Raka ističe da je Ceca najbolja pevačica na našim prostorima

Razgovor sa gazdom izdavačke kuće "Mjuzik star" nismo počeli pitanjem zvanim "aktiviraj bombu" već onim koje se kurtoazno izgovara i na koje onaj koji ga postavlja i ne očekuje da mu druga strana kaže išta više od "dobro, hvala". Međutim, odgovor na "kako ste", kada je pred vama čovek koji je bio i ostao menadžer najvećim muzičkim zvezdama čije je poreklo jugoslovensko a prostor delovanja balkanski pa i svetski, a imajući u vidu zdravstveni bilans njegovih poznatih kolege Velibora Džarovskog i Ganeta Pecikoze, ima svoju specifičnu težinu.

-Džara je gotovo nepokretan, on je imao moždani udar, čujemo se svakodnevno, pazim ga i pomažem koliko mogu. Gane Pecikoza je, zna se, zbog pevačice (koncert Goce Tržan za jednu osobu u "Sava-centru", prim. a.) dobio tri baj-pasa. Mene zdravlje dobro služi. Tri decenije sam pušio cigare pa ostavio, jedem dosta ribu, živim u Grčkoj. A što je najvažnije, bavljenje estradom već odavno mi nije posao, već hobi i zadovoljstvo. Tako sam se sačuvao - priča Raka Marić u svojoj beogradskoj kancelariji koja ostavlja bez daha svojim svedenim enterijerom i arhitektonskim rešenjem.

"Dugme" kao sudbina

Radomir Marić je rođen u Sarajevu. Dok ovo budete čitali, on će sa svojom porodicom u Solunu, gde najviše vremena provodi poslednje decenije, proslaviti pedeset prvi rođendan. Odrastao je u patrijarhalnoj porodici. Majka Jelena je radila kao službenik u Narodnom pozorištu, otac Milan, partizanski komandant, prvoborac, posleratni policajac visokog ranga, penzionisan je kad i Rankovć. Brat i sestra bili su, po strogim roditeljskim kriterijumima, dobra deca. Raka je bio đak čuvene Prve sarajevske gimnazije ("njeni đaci su bili Gavrilo Princip, Ivo Andrić, Vojislav Šešelj, moj školski drug sa kojim se nisam video od đačkih dana, i Raka Marić", smeje se) i ne bi ni on, možda, skrenuo s pravog puta, da nije prvi u generaciji položio vozački ispit.

„Estrada mi više nije posao, nego hobi. Zato sam i dalje živ i zdrav”

- Prvi menadžerski posao sam napravio još u gimnaziji. Primicalo se matursko veče i meni je palo na pamet da sve škole imaju jedan isti problem - ko će da svira na toj važnoj proslavi. Tada je moj drug, a sada kum, Perica Stojanović bio bubnjar u "Ambasadorima" i ja lepo svim gimnazijama pošaljem "pismo o namerama". Javilo se nekoliko škola iz drugih gradova i ja im ugovorim nastup "Ambasadora". Isplata je tada bila u kešu, na ruke. Naravno da sam naplatio honorar.

Te 1971. sarajevski rokenrol bend "Bijelo dugme" je tek počeo da sablažnjava socrealističke muzičke kritičare, a osvaja omladince. Zvezdama u nastajanju, kojima je Sarajevo postajalo tesno, bio je potreban neko ko će da bude devojka za sve, od nosača do vozača. Preporučili su im Raku, "dečko je odličan, a ima i položen vozački". Dečko je studirao i prava, ali kako je "Dugmetu" svirka odlično išla i njegov posao se sve više sužavao ka kreativnijem, organizatorskom, odlasci na fakultet su se proredili.

-I moj brat je studirao prava. I završio. Ja sam dogurao do pola i odustao. Nisam više imao vremena za učenje, a i što bi se rastrzao kad sam i ovako ja njega dotirao svakog meseca.

Zanimanje menadžer, ma čiji i ma u kom poslu, u socijalističkoj Jugoslaviji nije postojalo. Organizator kulturno-zabavnih programa, to je već moglo da prođe.

-Biti menadžer nekom pevaču ili grupi u to vreme se smatralo za nešto najgore što neko može da radi. Ma kakvi, tu reč niste smeli ni da izgovorite. Kad bi moju majku neko pitao čime joj se bavi Raka, ona bi odgovarala: "Ne znam, radi nešto..."

Ipak, znalo se da je za estradu car Vladimir Mihaljec koji je živeo i delovao u Zagrebu. Od njega je Raka krao zanat.

