odeljenje vaskularne hirurgije, na čijem je čelu profesor dr Đorđe Radak sa svojim pomoćnicima, mladim i vrlo sposobnim vaskularnim hirurzima.

Obrad Pilja, Zemun

Kraj

Naša prepiska nipošto nije zanimacija za dokonu čaršiju već sukob dva očigledno oprečna stava o zaštiti i poštovanju životinja. Spominjući zakonske mehanizme, mislio sam na savest koju bi zakon samo trebalo da probudi i podstakne.

Nisam iznosio neistine već svoje lično mišljenje koje ljudi iz ,,Orke" ovakvim pisanjem nisu uspeli da promene.

Prepisku bi zaista trebalo prekinuti. Nije je trebalo ni počinjati sa organizacijom koja se bavi zaštitom životinja veb prezentacijama, telefonom i elektronskom poštom, odnosno svake srede od 17 do 19 časova.

Zahvaljujem ,,Ilustrovanoj Politici" na prostoru, a njenim čitaocima na strpljenju.

Dušan Lazić,
ljubitelj životinja