Za Karlu del Ponte su govorili da je najmoćniji advokat u slučajevima krivičnih parnica. Istraživala je organizovani kriminal, finansijske mahinacije, terorizam, ilegalnu trgovinu oružjem, pranje novca i pružala pravničke usluge po celom svetu. Sa postavljenjem na mesto glavnog tužioca Haškog tribunala postala je važna u svetskim razmerama, uticajna kao šefovi država i isto toliko slikana, citirana, omražena, podržavana.

Posebno kod onih naroda koji direktno spadaju pod njen delokrug rada. Neki je u Srbiji doživljavaju kao pošast, kao piona svetskih sila koje kroje politiku na Balkanu, nekima je jednostavno antipatična i kruta a ima i onih (čini se u manjini) koji smatraju da je ona poslednja šansa Srbije za povratak normalnom životu.

U Hagu joj "akcije" ne stoje najbolje jer joj sa svih strana stižu pritužbe da procesi previše traju i previše koštaju. Sudija Ričard Mej je u međuvremenu umro, Karla je izgubila nadležnost nad ratnim zločinima počinjenim u Ruandi, prijatelji suda se menjaju, prinudni branioci odbijaju poslušnost ali uprkos svemu malo ko sumnja da će se optuženici ikada izvući bez manje ili veće kazne.

Kako je gospođa Del Ponte postala deo naših života?

Sicilijanski kumovi

Svoju karijeru je posle studija u Bernu, Ženevi i Londonu ova plavokosa Švajcarkinja italijanskog porekla počela 1972. u rodnom gradu Luganu, u jednoj privatnoj advokatskoj kancelariji. Nastavila je kao branilac lakših slučajeva otvorivši svoju kancelariju 1975. ali emotivno, kažu, nije bila u stanju da se suoči sa prirodom svog posla: nije mogla da podnese saznanje da je većina optuženih koje je dobijala za rad zaista činila zločine a da je ona trebalo da im drži stranu.

- Posle dvadeset godina bavljenja ovim poslom mogu da kažem da je i dalje jedini emocionalni trenutak za mene onaj kada se sretnem sa žrtvama, preživelima jer oni gledaju u tebe i traže pravdu. Osećate veliku odgovornost tada, vidite nadu u njihovim očima - kaže sada Del Ponte.

Zato je još na početku (1981) rešila da bude sudski istražitelj i to u švajcarskom gradu Luganu koji je važio za centar međunarodnog finansijskog kriminala. Sa svojim bankama koje su ljubomorno štitile tajnost računa, Lugano je postao veoma primamljiv za mafijaše i njihov novac. Raskrinkavala je bankovne račune Koza Nostre čiji su je pripadnici prozvali La Putana (u prevodu - kurva).

U vreme kada je italijanski državni tužilac Đovani Falkone jurio trgovce drogom po Italiji, bila mu je potrebna podrška iz susedne Švajcarske gde su dileri prali svoj prljavi novac. Del Ponteova je uskočila u njegov tim. Karla tvrdi kako je taj posao dobila samo zato što je bila najmlađi sudija za prekršaje i što niko nije imao vremena da se bavi time. Kako god, tek taj događaj će zauvek promeniti Karlin život. Istražni sudija je i tužilac i istražitelj i često radi poslove koji su na više načina povezani sa policijom. Rad sa Falkoneom je za Karlu bio pravo otkrovenje jer je on bio beskompromisan i odlučan tužilac.

Falkone je poveo Karlu u Palermo, središte sicilijanskih kumova, i tamo su živeli i radili pod stalnom pretnjom. Bila je u njegovoj letnjoj kući kada je policija u njenim temeljima otkrila pedeset kilograma eksploziva. A onda, jednog dana tri godine kasnije, pod Falkoneov automobil bila je postavljena bomba. Poginuli su on, njegova žena i telohranitelji. Za Karlu je taj krvavi pir bio podsticaj da nastavi dalje. Povela je pravi rat protiv švajcarskih banaka i međunarodnog pranja novca u njima. Tada se njeno ime prvi put našlo u naslovima novinskih tekstova i tada je počela da stiče neprijatelje, u profesiji i van nje.