-Glavni menadžer "Bijelog dugmeta" postao sam tek 1981. godine. Do tada sam radio kao rol menadžer, predstavljao grupu kod drugih menadžera. Kako je "Dugme" izdavalo svake druge godine album, ja sam u međuvremenu radio sa drugim pevačima i muzičarima, sa Nedom, Zdravkom, Vajtom, Valentinom, "Zabranjenim pušenjem", "Idolima", "Azrom", "Novim fosilima"...Goranu Bregoviću sam i dan-danas menadžer. Doduše, samo za prostor od Slovenije do Turske jer za ceo svet nemam vremena.

Čovek bez domovine

U stavu mirno pred svojim omiljenim menadžerom: Haris Džinović, Zdravko Čolić i Goran Bregović

Na našu opasku da je retkost i u svetskim razmerama da zvezda i njen prvi menadžer ostanu toliko dugo u prijateljskim i poslovnim odnosima, kao što je slučaj sa njim i sa Bregom, Raka kaže da deo tajne leži u tome što se ne viđaju često mada se čuju gotovo svakodnevno. Kao u labavom braku.

-Goran je zauzet više od dvesta dana godišnje. Desi se da se mesecima ne vidimo, a onda odemo, kao juče, na ručak u "Carevu ćupriju". Tada retko pričamo o poslu.

Rakin prvi veliki koncert bio je, očekivano, "Dugmetov", i to na Beogradskom sajmu. Tu su prve svirale "Siluete", posle njih dugo se niko nije usuđivao ni da priviri. A onda su Raka i "dugmići" prodali, tačno pamti, 32.500 ulaznica.

-U bekstejdžu je bilo još pet hiljada ljudi. Bio je to tada, a i danas bi bio, spektakularan koncert.

Za najveći balkanski rokenrol bend svih vremena vezan je i Rakin najpromašaj.

-Kada "Bijelo dugme" izda album i krene na turneju, znalo se da u Zagrebu koncert pravimo u tamošnjoj Hali sportova, i to dva, dan za danom, koja prima deset hiljada ljudi. Sve do te 1991. ulaznice za oba koncerta bi planule za četiri-pet dana. Ja sam i tad zakazao dva koncerta. Goran mi kaže: "Nemoj da radimo dva. Samo jedan." Nisam ga poslušao: "Šta ti je, uvek smo radili dva, nema razloga da sad nešto menjamo." Nisam ga poslušao. Prvi koncert smo jedva prodali, na drugom nismo imali ni dve hiljade ljudi. Katastrofa. Nacionalizam je već proradio i bilo nam je jasno šta se sprema. U Hrvatskoj je publika donosila šahovnice, u Srbiji dizala tri prsta. Raspala se Juga, a i "Bijelo dugme" sa njom. Takav, multinacionalni, bend je jedino mogao da funkcioniše na teritoriji cele SFRJ.

Sarajevo je napustio kada je počeo rat. Otišao je u Sofiju gde je sa prijateljima iz Banjaluke i rodnog grada osnovao kompaniju koja se bavila proizvodnjom i prodajom aparata za igre na sreću. U glavnom gradu Bugarske proveo je godinu dana, onda se kratko zadržao u Skoplju i konačno, 1993. godine, skrasio u Solunu gde ima trgovačku, izvozno-uvoznu firmu, koja najviše posluje sa makedonskim preduzećima.

-S obzirom na to da imena gradova u kojima sam do sada živeo počinju na slovo "s", a sakupio sam ih četiri, možda će moje sledeće prebivalište biti San Francisko, Sidnej ili Sao Paulo. Nisam nostalgičan. Sarajevo je za mene bio najlepši grad na svetu. Sad nemam domovinu. Ja sam čovek bez domovine.

Napominje da u Sarajevu i dan-danas njegova porodica ima divnu porodičnu kuću. Marići su živeli u Pionirskoj ulici, danas ta ulica nosi naziv nekog heroja iz poslednjeg rata.

-Majka je sve vreme rata bila sama u kući, čuvala je i sačuvala. Društvo joj je pravila kuja, ruski hrt Burja, koja je odmah posle rata uginula. Iako mi sestra živi u Sarajevu, brat se iselio u Brizbejn, u Australiju, retko odem u rodni grad i to samo na jedan dan. Obično majka dođe u Beograd kada sam ja tu.

