PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ

PISMA UREDNIŠTVU

E-mail: ilustrovana@politika.co.yu

Sramota za sve televizije

Poštovani,
I ovoga puta je večna tema fudbal. Nažalost, ne na fudbalskim igralištima, nego u "našim" TV kućama, ako ih uopšte i mogu nazvati našim. Svi znamo da je fudbal najljepša sporedna stvar na svijetu. Ali šta vrijedi, kad nama koji živimo u Sloveniji i u drugim dijelovima svijeta nije omogućeno da uživamo u čarima loptanja.

O čemu je, naime, riječ. Vratimo se malo na prošlogodišnju Ligu šampiona, kada je u njoj nastupao "Partizan". Tada je pravo prenosa imao neki malo bogatiji privatnik, a ne nacionalna TV, kako sama sebe naziva. Koja nacionalna televizija kada nije u stanju da zakupi prenos nekoliko utakmica. Gdje nam je ponos, gdje nacija. Nigdje, jer izgleda i ne postoji. Samo se priča o politici. Političari se smenjuju kao na tekućoj traci, cak dolazi i novi generalni direktor RTS-a g. Tijanić (pisao sam nekoliko puta direktno RTS-u), ali ništa novo, nego je još gore

Sada igra reprezentacija naše nove države SCG, i to važne utakmice, za odlazak na svjetsko prvenstvo u Njemačkoj. I opet ista stvar, prenosa nema, samo je ovoga puta pravo nacionalnoj televiziji uzela TV Pink. A RTS ili nece ili na to nema pravo da prikaže golove bar u Trecem dnevniku, sat vremena po završenoj utakmici SCG - Belgija. Blago rečeno - sramota.

I kada sam se ponadao da će možda Pink plus, čiji program pratimo na satelitu, prenositi navedenu utakmicu, opet ništa. I opet sramota. I jedni i drugi znaju za dijasporu kad im treba neka pomoc, a ovako, kad nama nešto treba, kao da i ne postojimo.

Tijaniću i Mitroviću, okrenite se malo naokolo i pogledajte kako do nacionalnih interesa i svojih ljudi drže dojučerašnje republike bivše Jugoslavije, posebno Slovenija i Hrvatska. To što vi radite, gospodo, neoprostivo je i nezamislivo.

Nadam se da će ovo moje pismo bar malo doprinijeti da se ovakve stvari više ne ponavljaju.

Zahvaljujem redakciji "Ilustrovane Politike" na ustupljenom prostoru. Srdačan pozdrav,
Đordo Radović Nevesinjac, Slovenija

Naša "Mala galerija"

Ne citamo svi priloge o intimnom životu estradnih zvezda. Ja, na primer, volim tekstove iz kulture. Do pre nekoliko godina imali ste izvanredne stalne priloge o našim umetnicima: ako se ne varam, ta rubrika se zvala "Mala galerija"?!

Možda vam je ideja sad drugacija, ali volela bih da se ova rubrika i dalje pojavljuje u mojim novinama: imala bih zadovoljstvo da i ovde, u Kanadi, uzdišem nad invencijom naših ljudi.

Pre nekoliko dana sam bila u Beogradu i videla izvanrednu izložbu Sabrine Maksimovic; ocekivala sam da ce je spomenuti bar dnevne novine. Jesu, ali suviše skromno, što me navodi na pomisao da kulturna dogadanja nisu tema za naše novine.

Opet sam u Kanadi s nadom da ce bar "Ilustrovana" napisati nešto o toj izložbi i Sabrini!

Uvek sam na vašem sajtu. Vi ste mi prozor u svet, a Sabrina prilika da Kanadanima objasnim - ko smo i šta smo.

Molim vas.
Verica Stojic, Toronto

To su "narodni tribuni"

Javna glasila su nedavno objavila predlog zakona za Skupštinu Srbije po kojem bi narodni poslanici odlazili u penziju sa dvadest godina radnog staža i pedeset godina života, a penzija bi im iznosila u visini poslanickih licnih primanja.

Mnoge je ova vest frapirala, mene nije. Pa, oni ulažu toliko napora u rešavanju zadataka na skupštinskim zasedanjima da je to potpuno "normalno". Poslanicke klupe su uvek pune, te problema sa kvorumom nema. Oni ne odlaze u skupštinski restoran za vreme zasedanja, gde hranu i pice dobijaju po bagatelnoj ceni. "Normalno" je i povecanje njihovih licnih primanja za trideset odsto. Pa, oni imaju teži i znacajniji posao od rudara koji kao krtice riju zemlju. Znacajniji su i od vrhunskih zdravstvenih radnika koji se bore za spas ljudskih života, od radnika u oblasti obrazovanja koji stvaraju buduce vrhunske strucnjake, od poznatih sudija, pravnika, od policajaca koji u sukobima sa kriminalcima gube mlade živote. I da ne nabrajam više.

Pa, rešili su sve probleme koji su pritiskali ovo naše društvo?!

Nema više kriminala, krade i ubistava, korupcije. Privreda grabi krupnim koracima napred. Nema stecaja. Afere, privredne i politicke, više ne postoje. Nezapslenih više nema, svi rade i dobro zaraduju. Siromašnih i gladnih više nema. Izbeglicka pitanja potpuno su rešena na zadovoljstvo svih. Ma, svi problemi su rešeni, osim, naravno, njihovih licnih primanja i penzija.

Našim ljudima glasanja su izašla na vrh glave, no ipak predlažem da ti naši "narodni tribuni" raspišu referendum i provere svoje poverenje dobijeno od naroda.

Pitam se imaju li oni trunke ljudskog dostojanstva i da li se zbog svega ovoga stide. Ili sebe smatraju za nešto više od obicnih ljudi, od svojih biraca, pa ih to uopšte ne zanima.
Božidar Stojanovic, Negotin