Uprkos kontroverzama postala je švajcarski vrhovni tužilac 1994. godine a nekoliko slučajeva su je vinuli u vrh, oni u kojima je pokušala da dokaže da je meksički predsednik Karlos Salinas učestvovao u pranju novca a ruski Boris Jeljcin imao veze sa mafijom. Njeni kritičari tvrde da Karla samo dobro procenjuje političke prilike u svetu, da je dobra sa medijima ali da joj nedostaju konkretni rezultati i dokazi za slučajeve. Oni koji joj drže stranu smatraju da su slučajevi kojima se Karla bavi sazdani od velikih interesa i da u njima uvek ima nepredviđenih prepreka i teškoća da se pravi krivci osude. I ona je svesna toga pa kaže da je u borbi protiv organizovanog kriminala ponekad dovoljno samo i podići optužnice kako bi se protresli temelji mafije.

Ponosna "gestapovka"

Karlin rejting je naglo skočio kada je uspela da zapleni 118 miliona dolara od Raula Salinasa, brata meksičkog predsednika, i da zamrzne milione dolara na računu nekadašnje pakistanske predsednice Benazir Buto. Bila je jedina švajcarska javna ličnost koju su dvadeset i četiri časa dnevno čuvali naoružani telohranitelji. Uspela je da natera zakonodavce da promene bankarski sistem i politiku tajnosti koja je štitila međunarodne kriminalce.

Švajcarske banke (u čijim je krugovima i nastao nadimak "nenavođeni projektil" za Karlu) su konačno odahnule 1999. kada im se sa grbače skinula Del Ponteova. Ne zato što su banke postale fine ili je Karli dosadilo da ih preslišava nego zato štu su Ujedinjene nacije imale novi zadatak za opasnu plavušu: postavljena je za glavnog tužioca za čak dva tribunala za ratne zločine, jedan za bivšu Jugoslaviju a drugi za Ruandu.

- Nameravam da nastavim ovako bez obzira na neprijatelje koje stvaram jer ovo je naš posao - objavila je Del Ponteova smejući se na nove pogrdne nazive koje joj upućuju pristalice optuženih. "Gestapovka" je jedan od njih.- Ne smemo zaboraviti žrtve. To je bitno. U ovim slučajevima se svi više posvećujemo optuženim ljudima a ja želim da budem glas žrtava, da im omogućim da vide kako je pravda zadovoljena.

Ne samo da se ne plaši da pravi sebi nove neprijatelje nego ponosno ističe kakve su joj sve pogrdne nadimke nadevali neprijatelji. Smatra da su pogrdna imena samo dokaz da dobro radi svoj posao a to je dovođenje kriminalaca pred sud. Kaže za sebe da nikada nije služila "nikome drugom do zakonu".

U jednom novinskom tekstu za list "Četvrt sata za Isusa" ove godine je Karla del Ponte između ostalog napisala:

- Bilo bi suviše jednostavno, po uzoru na Pontija Pilata, tražiti ugodna rešenja i izbeći pritisak svih vrsta. Pitam se, da li je Pontije Pilat u svoje doba, zbog povika masa i pritiska moćnika, popustio? Jednom sudiji treba mnogo hrabrosti da donese odluku koja se protivi javnom mnjenju ili onima koji vode glavnu reč u društvu. Bar toliko hrabrosti da ignorišu pritisak… U suprotnom ne služi se ni Bogu ni ljudima. Ako se zahteva istina za svakoga i svuda, onda se i jedino tako ljudska pravda može približiti božijoj.