Haris je svetski pevač

Porodični portret: sa suprugom Žanom, ćerkom Larom i sinom Igorom

I u Grčkoj je uspeo da se dokaže kao menadžer velikog formata. Bregovićev koncert 1998. godine u Solunu, kada je ovaj grad proglašen za evropsku prestonicu kulture, bio je zaista svetski događaj. Možda bi to bio i Rakin poslednji veliki poduhvat da se Srbiji nije desio peti oktobar. Nije se dugo mislio i pre tri godine je u Beogradu otvorio izdavačku kuću "Mjuzik star", iliti "Muzička zvezda". U skladu sa imenom firme prvi klijent mu je bila Svetlana Ražnatović. Njen koncert na "Marakani", moglo bi se i tako reći, bio je nužna posledica te saradnje, kao što je i bilo logično da baš u Rakinoj organizaciji Ceca posle mnogo godina ponovo zapeva u inostranstvu. Šta je bilo Raki da se posle toliko godina rada sa zabavnjacima okrene suprotnom taboru?

-Volim dobru narodnu muziku, a mislim da je Ceca najbolja pevačica na ovim prostorima. I u inostranstvu smo uspostavili nove standarde. Njeni koncerti su održani u najlepšim i najskupljim gradskim salama. Jer to dolikuje jednoj takvoj zvezdi. Ona je malo strepela da li će moći toliko dugo da izdrži da peva jer pre te turneje dugo nije imala koncerte. Međutim, na svakom je pevala po tri sata. Ma, Ceca je carica!

Nije Ceca jedin predstavnik narodnjaka sa kojima je Raka u poslovnom odnosu. Na njegovom spiski su i Haris Džinović, Saša Matić, Aca Lukas, Aca Pejović... Kao nekoga, koji, kako sam kaže, u samo jednom minutu može da proceni "težinu" nekog muzičara, pitamo ga da li iko sa ovih prostora ima šanse da napravi karijeru u svetu nalik na Bregovićevu, kao i kako su zaista u Grčkoj prošli Jelena Karleuša i Željko Joksimović?

-Od Harisa Džinovića nema boljeg pevača na svetu, ali ono što on peva ne može da peva na engleskom. Za Željkom Joksimovićem posle "Eurosonga" vladalo je veliko interesovanje. Nisi mogao da uključiš radio, a da ne čuješ "Lane moje" i to na srpskom. Izašla mu je singl ploča, bio je gost u šou-programima na dve najgledanije grčke TV stanice, slika mu je objavljivana na naslovnim stranicama mnogih časopisa. Jelena je sasvim druga priča, ona nije imala takav publicitet u Grčkoj. Joksimović je veoma talentovan, odličan pevač, strašan kompozitor i svirač. Jedini problem je što je i on malo omatorio. Nema druge, nego da čekamo na neke nove klince. A da bi neko postao zvezda velikog formata, treba imati na prvom mestu mnogo sreće, pa tek onda idu talenat, znanje, glas i stas. I još da je uz njega dobar menadžer.

Ističe da njegove zvezde nisu hirovite kao one što o njima čitamo u svetskim tabloidima.

-Moji su svi normalni-tvrdi. -Ne postoji pevač sa kojim sam radio, a da sa njim ne govorim. Kao što i nikada ni sa kim nisam prekinuo saradnju. Nije se desilo da sam nekog odbio, a da je potom postao zvezda.

Zajedno konstatujemo da su njegove muške zvezde u stvari njegovi ispisnici i da se eto i oni konačno skrasiše, oženiše.

-Eto, Goran ima četiri ćerke, postao je i deda. I Haris ima ćerku, sad i Zdravko, samo što je on toliko krije da je čak ni ja, koji sam krstio i njega i njegovog brata, nisam video. Interesantno, svima se rađaju ćerke. Kažu da je to privilegija velikih švalera - smeje se.

On lično ne može se svrstati u tu kategoriju muškaraca. Ne samo zato što ima i sina i ćerku već i stoga što je sa Žanom, svojom suprugom, zajedno pune trideset tri godine, još iz gimnazijskih dana.

-Sin Igor ima osamnaest godina i ide u dvanaesti razred, po našem je maturant, a ćerka Lara je tri i po godine mlađa i u devetom je razredu, odnosno prvom gimnazije. Oboje treniraju košarku. Posle 5. oktobra, odlučili smo da se vratimo u Beograd, da se deca ovde školuju. Međutim, ubiše Đinđića...

U Beogradu Raki Mariću se uvek namesti da spoji korisno i lepo. Tom nameštanju i sam kumuje. Iako je upravo doveo Manjifika, slovenačko-evropsku zvezdu, i već priprema osmomartovski koncert za Harisa Džinovića u "Sava-centru", a planira Cecin opet na "Marakani" na leto, ne propušta večernji provod sa društvom u "Ke pasa", ili da ode na slavu kod prijatelja, kao na Aranđelovdan, kod Bobe i Brene gde se pevalo do ranih jutarnjih sati. Posao, međutim, ne trpi zato što je Raka noćna ptica.

-Veoma malo spavam, najviše pet sati. Moja deviza je da ću se naspavati kad umrem - kaže.