PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Četrdeset šest godina sa vama

Evo, prođe i četrdeset i šest godina. Kao juče da je bilo. Koliko događaja, ljudskih priča, koliko potresnih, lepih i tužnih sudbina. Koliko neobičnih putovanja i avantura. Nema mesta na ovoj našoj planeti zemlji gde nismo zavirivali.

Od svega smo pravili priče, a vi ste ih čitali.

Sećate li se ?

Pedeset dve nedelje puta četrdest šest godina.

Mnogo godina i mnogo priča.

Koliko puta ste uz " Ilustrovanu" plakali i koliko puta se smejali. Koliko smo vam puta otkrivali stvari koje ste tada prvi put saznali.

Koliko puta smo bili vaš prozor u svet.

A tek šta smo sve prošli zajedno.

I ratove, i afere, i zemljotrese, i avionske nesreće, i vulkanske erupcije, kosovsku epopeju, ispovesti onih koji su o svom životu pričali samo za "Ilustrovanu". Samo za vas. Vi ste imali to ekskluzivno pravo da prvi, o svemu što vas interesuje, saznate iz "Ilustrovane".

Mi sve to pamtimo. Svako vaše pismo, svaki poziv, savet ili ideju za pisanje koju ste nam slali.

Kao da je juče bio taj 11. novembar 1958, kada se na kioscima pojavio prvi broj "Ilustrovane Politike" sa nasmejanom Šveđankom na radnoj akciji izgradnje autoputa Paraćin - Niš.

Vaše čestitke stižu u našu redakciju.

I mi vama čestitamo: hvala što ste toliko godina sa nama.

Redakcija

Lekcija iz patriotizma

Petnaestog oktobra RTS je emitovala sjajno koncipiranu reportažu Aleksandra Vlajkovića o našem čoveku Branku Milinoviću, patrioti par ekselans, davno nastanjenom u Laguna Biču u Sjedinjenim Američkim Državama.

Imam sreću da poznajem g. Milinovića, pa me je reportaža o njemu podstakla da svemu što je rečeno dodam i svoje uverenje da je reč o doista izuzetnom čoveku, našem Srbinu, koji svojoj patriji ostavlja sav imetak, a zauzvrat ne traži ništa. Time se on pridružio Kolarcu, Andrejeviću, Radojkovićima, Igumanovu i drugim našim velikim darodavcima.

Živi ovaj krepki čovek sa svoje devedeset četiri godine na obalama Pacifika, ali skromno, bez razmetanja i reklama. Njega, zapravo, reklamira plemenito srce koje kuca za otačestvo gotovo ceo jedan vek. Rođen je u Brčkom od oca Ostoje, učitelja i majke Savke, odnegovan u ljubavi za ljude i otadžbinu. Kao advokat, Srbin, u tuđoj zemlji, uspeo je da svojim poštenim radom stekne imetak, ali i ugled u našoj dijaspori. U drugom braku ima prelepog sina Aleksandra kojeg mu je rodila naša žena.

Posle nekoliko decenija provedenih u Americi, on govori naš jezik kao da je juče otišao odavde. Kakav je bio u poslu, takav je i u životu: odmeren, skroman, štedljiv i druželjubiv. Drugovao je sa ličnostima koje u svetu nešto znače. Crkvi je odan. Velikog našeg Nikolaja Velimirovića je izbavio iz Dahaua. Sa Karađorđevićima je blizak. Svom Brčkom je darovao prelepu crkvu, a Šumadiji, u kojoj je služio vojsku, u selu Cvetojevcu sagradio školu i ambulantu, moderne staklenike, a u projektu je i veliki dom za stara lica, koji će jednog dana sam sebe izdržavati.

Branko Milinović spada u red naših velikih darodavaca i patriota koji je i van svog Brčkog gradio, poklanjao i pomagao. I to sve bez računa i računice. Od njega bismo mnogo šta mogli naučiti. Najpre kako treba zdravo živeti do stote godine, kako treba raditi i kako pomagati svom narodu.

U desetoj deceniji on je krepak, bistar u misli i reči. Njegova poruka nama je: "Srbi, braćo, naučite da radite, pa će doći i blagostanje." Hvala mome kolegi Ostoji što je rodio takvog patriotu, dugovečnog i dobrog čoveka.

Imamo mi još naših ljudi diljem čitavog sveta kome Branko Milinović može biti primer za ugled. Nadajmo se da će svoju stotu godinu ovaj vredni čovek proslaviti između Brčkog i Kragujevca, a ovaj narod znaće da ceni njegovo delo.

G. Milinoviću se šalje "Ilustrovana", čita je odavno

Cveta Đurašković,
učiteljica, Beograd

Izvinjenje

Dragan Marković i nije bio loš lik! Uostalom, lajkovačka mlekara, koju je vodio godinama, to potvrđuje. A to što je bio zakleti član političke partije koja nas je koštala više nego svetog Petra kajgana, manje je važno.

Važno je, međutim, da se na naslovnoj strani poslednjeg broja "Ilustrovane" omaškom pojavila najava sa njegovim imenom. Svako ko je pročitao priču o Radovanu Belom Markoviću, najavljenu pod tuđim i "prokazanim" imenom, ima pravo da se ljuti. Beli to nije zaslužio: ne zbog toga što bi neko mogao pomisliti da je besan na svog prezimenjaka Dragana, već zato što je Radovan Beli Marković neuporedivo važnija pojava u Srbiji. I šire.

Greške se, očigledno, događaju mimo naše volje i pažnje.

Izvinjavamo se i Radovanu i Draganu u nadi da će poverovati da nije bilo namerno.

Redakcija