Ponekad se čini kao da je "slučaj Milošević" zabavlja. Uverena je da su njeni dokazi pravi, da je velika stvar što je Milošević kao bivši predsednik jedne zemlje izručen tribunalu i da se za sada timovi advokata tužioca sjajno drže.

- Nikada ne dižem optužnice protiv nevinih - odgovorila je Karla na pitanje novinarke Helene Kenedi pre dve godine koju je zanimalo da li tužioci imaju sumnje u nevinost ili krivicu optuženih.

Prevareni svedok

Međutim, pre nešto više od godinu dana u nemačkom časopisu "Konkret" pojavio se intervju sa Felipeom Turoverom koji nije imao sjajno mišljenje o Del Ponteovoj. Felipe ima oko četrdeset godina i pripada porodici koja je u vreme diktature generala Franka pobegla iz Španije za Sovjetski Savez. Posle smrti diktatora, Felipe se vratio u domovinu a po "smrti" komunizma krajem osamdesetih ponovo se našao u Rusiji gde je radio kao finansijski stručnjak. Ne baš određeno zanimanje, kao što nisu bili ni poslovi koje je od 1992. do 1999. radio u vladi Borisa Jeljcina. Uglavnom je pregovarao o državnim dugovima sa stranim zemljama.

Sa te pozicije je pobegao i napustio Moskvu onog trenutka kada je upoznao Karlu del Ponte.

Kofi Anan je, predstavljajući Karlu kao novog tužioca Haškog tribunala, rekao: "Pravda je žena". Felipe to nikada ne bi mogao da kaže jer, tvrdi, gospođa Del Ponte je upravo bila ta koja je plaćenim ubicama rekla gde mogu da ga nađu. A priča deluje vrlo zanimljivo…

Počelo je od čudnih finansijskih transakcija koje su se 1997. dešavale u švajcarskoj građevinskoj kompaniji "Mabeteks" i u koje se umešala Karla.

- "Mabeteks" ima sedište u Luganu i vlasništvo je kosovskog Albanca Beđjeta Pacolija koji ima švajcarski pasoš - rekao je Felipe u tom intervjuu.- On i njegov ruski partner Viktor Stolpovskič su devedesetih godina dobili iz Kremlja narudžbine u vrednosti od dve milijarde evra za izgradnju i restauraciju vladinih zgrada i predsedničkog kompleksa. Milioni dolara su prosto nestali u ovim operacijama. Pacoli je bio garant i za Jeljcina i za obe njegove ćerke koje su u tome učestvovale. Karla del Ponte, koja je u to vreme bila švajcarski državni tužilac, prvi put je stupila sa mnom u kontakt 1997. godine. Pitala me je da svedočim u tom slučaju. Povezala me je sa ruskim tužiocem a pošto je ona već imala reputaciju velikog borca, prihvatio sam. Skoro fatalna greška.

Felipe se potpuno pouzdao u Karlino poštenje i otvoreno joj rekao da će mu zbog svedočenja život biti u opasnosti. U to vreme je još radio sa ljudima koji se spominju u optužnici. I šta je Karla učinila?

- Dala je moje puno ime i naziv funkcije medijima! Odmah sam pobegao iz Moskve i od tada se skrivam. Zahvaljujući Karli del Ponte. Novinarka lista "Korijere dela Sera" je imala čak i broj mog mobilnog telefona.

Pacoli nije običan građevinac već je imao i tesne veze sa Oslobodilačkom vojskom Kosova.

- Tako je - potvrđuje Felipe. - Do 2000. godine njegova grupa je posedovala jedan kosovski dnevni list koji je čak i OEBS osudio kao rasistički i to ne samo zbog toga kako je pisao o Srbima već i o Jevrejima.

