PRIPREMA: Desimir ĐORĐEVIĆ
 |
PISMA UREDNIŠTVU
E-mail: ilustrovana@politika.co.yu
Pomozimo Anji
 |
Ali, umesto olakšanja zbog uspešne intervencije, usledio je nov udarac. Postoperativni tok je bio dramatičan jer se pojavila plućna hipertenzija (povišen krvni pritisak u takozvanom malom krvotoku), pa je Anja provela pet dana na operacionom stolu sa otvorenim grudnim košem.
Po povratku u Beograd njeno stanje se pogoršavalo iz dana u dan, a lekovi koje je ovde koristila uopšte joj nisu pomagali, pa je Anja sa godinu dana preživela svoju prvu krizu izazvanu plućnom hipertenzijom. Ovo se ispoljavalo gubitkom svesti, gušenjem i grčevima. Svaka od tih kriza, koje su postajale sve učestalije, bile su bolna borba za život male devojčice.
Otkriće da je u Nemačkoj uveden nov protokol lečenja donelo je novu nadu, ali je ona brzo splasnula pred saznanjem da je terapija preskupa čak i za njih, a kamoli za naše siromaštvo. Najskuplji je lek ilomedin-iloprost-trometamol, koji mala Anja mora da uzima jednom dnevno, a mesečno sledovanje košta čak 2.500 evra! Početkom septembra ovaj lek bi morao da se zameni drugim, bosentanom, koji je i skuplji.
Ipak, zahvaljujući ilomedinu, stanje male Anje u poslednjih godinu i po dana je znatno poboljšano i krize se više ne javljaju. Ali, sreća nikad ne ide sama: terapija mora da se nastavi, što je strašan udarac na već sasvim iscrpljene finansijske mogućnosti njene porodice! Njima bi sada svaka pomoć bila dobrodošla, a uz veru da još ima dobrih i saosećajnih ljudi, možda će uspeti da nastave s lečenjem svog malog anđela do konačnog izlečenja.
Njihova adresa je:
Anja, Anita i Ivan Milićević
11060 Beograd
Ulica Marijane Gregoran 14
Telefon 381 011 778 982
Pomoć im možete uplatiti kod Komercijalne banke na račun broj: 908-20501-70, sa pozivom na broj 205-1001527069645-23.
Porodica Milićević unapred svima zahvaljuje.
Nedostaju dobri vodiči
Mi, koji nismo bili u mogućnosti da Novu godinu dočekamo na ekskluzivnim mestima, koji smo u svojim kućama bili prinuđeni da malo zabave i veselja potražimo na TV ekranima, želimo da iznesemo svoja zapažanja o novogodišnjem televizijskom programu.
Na RTS-u je preovladavao neko moderan humor, koji je verovatno bio razumljiv i zanimljiv samo Tijaniću i uredniku Zabavnog programa njegove televizije. Snimala se navodno neka TV serija, pa je jedan od glumaca, koji je igrao režisera, neprestano urlao i vikao: ,,Ostav, ne valja, ćutite vi tamo!" Zabavna redakcija RTS-a mora jednom da shvati da dobar novogodišnji štimung može da napravi samo dobra narodna pesma.
To su odavno shvatili na TV ,,Pink", ali oni imaju drugi, i to ozbiljan problem. Naime, oni umeju savršeno da odaberu dobre narodne pesme, ali nemaju dovoljno dobrih pevača koji će ih pevati. Ne može jedna Jovana da peva ,,Stade se cveće rosom kititi". Ona može samo nešto da odrecituje. Nažalost, na ,,Pinku" ima mnogo recitatora, a malo pevača. Tužno je bilo gledati ih kako oni muče pesme, a pesme muče njih. Program je spaslo nekoliko dobrih pevača, kao što su: Snežana Đurišić, Marinko Rokvić, Usnija Reyepova, Ana Bekuta…
Najbolji izbor pesama i pevača imala je BK televizija. Njima je samo nedostajao novogodišnji ambijent, pa im predlažemo da iduće godine odaberu jedan pristojan restoran, da dovedu istu pevačku ekipu i snime novogodišnje veselje.
Taj recept je primenila BN televizija i, po mišljenju mnogih, imala najzanimljiviji program. No, i njima su, kao i ,,Pinku", nedostajali dobri pevači.
Ostaje nam da zaključimo da je ipak najveće razočaranje priredila televizija od koje se najviše očekivalo, a to je Radio televizija Srbije. Krajnje je vreme da njeni rukovodioci shvate da televizija postoji zbog gledalaca, a na gledaoci zbog nje.
Vaši redovni čitaoci
Dušica i Srboljub Stojčić, Beograd
Ko se plaši zmija
Uinače izvanrednom novogodišnjem dvobroju, u rubrici "Širom sveta", pročitao sam interesantan prilog "Deco, igrajte se sa zmijama". Tako sam saznao da izvesna PETA, svetska organizacija za humano postupanje prema životinjama, u indijskom gradu Bopalu sprovodi akciju zaštite zmija u svojim prirodnim staništima tako što kroz igru lišavaju decu straha od ovih gmizavaca. To je za svaku pohvalu, ali…
Nisam pročitao da je ijedna svetska organizacija sprovela u ovom gradu akciju zaštite ljudi?! Jer, ako me sećanje ne vara, upravo u Bopalu je pre dve decenije došlo do katastrofalnog incidenta u fabrici bazične hemije izvesne multinacionalne (čitaj američke) kompanije u kojoj je otrovnim gasom ubijeno više hiljada žitelja tog grada. Bopal je tako postao grad mučenik, simbol ekologista celog sveta i njihove borbe s vetrenjačama.
Što je najstrašnije, niko se nije pobunio čak ni kada je ova multinacionalna kompanija odlučila da ne zatvori fabriku koja je tehnološki zastarela i opasnija danas nego onda.
A Indusi se, ionako, ne boje zmija. U to se može uveriti svako ko poseti ovu predivnu zemlju.
Uz najlepše želje u ovoj godini i čestitke na kvalitetu,
Miloš Pavlović,
Beograd