Novinar pomenutog nemačkog lista zaključuje da zbog isprepletanih interesa Jeljcina i Pacolija ruski predsednik nije prstom mrdnuo da zaštiti Srbiju ni u Rambujeu ni tokom NATO bombardovanja. Felipe potvrđuje da je tu bilo izmešanih interesa i objašnjava šta se dalje dešavalo:

-Sve što je pronađeno u prvim istragama kasnije je

zaboravljeno i napušteno, štaviše, svi dokumenti koje je ruski tužilac prikupio i predao ih Del Ponteovoj nekako su stigli do Pacolija. On je to posle prijavio Jeljcinu i taj pošteni čovek, tužilac Skuratov je šutnut. To je bio i kraj slučaja "Mabeteks".

Zamalo Treći svetski rat

Da li je u tom slučaju Karla štitila albansku mafiju ili porodicu Jeljcin?

-Nikoga od njih, jer ona radi samo u svom interesu. Nema

političke ciljeve. To što je objavila javno moje ime avgusta 1999. godine pogodilo je i Jeljcina. Upravo to je uzrokovalo kasnije političke događaje. Mislim pre svega na ono što se desilo posle upada ruskih elitnih jedinica na prištinski aerodrom pre nego što je NATO ušao na Kosovo. Prema tadašnjem generalu KFOR-a Majklu Yeksonu, to je moglo da dovede do Trećeg svetskog rata. Ulog je bio veliki. Zapad je želeo da zauzda Jeljcina. Američki državni sekretar Madlen Olbrajt srela se sa Karlom na londonskom aerodromu Hitrou jula 1999. i verovatno joj nešto saopštila u tom smislu. Potom je Karla izašla u javnost sa onom pričom o korupciji u vrhu ruske vlasti. Boris se plašio opoziva i istrage, a posle dva napada čečenskih terorista na ciljeve u Moskvi pažnja je skrenuta sa nezgodne teme.

Govoreći o tome kako Del Ponteova nije radila ni za Amerikance ni za Albance u ovom slučaju, Felipe tvrdi da ona sve radi samo zarad svoje karijere:

-Ona bi čak optužila i Džordža Buša. Međutim, Karla je

bezvredan advokat. Koliko znam, ona nikada nije dobila ni jedan slučaj u celoj svojoj karijeri. Samopromocija i sopstveni marketing - to su jedini njeni talenti.

Kasnije su Amerikacni i Olbrajtova, piše "Konkret", nagradili Karlu tako što su je postavili kao naslednicu prethodne tužiteljke Tribunala Luiz Arbur. Felipe ima svoju verziju ovog nagrađivanja.

- Karla i švajcarska vlada su pomogli Amerikacnima time što redovno plaćaju svoje račune Ujedinjenim nacijama. I ovde je Karla fenomenalno prodala sebe. Sa njom, suđenje je postalo katastrofa. Ona protiv Milioševića nema ništa i, legalno, on bi mogao odmah da bude pušten. Tako Milošević, koji je samo običan bandit i prevarant, može da se predstavlja kao nevina žrtva progona i da srpski nacionalizam, što se po rezultatima izbora vidi, ponovo buja. Ne znam da li ljudi u Hagu zaista nisu upoznati da je Švajcarska federalna vlada postavila specijalnog istražitelja koji se bav slučajem Karle Del Ponte? Kako žena koja je i sama predmet istrage na najvišem nivou može da ostane na mestu glavnog tužioca Tribunala za ratne zločine. Zbog onoga što je meni Karla uradila, podneo sam tužbu protiv Švajcarske pred Evropski sudom za ljudska prava u Strazburu.

Oniža rastom, često sa cigaretom u ruci, Karla del Ponte privlači pažnju javnosti koja bi želela da zna nešto više o privatnom životu te uporne, tvrdoglave žene koja beskrupulozno grabi ka onome što smatra svojim ciljem. Što zbog razloga bezbednosti, što zbog toga što Del Ponteova ne smatra da joj u ophođenju sa medijima i čitavim narodima ipak treba više šarma, o njoj se stvarno ne zna mnogo.

Rođena je 1947. u Luganu, bila je udata, dobila sina a onda se razvela. I to je sve.